Ja nisam izričito za EU, ako možemo da normalizujemo odnos sa njima i/ili da imamo status kao što ima V. Britanija.
Ali pošto je pitanje bilo Da lis te za Kosovo Ili za EU, ja sam izabrao EU, a razlog sam prije napisao.
A ono "Nijedno" mi nije neki odgovor. To mi liči na "hebao bi al da ne uđe"...to je isto šta i naši političari rade: za EU ali sa Kosovom...znači "nijedno".

Ja sam nijedno shvatio kao necu da biram dok mi ne iscrpim sve mogucnosti. Kada budem morao da biram izabracu vrlo lako

Санџак, Босна, ЦГ, Косово... Много муслимаских земаља око Титових Ужица. 

pa i ne bas samo sandzak 

Близу је и муслиманско-хрватска федерарција на западу (Горажде). 

  Владимир Глигоров: Спласнуо ентузијазам у ЕУ за пријем држава Балкана

субота, 08. мај 2010.

НОВИ САД – Економиста Владимир Глигоров изјавио је да је у Европској унији „спласнуо ентузијазам” за пријем држава западног Балкана у чланство.

„У ЕУ данас нема ниједне велике земље која агитује за европску будућност Балкана. На том плану најактивније су САД, али не видим да ни они могу нешто много да ураде, сем да нуде различита решења”, рекао је Глигоров на трибини у Независном друштву новинара Војводине.

Додао је да уколико земље Балкана не буду инсистирале на укључивању у ЕУ, нико то уместо њих неће урадити.

Глигоров је оценио да се Србија налази у веома озбиљној економској кризи, због чега актуелној влади прети реална опасност да изгуби власт.

Навео је да је у 2008. години извоз у Србији износио 28,5 одсто у односу на бруто друштвени производ (БДП) што је најмање у Европи, док спољни дуг Србије износи 75 одсто БДП-а.

„Индустријска производња у Србији је испод 50 одсто у односу на 1990. годину и чак је и испод нивоа који је био 1998. године. То је тежак проблем: немате шта да производите, дакле немате шта да извозите, што значи да вам непрестано расте спољни дуг, који данас износи између 21 и 22 милијарде евра”, рекао је Глигоров.

Додао је да није могућ напредак у евроинтеграцијама без решавања регионалних проблема попут БиХ и Косова, али је оценио да „овако опортунистичка власт” у Србији није спремна да решава те кључне и тешке проблеме.

Новинар Димитрије Боаров рекао је да у Србији транзиција ни изблиза није завршена, с обзиром да се 40 до 50 одсто БДП-а продуцира под диригентском палицом државе.

„И на све то је дошла и економска криза. Имам страх да се и ми у Србији не суочимо ускоро са грчким сценаријем. С друге стане, власти покушавају да створе илузију да смо некако прегурали најгоре и да сада следи напредак”, казао је Боаров.

Оценио је да се прича о незапослености гура под тепих, иако је 150.000 до 160.000 људи у међувремену изгубило посао, а Србија се убраја у пет најсиромашнијих земаља у Европи.

Боаров је оценио и да се централизам у Србији урушио у себе и он више не функционише.

„Он још само може једној странци да даје један пројекат а другој неки други пројекат и да се политичке странке с тог валова тако намирују”, рекао је Боаров.

Трибина је организована поводом 15. годишњице излажења листа Хелсиншка повеља, гласила Хелсиншког одбора за људска права у Србији.

(Бета)

И јеси и ниси у праву.

Свакако да је територијални губитак био врло велик, али на доста тих територија је и неко други полагао веће право од Мађара.

Наравно с друге стране има и оних где је историјско право на страни Мађара, али фактичко (тренутни број становника) није. Пример је Војводина.

Mač sa dve oštrice...

И јеси и ниси у праву.

Свакако да је територијални губитак велик, али на onu територијu је и неко други полагао веће право од Srbа.

Наравно с друге стране има и оних где је историјско право на страни Srba, али фактичко (тренутни број становника) није. Пример је Kosovo.

 

To je lažna dilema, KiM je svakako deo Srbije i tu nema šta da se polemiše, a od EU što dalje, daleko im lepa kuća.

У случају херцеговине, на страни Срба је и историјско и фактичко право, па она опет није у саставу Србије...