kod kosova je trenutno najbitnije sacuvati srbe i omoguciti im kvalitetan zivot dole! znaci, jako skolstvo, internet,neka mala privredica i td. a vremenom, koliko ja poznajem albance, oni ce ga sami izgubiti! ne mogu oni a da ne prave velika sranja!
Ko redovno posjecuje Nacionalisticki forum, mogao je procitati moj post... pre dva-tri mjeseca, na kome sam objasnio upravo ovo sto se dogadja. Znaci nema rjesenja za Kosovo, narednih 10 godina...
Bez nezavisnosti u rezoluciji SE o Kosovu Sreda, 24. januar 2007. 20:51
Parlamentrana skupština Saveta Evrope usvojila je rezoluciju o Kosovu, a u konačnom tekstu izbrisan je paragraf četiri u kojem se predlaže nezavisnost Kosova i Metohije kao rešenje za budući status južne srpske pokrajine. Medjunarodno nametanje rešenja za Kosovo navodi se u rezoluciji kao "krajnja mogućnost".
Konačni tekst rezolucije Parlamentarna skupština je usvojila sa 99 glasova za, 36 protiv i 14 uzdržanih. Protiv je bila i delegacija Srbije, pošto nije prihvaćen amandman da je Kosovo sastavni deo Srbije.
Usvajanju rezolucije prethodila je rasprava poslanika Parlamentarne skupštine, koji su izrazili različite stavove o izveštaju lorda Rasela Džonstona, u kojem se nezavisnost navodi kao rešenje za Kosovo. U spornom paragrafu uslovna nezavisnost označena je kao rešenje koje pruža najviše šansi za stabilnost regiona.
"Poštujući interes Srbije i njeno pravo da očuva svoj teritorijalni integritet, Skupština veruje da bi nezavisnost Kosova, uz odredjene uslove, bilo rešenje koje - osim što odgovara volji većine gradjana Kosova - može da obezbedi najviše šansi za trajni, dugoročni mir i stabilnost Kosova i čitavog regiona", navodi se u spornom paragrafu. Taj tekst je 18. septembra usvojen na Političkom komitetu Parlamentarne skupštine SE.
Politički komitet je, medjutim, u utorak zauzeo stav da je potrebno izbrisati taj paragraf i predložio da se unese drugi paragraf u kojem bi stajalo da je cilj da se utiče na obe strane u pregovorima da pokažu fleksibilnost.
Lord Džonston pozvao je, ipak, u sredu parlamentarce da podrže tu rezoluciju, uz ocenu da bi, kako je rekao,"vraćanje Kosova pod okrilje Beograda bila budalasta pozivnica na nasilje".
Šef srpske delegacije u skupštini SE Miloš Aligrudić je pozvao parlamentarce da ne prihvate predloženi tekst, ocenjujući da će u suprotnom ohrabriti kosovske Albance da više ne pregovaraju. "Zašto bi više ulagali napore da pregovaraju ako im ovo uvaženo telo kaže da su u pravu, a da druga strana nije i da samo treba da sede i čekaju ishod", rekao je on i upozorio da to može ugroziti mogućnost pronalaženja dogovrenog rešenja kao najboljeg mogućeg ishoda.
Aligrudić je rekao da je kosovsko pitanje osetljivo i da bi trebalo poznavati istorijske podatke kojih u predloženom tekstu nema. Govoreći o spornom paragrafu četiri, Aligrudić je kritikovao što se navodi da će nezavisnost biti garant mira i stabilnosti u regionu i naveo podatke o broju prognanih Srba. On je ukazao i da se nacrtom rezolucije krše nepovredivost granica, suvereniteta i integriteta zemlje.
Član srpske delegacije u sklupštini SE Ivica Dačić je upitao specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija zašto ne poštuje Rezoluciju 1244 SB UN i ocenio da Srbi na Kosovu žive kao "Jevreji za vreme Hitlera u getu". Dačić je rekao da na Kosovu caruju trgovina drogom, ljudima i oružjem i da se iz pokrajine regrutuje "bela Al-Kaida" što je, kako je istakao, problem i medjunarodne zajednice.
Kako biste reagovali kada bi se otcepila Katalonija, Korzika, Kurdistan..., upitao je Dačić, a njegove reči su propraćene snažnim aplauzom. On je takodje upitao da za 100 godina Albanci imaju većinu u Strazburu, da li bi onda bila proglašena nezavisnost tog dela Francuske.
Britanski poslanik Dejvid Vilšir, na čiju je inicijativu nacrt rezolucije u oktobru skinut sa dnevnog reda jesenjeg zasedanja skupštine SE, ocenio je da nije pravi trenutak za usvajanje te rezolucije, jer se sve dogadjaja devet dana uoči 2. februara, datuma kada Ahtisari treba da obavesti Beograd i Prištinu o svom predlogu rešenja za Kosovo.
Vilšir je takodje kritikovao način na koji je predložena rezolucija, navodeći da je potrebno izbaciti sporni paragraf ili tekst vratiti pred Politički komitet.
Rusija i Grčka: Rešenje ne sme biti nametnuto
Na marginama zasedanja, o Kosovu je novinarima govorio i grčki premijer Kostas Karamanlis, ističući da rešenje za budući status pokrajine ne sme da bude nametnuto jer ne bi doprinelo stabilizaciji regiona.
Karamanlis je, takodje, rekao da bi rešenje za status Kosova trebalo da bude prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu i da pruži uverljive garancije za zaštitu multietničkog i multikulturalnog karaktera pokrajine.
“Rešenjem statusa mora biti obezbedjeno maksimalno poštovanje ljudskih prava i prava manjina... Istovremeno, u periodu koji bude usledio posle rešenja statusa, u pokrajini mora biti osigurana vladavina prava”, rekao je Karamanlis nakon sastanka sa predsednikom Parlamentarne skupštine SE Reneom van der Lindenom.
Grčki premijer je, takodje, rekao da rešenje za budući status Kosova treba da bude u duhu "evropske perspektive čitavog regiona, u duhu budućnosti Kosova i Srbije”. „Glavni cilj u rešavanju pitanja statusa mora biti stabilnost regiona”, naglasio je Karamanlis.
Davanje nezavisnosti Kosovu i Metohiji u ovom trenutku bila bi tragična greška, izjavio je u sredu predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov, koji je uoči glasanja najavio da će se ruska delegacija izjasniti protiv rezolucije Parlamentarne skupštine SE u kojoj se pominje da je potrebno, uz odredjene uslove, sprskoj pokrajini dati nezavisnost.
Istupajući na zimskom zasedanju skupštine posle podnošenja izveštaja lorda Rasela Džonstona, Kosačov je rekao da je na Kosovu i dalje prisutna podela po etničkoj pripadnosti i da se nastavlja sa kršenjem ljudskih prava, preneli su ruski mediji. Osim toga, kako je istakao, o pitanju davanja nezavisnosti Kosovu ima pravo da odlučuje samo Savet bezbednosti UN.
Kosačov smatra da će Parlamentarna skupština SE napraviti tragičnu grešku ako se založi za nezavisnost, bez jasnog odredjenja pozicije o tome da li treba poštovati princip prava naroda na samoopredeljenje ili princip teritorijalne celovitosti država. Ruski parlamentarac je ponovio stav Moskve da se "Rusija zalaže u pitanju statusa Kosova za poštovanje teritorijalne celovitosti".
Kosačov je i u utorak uoči razmatranja izveštaja o Kosovu rekao da "ako nezavisnost bude priznata mimo Beograda, to će postati prvi slučaj i presedan u posleratnoj istoriji Evrope, i takvo rešenje direktno će uticati na rešenje drugih situacija na postsovjetskom prostoru i u samoj Evropi".
Ahtisari: Predlog fer i izbalansiran
Parlementarnoj skupštini SE ranije se obratio specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, koji je najavio da će 2. februara predstaviti Beogradu i Prištini svoj predlog za budućnost pokrajine, dodajući da će rešenje omogućiti dostojanstven život svih stanovnika. "Moj predlog za rešenje biće fer i izbalansiran", izjavio je Ahtisari u Parlamentarnoj skupštini SE i dodao da njegov predlog podrazumeva i snažno prisustvo medjunarodne zajednice.
Predlog će, kako je rekao Ahtisari, biti snažno fokusiran na zaštitu manjinskih prava i formiranje multietničkog i demokratskog društva. On je, medjutim, ukazao da treba biti realan i da treba znati da će za to biti potrebno vreme i saradnja svih zajednica.
"Kao specijalni izaslanik za Kosovo, razgovarao sam sa stranama uključenim u pregovore. Nastavio sam dijalog i dinamiku procesa uzimajući u obzir situaciju na terenu", rekao je Ahtisari i ukazao da će rešenje omogućiti dostojanstven život svih stanovnika.
Ističući da SE od 1999. ima značajnu ulogu na Kosovu, Ahtisari je rekao da će ova organizacija i dalje imati veliku ulogu u zaštiti verskog i kulturnog nasledja. Ahtisari je rekao da će biti potrebno nadgledati poštovanje konvencije o zaštiti manjina na Kosovu i obezbediti jednakost svih manjina, kao i formirati organe za nadgledanje zaštite verskog i kulturnog nasledja.
Generalni sekretar SE Teri Dejvis izjavio je da se zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta svih članica te panevropske organizacije sve dok ne postoji drugačija odluka Ujedinjenih nacija. "Kao generalni sekretar uvek se zalažem za poštovanje teritorijalnog integriteta dok ne postoji drugačija odluka UN", rekao je Dejvis na radnom doručku sa novinarima.
Dejvis je podsetio da nije na Savetu Evrope da nametne odluku o budućem statusu Kosova i dodao da je generalni sekretar UN imenovao Martija Ahtisarija da se bavi tim pitanjem i on će svoj izveštaj predstaviti Savetu bezbednosti UN.
"Kao generalni sekretar uvek ću braniti teritorijalni integritet svih zemalja članica osim ako ne postoji drugačija odluka UN", ponovio je Dejvis.
Rezolucija usvojena, srpska delegacija protiv
Konačni tekst rezolucije SE Parlamentarna skupština je usvojila sa 99 glasova za, 36 protiv i 14 uzdržanih. Protiv rezolucije bila je i delegacija Srbije, a Miloš Aligrudić je rekao da je naša delagacija glasala protiv iz principijelnih razloga - jer nisu prihvaćeni njeni amandmani u kojima se navodi da je Kosovo sastavni deo Srbije, i to upravo na osnovu važeche Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Skupština SE je u rezoluciji ocenila da bi status Kosova trebalo što hitnije definisati kako bi se stvorili uslovi za razvoj u potpunosti odgovornih i reprezentativnih institucija Kosova, uspostavile osnove ekonomskog rasta i doprinelo daljoj konsolidaciji miroljubivih i dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu.
U rezoluciji se navodi da nerešeni status Kosova čini neizvesnom dalju političku stabilizaciju zapadnog Balkana i ističe da je Savet Evrope, bez obzira na ishod pregovora o Kosovu, rešen da pomogne i Srbiji, i Kosovu, u suočavanju sa izazovima koji im predstoje.
Kako se navodi, dogadjaji poslednjih meseci bili su posebno obeshrabrujući za Srbiju, uključujući zategnute odnose sa haškim Tribunalom, prekid pregovora sa EU i raspad Državne zajednice sa Crnom Gorom, ali i da u "ovoj delikatnoj fazi sprsko političko vodjstvo ima odgovornost" da spreči jačanje antievropskih osećanja medju stanovništvom.
U tekstu se ocenjuje da bi, ukoliko bi se pregovori o budućem statusu Kosova produžili "van razumnog vremenskog okvira", možda bilo neophodno predvideti, kao krajnju mogućnost, medjunarodno nametnuto rešenje.
U rezoluciji o Kosovu pozivaju se i Beograd, i Priština da nastave pregovore o budućem statusu Kosova, uz postavljanje za glavni cilj postizanja fer standarda za sve stanovnike Kosova i prihvatanje da održavanje tih standarda može zahtevati medjunarodno prisustvo i nadgledanje na odredjeno vreme.
kod kosova je trenutno najbitnije sacuvati srbe i omoguciti im kvalitetan zivot dole! znaci, jako skolstvo, internet,neka mala privredica i td. a vremenom, koliko ja poznajem albance, oni ce ga sami izgubiti! ne mogu oni a da ne prave velika sranja!
Ako nisi primetio nasi politicari se Srba s Kosova sete samo u toku predizborne kampanje i onda naredne 4 godine opet po sistemu "ko ih jebe".
Ko tebe kamenom, ti njega hlebom... starim 15 dana
Zodijak
Pol
Poruke
36573
Zastava
Windows XP
Internet Explorer 6.0
HTC One
Parlamentarna skupština Saveta Evrope izbacila reč nezavisnost iz svoje rezolucije o Kosovu
MARTI AHTISARI: Rešenje će biti fer
Strazbur - Parlamentarna skupština Saveta Evrope prihvatila je juče zahtev da se iz Nacrta rezolucije o Kosovu izbaci pasus u kojem se ocenjuje da uslovna nezavisnost Kosova pruža najviše šansi za mir i bezbednost na Balkanu. Poslanici su, sa 90 glasova "za", prihvatili amandmane koje su uložili šef delegacije Srbije Miloš Aligrudić i britanski poslanik Dejvid Vilšir, dok je 64 glasalo protiv. Iz Rezolucije je izbačen i deo u kom se navodi da svi akteri u regionu treba da preuzmu obavezu da neće tražiti dalje menjanje granica i da će sadašnje granice Kosova priznati kao stalne. Rezolucijom se pozivaju kosovski Srbi da uzmu učešće u javnom i političkom životu Kosova. Parlamentarna skupština SE je usvojila i preporuke u kojima se navodi da SE treba da pruži snažnu podršku Srbiji jer prolazi kroz delikatnu političku fazu. Obraćajući se evropskim parlamentarcima, specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari potvrdio je da će 2. februara Beogradu i Prištini predstaviti svoj predlog za budućnost Pokrajine, dodajući da će rešenje omogućiti dostojanstven život svih stanovnika. - Moj predlog za rešenje biće fer i izbalansiran - izjavio je Ahtisari u Parlamentarnoj skupštini SE i dodao da njegov predlog podrazumeva i snažno prisustvo međunarodne zajednice.
Predlog će, kako je rekao Ahtisari, biti snažno fokusiran na zaštitu manjinskih prava i formiranje multietničkog i demokratskog društva. On je, međutim, ukazao da treba biti realan i da treba znati da će za to biti potrebno vreme i saradnja svih zajednica. - Kao specijalni izaslanik za Kosovo razgovarao sam sa stranama uključenim u pregovore. Nastavio sam dijalog i dinamiku procesa uzimajući u obzir situaciju na terenu - rekao je Ahtisari i ukazao da će rešenje omogućiti dostojanstven život svih stanovnika. Ističući da SE od 1999. ima značajnu ulogu na Kosovu, Ahtisari je rekao da će ova organizacija i dalje imati veliku ulogu u zaštiti verskog i kulturnog nasleđa.
Ahtisari je rekao da će biti potrebno nadgledati poštovanje konvencije o zaštiti manjina na Kosovu i obezbediti jednakost svih manjina, kao i formirati organe za nadgledanje zaštite verskog i kulturnog nasleđa. Istakao je da treba pripremiti teren za prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu i da je u okviru tranzicije na Kosovu njegova kancelarija razgovarala s predstavnicima EU i SAD.
Pre Ahtisarijevog obraćanja poslanicima, lord Džonston ih je pozvao da podrže rezoluciju, uz ocenu da bi, kako je rekao,"vraćanje Kosova pod okrilje Beograda bila budalasta pozivnica na nasilje". "Poštujući interes Srbije i njeno pravo da očuva svoj teritorijalni integritet, Skupština veruje da bi nezavisnost Kosova, uz određene uslove, bilo rešenje koje - osim što odgovara volji većine građana Kosova - može da obezbedi najviše šansi za trajni, dugoročni mir i stabilnost Kosova i čitavog regiona", navodi se u paragrafu četiri teksta usvojenog 18. septembra na Političkom komitetu PSSE. Politički komitet je, međutim, prekjuče zauzeo stav da je potrebno izbrisati taj paragraf i predložio da se unese drugi paragraf u kojem bi pisalo da je cilj da se utiče na obe strane u pregovorima da pokažu fleksibilnost. Šef srpske delegacije u skupštini SE Miloš Aligrudić pozvao je parlamentarce da ne prihvate predloženi tekst, ocenjujući da će u suprotnom ohrabriti kosovske Albance da više ne pregovaraju. - Zbog čega bi više ulagali napore da pregovaraju ako im ovo uvaženo telo kaže da su u pravu, a da druga strana nije i da samo treba da sede i čekaju ishod - rekao je on i upozorio da to može ugroziti mogućnost pronalaženja dogovorenog rešenja kao najboljeg mogućeg ishoda. Član srpske delegacije u skupštini SE Ivica Dačić upitao je Ahtisarija zbog čega ne poštuje Rezoluciju 1244 SB UN i ocenio da Srbi na Kosovu žive kao "Jevreji za vreme Hitlera u getu". Dačić je rekao da na Kosovu caruju trgovina drogom, ljudima i oružjem i da se iz pokrajine regrutuje "bela Al Kaida" što je, kako je istakao, problem i međunarodne zajednice. - Kako biste reagovali kada bi se otcepila Katalonija, Korzika... Kurdistan - upitao je Dačić, a njegove reči su propraćene snažnim aplauzom. On je takođe upitao - da za sto godina Albanci imaju većinu u Strazburu, da li bi onda bila proglašena nezavisnost tog dela Francuske. Britanski poslanik Dejvid Vilšir, na čiju je inicijativu nacrt rezolucije u oktobru skinut s dnevnog reda jesenjeg zasedanja skupštine SE, ocenio je da nije pravi trenutak za usvajanje te rezolucije, jer se sve događa devet dana uoči 2. februara, datuma kada Ahtisari treba da obavesti Beograd i Prištinu o svom predlogu rešenja za Kosovo. Premijer Grčke Kostas Karamanlis ponovio je da je određivanje statusa Kosova od ključnog značaja za stabilnost i mir regiona Balkana. Karamanlis je u govoru poslanicima rekao da pitanje Kosova treba rešiti pregovorima, uz poštovanje međunarodnog prava i priznavanje multietničkog i multikulturalnog karaktera Kosova. Grčki premijer je nešto ranije izjavio novinarima da je stav Atine da "svako rešenje treba da prihvate obe strane" i da "nijedno rešenje ne treba da bude nametnuto", uz napomenu da ipak treba sačekati da specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari iznese predlog. Buduće rešenje Kosova treba da obezbedi multikulturalno društvo, uz garancije poštovanja ljudskih i manjinskih prava i vladavine prava, rekao je on. Karamanlis je takođe ponovio da zemlje Balkana treba da imaju evropsku perspektivu, što je rekao i predsednik Parlamentarne skupštine SE Rene Van der Linden.
SOLANA: Rano za novu rezoluciju UN
Brisel - Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana smatra da ima još vremena da se dođe do konačnog predloga za status Kosova i da je prerano da se razmišlja i o novoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN o Kosovu. Solana je posle susreta s generalnim sekretarom UN Ban Ki-Munom rekao da "nije naivan", ali da je optimista. - Optimista sam, i to su dve različite stvari. Moramo učiniti sve kako bi se našlo rešenje - podvukao je Solana. Visoki predstavnik EU je dodao da će Ban Ki-Mun danas u Parizu, gde se održava konferencija o Libanu, dobiti dodatni izveštaj od izaslanika UN Martija Ahtisarija o njegovim zamislima za rešenje statusa Kosova. Na pitanje da li je s Ban Ki-Munom došao do zajedničkih stavova o Kosovu, rekao je da o tome nisu podrobnije raspravljali. - Ali to neće biti konačna razmena mišljenja, imamo još vremena pre nego što on iznese konačne stavove - stavio je do znanja Solana. Na pitanje kada se može očekivati nova rezolucija Saveta bezbednosti UN, odgovorio je da je prerano da se razmišlja o tome. - Prerano je da se razmišlja o novoj rezoluciji SB UN, jer Ahtisari treba da iznese predlog, a potom da poseti Beograd i Prištinu, a onda će izveštaj podneti Savetu bezbednosti UN. A za rezoluciju će biti potrebno neko vreme - rekao je.
Dejvis za poštovanje teritorijalnog integriteta
Generalni sekretar SE Teri Dejvis zalaže se za poštovanje teritorijalnog integriteta svih članica te panevropske organizacije sve dok ne postoji drugačija odluka Ujedinjenih nacija. To ne znači da SE nema interesa na Kosovu, dodao je Dejvis i podsetio da je SE uradio mnogo na Kosovu po pitanju decentralizacije, obnovi crkava i manastira koji su uništeni u martovskom nasilju 2004.
Evo kakav stav ima UN i Martija Ahtisarija u vezi KiM-a....
Kontakt-grupa o planu za Kosovo 26. januar 2007. | 07:12 -> 14:15 | Izvor: B92, FoNet, Beta Beč, Priština -- Izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari predstavio je Kontakt-grupi svoj predlog za rešenje statusa Kosova. Rusija "skeptična".
Rusija je skeptična oko plana Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija koji za Kosovo predvidja efektivnu nezavisnost, prenosi Rojters pozivajući se na diplomatske izvore. Nakon jednoiposatnog sastanka u Beču sa Kontakt-grupom, izvor Rojtersa rekao je da je Rusija zatražila odlaganje odluke Ujedinjenih nacija o Kosovu dok se u Srbiji ne formira nova Vlada nakon izbora 21. Januara.
Pet članica sa zapada (SAD, Britanija, Nemačka, Franucka i Italija) jedinstveno su podržale plan i ne smatraju da ima potrebe za bilo kakvo odlaganje.
Ahtisarijev portparol Remi Durlo je naveo i da je "naredni korak" dolazak specijalnog predstavnika UN u Beograd i Prištinu, 2. februara kako bi im zvanično predstavio svoj predlog. "Logičan sled događaja potom bi bio da se predlog nađe u Njujorku do kraja marta", dodao je Durlo.
Dolazeći na sastanak u bečkoj palati Hofburg, Ahtisari je novinarima kratko rekao da se sa predstavnicima Kontakt grupe sastaje "redovno" i da "ovaj sastanak ni po čemu nije poseban", prenela je agencija AFP.
Durlo je dodao da bi "u februaru trebalo da nastupi 'period angažovanja'" tokom kojeg će biti održani razgovori sa Beogradom i Prištinom i da će detaljan predlog u principu biti "poslat Njujorku u martu na razmatranje u Savetu bezbednosti UN".
Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin za RIA "Novosti" uoči današnjeg sastanka predstavnika Kontakt grupe u Beču očekuje da predlog statusa Kosova, koji je pripremio Marti Ahtisari, neće biti razmotren u Ujedinjenim nacijama pre marta.
Rusija je ranije u više navrata saopštavala da neće podržati u Savetu bezbednosti UN predlog statusa Kosova koji ne bi bio prihvatljiv za Beograd.
Informacije o sadržaju plana
Sadržaj Ahtisarijevog predloga neće biti objavljen dok s njim ne budu upoznate srpska i albanska strana. Kako je ranije najavljeno, Ahtisari će 2. februara posetiti Beograd i Prištinu.
Prema saznanjima B92, učesnici sastanka u Beču samo će komentarisati Ahtisarijev predlog i neće biti izmena dok predlog ne bude predstavljen Beogradu i Prištini.
Izvor B92 nagoveštava da to nije završni predlog statusa i da postoji mogućnost da se organizuju nove runde pregovora Beograda i Prištine. Kako saznaje agencija Rojters, plan Martija Ahtisarija ne pominje suverenitet Srbije na Kosovu, a Srbima u pokrajini, koja se kreće ka nezavisnosti, daje znatnu autonomiju.
Pozivajući se na diplomatske izvore ta britanska agencija prenosi da se u nacrtu Ahtisarijevog plana Kosovu daje pravo da sklapa međunarodne sporazume i ulazi u međunarodne organizacije i institucije - potencijalno uključujući Ujedinjene nacije, Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku.
U nacrtu se pominje da će Kosovo preuzeti svoj deo imovine, kao i dugova, koji su ranije pripadali bivšoj Jugoslaviji i Srbiji.
Srbima na Kosovu nudi se široka samouprava, značajna kontrola u vođenju lokalne policije i pravo na izvesne direktne veze sa Beogradom. Takođe se ostavlja mogućnost dvojnog državljanstva za građane koji žive na Kosovu.
Na Kosovu priprema terena
Susret Martija Ahtisarija sa predstavnicima članica Kontakt grupe centralni je događaj i u prištinskim medijima, a kao važno pitanje u tamošnjoj javnosti ističe se bezbednosna situacija posle objavljivanja konačnog statusa.
Sve medijske, ali i političke procene na Kosovu o važnosti sastanka u Beču polaze od činjenice da je Ahtisarijev predlog za Kosovo konačno finaliziran i da sada predstoji više nego potrebno postizanje saglasnosti velikih sila o budućem kosovskom statusu, pre nego što Ahtisarijev paket bude prosleđen Savetu bezbednosti, javlja dopisnik B92 iz Prištine.
Paralelno sa odbrojavanjem, koje će trajati do 2. februara, kada je najavljen dolazak Ahtisarija na Kosovo, u kosovskim, ali i međunarodnim političkim krugovima sada se može primetiti pojačanje propagande na pripremama javnosti da prihvati rešenje koje nekadašnji finski predsednik bude doneo u Prištinu.
Pregovarački tim vodi posebnu kampanju na pripremi terena za što bolji prijem Ahtisarijevog predloga. U kampanju se uključio i šef UNMIK-a Joakim Riker, poručivši da je više nego jasno da Ahtisarija treba primiti na pozitivan način.
Ne toliko javno, snage bezbednosti na terenu veoma temeljno poklanjaju pažnju predupređenju bilo kakve eskalacije nasilja koje bi moglo ugroziti statusni proces.
Posle jučerašnjeg susreta sa šefom UMNIK-a, preokupiranost bezbednosnom situacijom potvrdio je i premijer Agim Čeku, naglašavajući da poseban predmet pažnje predstavlja sever Kosova.
Znaci autonomija Srbima a Nezavisnost za Kosovo ...
26. januar 2007. | 07:29 -> 13:03 | Izvor: Beta Brisel -- Šefovi diplomatija NATO-a dobili su na uvid predloge izaslanika UN Martija Ahtisarija o rešavanju statusa Kosova.
Oni su danas u Briselu dali podršku procesu koji vodi Ahtisari i što bržem usvajanju nove rezolucije Saveta bezbednosti UN. Kako je izjavio portparol NATO-a Džehms Apaturaj, šefovi diplomatije nisu podrobnije raspravljali o samim predlozima izaslanika UN.
Šef francuske diplomatije Filip Dust-Blazi je na završetku zasedanja izjavio da je, uz podršku procesu koji vodi Ahtisari, nužno da se obave "dodatne rasprave" uz učešće nove srpske vlade o predlozima koje će Ahtisari obelodaniti, tako da se u najvišoj meri zaštiti srpska zajednica i njeno pravoslavno obeležje i kultura na Kosovu.
Dust-Blazi je, na pitanje novinara da li Francuska smatra da rešenje za Kosovo ne može biti nametnuto, posredno odgovorio da "postoji jedna realnost" koja određuje rešenje statusa.
Naglasio je da, pored interesa većine, postoje i "evropske vrednosti", koje je povezao s obavezama da Haškom sudom budu isporučeni optuženi Ratko Mladić i Radovan Karadžić, kao i da se mora snažno uzeti u obzir da su srpski građani na izborima dali ubedljivu većinu srpskim proevropskim demokratskim snagama.
"Ahtisarijevi predlozi se moraju imati na umu", rekao je francuski ministar, ali je podvukao da je nužan konstruktivan prilaz Srba i kosovskih Albanaca u raspravi o predlozima za rešenje statusa.
Dust-Blazi je dodao da se nada da će prvak DSS-a "Vojislav Koštunica moći da se opredeli za proevropske demokratske snage" u formiranju nove koalicione vlade u Srbiji.
Italijanski izvori su preneli da je Masimo D' Alema na ministarskom zasedanju NATO-a podvukao da "rešenje za status Kosova ne može biti nametnuto", da se mora "poštovati autonomija, ali se ne sme poniziti druga strana".
D'Alema je, kako je rečeno, zatražio da se u nalaženju rešenja statusa Kosova obezbedi "jedinstvo međunarodne zajednice" i iskaže veliki oprez. Plan za Kosovo - (ne)prihvatljiv
26. januar 2007. | 12:40 | Izvor: B92, Beta London, Vašington, Jerevan -- Plan o Kosovu Martija Ahtisarija svakako neće biti prihvatljiv za zvanični Beograd, piše londonski Indipendent.
List navodi da nijedan političar u Beogradu ne želi da u istoriju uđe kao čovek koji je predao Kosovo. Na drugoj strani, Albanci žele punu nezavisnost i postaju sve nestrpljiviji. Ekstremisti bi mogli da budu razočarani Ahtisarijevim kompromisom, piše Indipendent.
Novinar Gardijana Džonatan Stil kritikuje Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju jer nisu spremne da bez odlaganja priznaju nezavisnost pokrajine i ocenjuje da bi zbog toga na Kosovu ponovo moglo da izbije nasilje.
Stil navodi da su zapadne članice Kontakt grupe - SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija, prošle nedelje odlučile da se, i nakon što Ahtisari iznese svoj predlog, nastave konsultacije o budućnosti Kosova.
"Visoki britanski diplomata je poslat u Prištinu da o tome obavesti albanske političare; ta odluka bi mogla da bude fatalna jer su Srbi majstori za otezanje", piše Stil i dodaje da bi Beograd mogao da traži odlaganje dok se ne sastavi nova vlada, pa dok se ne održe predsednički izbori i tako u nedogled.
Stil ocenjuje da se Zapad oko Kosova ponaša kao da nema kičmu i navodi tri razloga za to, prenosi Radio BBC.
Prvi razlog je osećaj krivice zbog NATO-bombardovanja Srbije 1999. godine. Drugi je iluzija da je Srbija podeljena između nacionalnista i proevropskih snaga i da bi nezavisnost Kosova ojačala one prve.
"Srpski nacionalisti će biti marginalizovani tek kada vide da je igra završena i izgubljena. Tek tada će Srbi postati fini moderni Evropljani, kao što to želi EU", piše Stil.
On treći razlog za neodlučnost Zapada vidi u strahovanju od ruskog veta u Savetu bezbednosti UN i odbacuje taj argument. Prema Ahtisarijevom planu, nezavisnost ne bi priznale UN nego svaka zemlja zasebno, tako da je irelevantno kako bi Rusi glasali, ocenjuje Stil.
Vašington post: Zapad se složio oko odvajanja
SAD i njihovi evropski saveznici složili su se da podrže trajno otcepljenje Kosova od Srbije, uz nastavak međunarodnog nadzora, piše "Vašington post", pozivajući se na visoke američke i evropske zvaničnike.
Ta odluka verovatno će, možda već do leta, dovesti do formiranja nove države u jugoistočnoj Evropi sa članstvom u UN i eventualno sopstvenom vojskom, navode izvori američkog dnevnika.
List, međutim, dodaje da će ovlašćenja da smenjuje zvaničnike i ukida zakone koje smatra spornim, zadržati stranac sa sedištem u glavnom gradu (Kosova), dok bi rutinski poslovi vlade bili pod lokalnom kontrolom.
Prema tom planu, piše "Vašington post", novom državom bi i dalje patrolirale NATO trupe i pomagale u zaštiti manjina, ali bi se postepeno povlačile s približavanjem Kosova članstvu u NATO i EU.
Stavljanje Kosova na put ka konačnoj punoj nezavisnosti trebalo bi na Balkanu da zatvori poglavlje istorije obeleženo ratovima, političkim potresima, masovnim ljudskim žrtvama i uništavnjem na milijarde dolara vredne imovine, ocenjuje američki dnevnik.
List dodaje i da bi novi plan, kao kulminacija dugih diplomatskih konsultacija Evropljana i Amerikanaca, trebalo delom da ublaži trajni i snažni pritisak Albanaca za nezavisnost jer Zapad strahuje da bi, bez preduzimanja zvanične akcije po tom pitanju, moglo doći do nove erupcije nasilja.
Zvaničnici kažu da odluka kojom bi se na kraju dopustilo Kosovu da bude "uglavnom svoje" ima i veliki ekonomski podsticaj jer bi, kako procenjuju, to otvorilo vrata za privatna ulaganja, nove zajmove i pomoć Zapada, piše "Vašington post".
Kosovo, dodaje list, ima najveće prirodne rezerve lignita u Evropi i privredni planeri se nadaju da bi nova država mogla da izgradi elektrane i da postane glavni snabdevač električnom energijom svojih suseda na Balkanu.
Protivljenje, od Moskve i Baskije
Neke diplomate upozoravaju, međutim, da konsenzus zapadnih sila možda nije i kraj priče jer se srpski lideri ustrajno i vatreno protive svakom nasilnom odvajanju jedne od svojih pokrajina, prenosi američki dnevnik.
List dodaje da mnogi u Srbiji sada u Moskvi traže zaštitu - u vidu veta, kada pitanje Kosova bude došlo na glasanje u Savet bezbednosti UN, verovatno ovog proleća.
Moskva je, međutim, nezavnično nagovestila da je spremna da podrži plan, u zamenu za pristajanje SAD i Evrope na formalnu secesiju dva proruska regiona Gruzije.
Vašington i njegovi saveznici protive se tom zahtevu Rusije i zvaničnici tvrde da je neizvesno koliko bi mogla da potraje ta diplomatska igranka, piše "Vašington post".
List, međutim, dodaje da, iako se još od 1999. očekuje da će strane sile na kraju i formalno da prekroje granice Srbije, perspektiva nezavisnog Kosova ipak izaziva zebnju među nekim etnički mešovitom susedima Kosova na Balkanu, kao i oklevanja, čak i u Španiji, koja se suočava sa pritiscima secesionista u Baskiji.
Sem toga, diplomate kažu da ni jedna zapadna zemlja ne želi da nametanjem rešenja (za Kosovo) toliko otuđi Srbiju da je gurne dublje u zagrljaj Rusije, a isključi iz eventualnog pristupanja NATO-u i EU, zaključuje "Vašington post".
Presedan za Nagorno Karabah?
Rusija smatra da će rešenje budućeg statusa Kosova biti presedan, odnosno pravilo na osnovu koga će biti rešavan i spor između Jermenije i Azerbejdžana oko oblasti Nagorno Karabah, rekao je ruski diplomata Jurij Merzljakov, koji sa diplomatama iz Francuske i SAD predvodi misiju OEBS-a za rešavanje te krize.
"Smatram da će to, prirodno, postaviti pravilo. Odluka bi mogla biti ovakva ili onakva, pošto je reč o pregovorima o statusu autonomije za pokrajinu na Kosovu. Prirodno, može biti i drugačijih mišljenja", rekao je on nakon posete Stepanakertu, prestonici Nagorno Karabaha.
Diplomate iz SAD i Francuske nisu se složile s tom ocenom i navele su da se konflikti razlikuju međusobno i da ih treba zasebno razmatrati.
"Ne postoji nijedna vrsta univerzalnog presedana i svaka situacija, svaki sukob se razlikuje od drugog sukoba", rekao je pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara Metju Briza.
Francuski diplomata Bernar Fasje je rekao da "svaki konflikt ima svoje teškoće" i da je neophodno rešavati sukobe na osnovu njihovih osobenosti.
Oblast Nagorno Karabah nalazi se u Azerbejdžanu, ali je od početka 1990-tih pod kontrolom snaga tamošnje jermenske zajednice.
Krhkim primirjem iz 1994. godine okončani su sukobi koji su trajali šest godina, ali su odnosi Jermenije i Azerbejdžana i dalje napeti. U sukobima u Nagorno Karabahu poginulo je oko 30.000 osoba, a oko milion je bilo primorano da napusti svoje domove.
Neće oni to nikada zvati "nezavisnot" nego recimo "plan za uspostavljanje trajne stabilnosti i rešenja konačnog statusa Kosova". Suština će biti da će Kosovo biti nezavisno.