ah da taj cuveni djindic, covek koji verovatno ni sam nije znao kad se probudi cije ce kolo da igra, sa scene je nestao kad je u nasim ocima bio + , ali njegovu vladavinu nastavile su dosmanilije znaci ljudi njemu slicno orijentisani, tako da je svaki pomen na njegovo delo bespotreban

pa sta su dobili oni muslimani sto su srusili bliznakinje u americi, pa samo to da svi sirom sveta jos vise zamrze muslimane, i da ameri prosire dejstva na sve muslimanske zemlje na istoku, jel vi mislite da je to slucajno?

Unjemu nisam video lopova. a ko ne krade taj i ne laze.

Seti te se sta je covek govorio.

„Blic“ prenosi pisma premijera Đinđića preuzeta iz knjige Dobrice Ćosića „Kosovo“ koju su izdale „Večernje novosti“ 2004. godine. Pismo predsedniku Putinu

Poštovani gospodine predsedniče,

Uveren sam da Vam je poznata složena situacija na Balkanu: neobična država Bosne i Hercegovine, vrlo netipična Federacija Srbije i Crne Gore, potpuno otvoren problem uzajamnih odnosa Srbije i Kosova, nestabilna Makedonija, previše državnih eksperimenata na malom prostranstvu. Svaki nepravilni korak može da postavi pod ozbiljnu pretnju krhku stabilnost, koju smo dobili uz pomoć ogromnih napora i velikih žrtava. Čini mi se da međunarodna zajednica, po pitanju regularizacije problema Kosova, preti ogromnim rizikom da će napraviti veoma opasnu grešku. „Spontano“ organizovanje Kosova ka nezavisnosti, na odlučnoj zabrani Srbije i Jugoslavije da učestvuje i da utiče na događaje, vode ka vrlo eksplozivno opasnoj situaciji u skorijoj budućnosti.

Zato pretpostavljam da je došao momenat, posle tri i po godine prebivanja međunarodnih snaga na Kosovu, da se ozbiljno promisli koncepcija dugoročnog rešenja ove problematike. Fraze o tome da će o pitanju statusa Kosova da se odlučuje posle, potpuno su neubedljive jer se svakodnevno primaju rešenja koja po suštini prevazilaze konačni status, a baš u pravcu nezavisnosti. Po suštini ništa ne menja to što međunarodna zajednica insistira na tome da bi takvo nezavisno Kosovo ostalo u sastavu zajedničke države sa Srbijom. Ovim će, u formalnom smislu, biti sačuvan princip nenarušavanja granica, ali pri dvostrukom kažnjavanju Srbije. Prvo su joj oteli bilo kakav uticaj na Kosovu, a zatim su joj dali ulogu zatočenika sada već nezavisnog Kosova.

Naš predlog se sastoji u tome da se bez gubljenja vremena pristupi potražnji kompromisa koji bi bio prihvatljiv za obe strane, srpsku i albansku. Takvo rešenje je moguće, jer mi u Srbiji nismo namerili da ubeđujemo kosovske Albance da žive zajedno sa nama. Mi hoćemo da sačuvamo državni interes Srbije, da zaštitimo prava srpske zajednice na Kosovu i obezbedimo čuvanje naših spomenika, religije i kulture. To može da se učini pri punom uvažavanju albanske nacionalne zajednice, sve do deljenja Kosova, ako drugačije ne bude moguće. Cilj sadašnjeg ličnog obraćanja je moja molba Vama da iskoristite Vaš veliki međunarodni autoritet, da se problem Kosova pokrene sa mrtve tačke, u stranu dostignuća dugoročnog i stabilnog rešenja. U slučaju Vaše zainteresovanosti da dobijete podrobnije informacije o tome kako mi u Beogradu vidimo moguća rešenja za rešavanje statusa Kosova, ja sam na Vašem raspolaganju i vrlo sam rad bilo kojoj vrsti kontakta. Pismo premijeru Bleru

...Kao što možda znate, Kosovo polako stremi nezavisnosti. Nijedan ozbiljni alternativni koncept nije prodiskutovan u međunarodnoj zajednici. Većina svetskih lidera radije ne razmišlja o ovoj temi u nadi da će se rešenje samo prirodno pojaviti. Opšta, iako implicitna pretpostavka je da će kroz nekoliko godina kosovske institucije preuzeti najvažnije funkcije, uključujući garancije za prava etničkih manjina. To će se zvati multietničko Kosovo iako će broj nealbanaca biti zanemarljiv, ako ih uopšte bude. Oni koji su prognani iz svojih kuća ostaće zauvek beskućnici. De facto, nezavisnost Kosova verovatno neće postati formalno nezavisno i uslediće pritisak na Beograd i Prištinu da uđu u neku vrstu konfederacije. Naizgled, ovo je elegantno rešenje, ali je u stvari tempirana bomba.

Prvo, činjenica da Srbija, čija je Kosovo pokrajina, nema formalni uticaj na teritoriju, biće shvaćena kao poraz u srpskoj javnosti, a sledstveno i kao poraz demokratske reformske Vlade.

Drugo, održavanje takvog Kosova u fiktivnoj uniji sa Srbijom sprečiće Srbiju da se integriše u Evropu, pošto će onda integracija da zavisi od harmonizacije unutrašnjeg tržišta Srbije i Kosova i ovaj koncept je nemoguć. Ova dva scenarija pospešiće ekstremizam i oslabiti demokratske, proevropske snage sa dalekosežnim posledicama po stabilnost Srbije i čitavu regiju. Zamislite mogući sled događaja u BiH i Makedoniji!

Šta je rešenje? Na početku svim ovim pitanjima se mora pristupiti bez odlaganja i na odgovarajućem nivou. Bio bih Vam veoma zahvalan ako biste preduzeli inicijativu u ovom pravcu.

Izvestan broj opcija postoji o kojima se može razmišljati kao i kompromisu između interesa Srbije i albanskog stanovništva na Kosovu. Dozvolite da ovo bude samo tema za razmišljanje bez ulaženja u detalje.

Prva opcija je federalizacija u kojoj bi Albanci i Srbi imali sličan status kao Muslimani i Hrvati u Federaciji BiH. Ovo rešenje bi omogućilo dovoljno garancije Srbima da uživaju svoja prava u skladu sa samoupravom na Kosovu. Ovakvo konstituisano Kosovo bi imalo asimetričan status u odnosu na Srbiju: više od pokrajine manje od federalne jedinice (po jugoslovenskom Ustavu bi imalo pravo na secesiju kao i Crna Gora). Druga opcija, u slučaju da prva ne uspe, bi se ugledala na Kipar, sa teritorijalnom demarkacijom ali nepromenjenim granicama. U ovom slučaju, Srbi bi organizovali svoj politički život uglavnom u severnom Kosovu. Podrazumeva se da će manjinska prava biti garantovana u enklavama/ili pojedincima na teritoriji sa administracijom druge nacije i da će verski objekti kulturni spomenici biti zaštićeni. Treća opcija u slučaju da ove dve ne uspeju, biće promena granica sporazumom. U tom slučaju, srpska nacionalna zajednica bi dobila svoj deo teritorije. Prema međunarodnim procenama napravljenim pre dve godine za vreme parlamentarnih izbora, pre dolaska međunarodnih snaga, Srbi su činili 18 odsto kosovskog stanovništva. Ovaj procenat trebalo bi biti usklađen na bazi imovinskih prava. Ove opcije trebalo bi da budu testirane korak po korak ostavljajući dovoljno vremena da se proveri njihova mogućnost implementacije. Međutim, trebalo bi da budemo dovoljno hrabri i da se suočimo sa najdramatičnijom opcijom - trećom.

„Blic“ prenosi pisma premijera Đinđića preuzeta iz knjige Dobrice Ćosića „Kosovo“ koju su izdale „Večernje novosti“ 2004. godine. Pismo predsedniku Putinu

Poštovani gospodine predsedniče,

Uveren sam da Vam je poznata složena situacija na Balkanu: neobična država Bosne i Hercegovine, vrlo netipična Federacija Srbije i Crne Gore, potpuno otvoren problem uzajamnih odnosa Srbije i Kosova, nestabilna Makedonija, previše državnih eksperimenata na malom prostranstvu. Svaki nepravilni korak može da postavi pod ozbiljnu pretnju krhku stabilnost, koju smo dobili uz pomoć ogromnih napora i velikih žrtava. Čini mi se da međunarodna zajednica, po pitanju regularizacije problema Kosova, preti ogromnim rizikom da će napraviti veoma opasnu grešku. „Spontano“ organizovanje Kosova ka nezavisnosti, na odlučnoj zabrani Srbije i Jugoslavije da učestvuje i da utiče na događaje, vode ka vrlo eksplozivno opasnoj situaciji u skorijoj budućnosti.

Zato pretpostavljam da je došao momenat, posle tri i po godine prebivanja međunarodnih snaga na Kosovu, da se ozbiljno promisli koncepcija dugoročnog rešenja ove problematike. Fraze o tome da će o pitanju statusa Kosova da se odlučuje posle, potpuno su neubedljive jer se svakodnevno primaju rešenja koja po suštini prevazilaze konačni status, a baš u pravcu nezavisnosti. Po suštini ništa ne menja to što međunarodna zajednica insistira na tome da bi takvo nezavisno Kosovo ostalo u sastavu zajedničke države sa Srbijom. Ovim će, u formalnom smislu, biti sačuvan princip nenarušavanja granica, ali pri dvostrukom kažnjavanju Srbije. Prvo su joj oteli bilo kakav uticaj na Kosovu, a zatim su joj dali ulogu zatočenika sada već nezavisnog Kosova.

Naš predlog se sastoji u tome da se bez gubljenja vremena pristupi potražnji kompromisa koji bi bio prihvatljiv za obe strane, srpsku i albansku. Takvo rešenje je moguće, jer mi u Srbiji nismo namerili da ubeđujemo kosovske Albance da žive zajedno sa nama. Mi hoćemo da sačuvamo državni interes Srbije, da zaštitimo prava srpske zajednice na Kosovu i obezbedimo čuvanje naših spomenika, religije i kulture. To može da se učini pri punom uvažavanju albanske nacionalne zajednice, sve do deljenja Kosova, ako drugačije ne bude moguće. Cilj sadašnjeg ličnog obraćanja je moja molba Vama da iskoristite Vaš veliki međunarodni autoritet, da se problem Kosova pokrene sa mrtve tačke, u stranu dostignuća dugoročnog i stabilnog rešenja. U slučaju Vaše zainteresovanosti da dobijete podrobnije informacije o tome kako mi u Beogradu vidimo moguća rešenja za rešavanje statusa Kosova, ja sam na Vašem raspolaganju i vrlo sam rad bilo kojoj vrsti kontakta. Pismo premijeru Bleru

...Kao što možda znate, Kosovo polako stremi nezavisnosti. Nijedan ozbiljni alternativni koncept nije prodiskutovan u međunarodnoj zajednici. Većina svetskih lidera radije ne razmišlja o ovoj temi u nadi da će se rešenje samo prirodno pojaviti. Opšta, iako implicitna pretpostavka je da će kroz nekoliko godina kosovske institucije preuzeti najvažnije funkcije, uključujući garancije za prava etničkih manjina. To će se zvati multietničko Kosovo iako će broj nealbanaca biti zanemarljiv, ako ih uopšte bude. Oni koji su prognani iz svojih kuća ostaće zauvek beskućnici. De facto, nezavisnost Kosova verovatno neće postati formalno nezavisno i uslediće pritisak na Beograd i Prištinu da uđu u neku vrstu konfederacije. Naizgled, ovo je elegantno rešenje, ali je u stvari tempirana bomba.

Prvo, činjenica da Srbija, čija je Kosovo pokrajina, nema formalni uticaj na teritoriju, biće shvaćena kao poraz u srpskoj javnosti, a sledstveno i kao poraz demokratske reformske Vlade.

Drugo, održavanje takvog Kosova u fiktivnoj uniji sa Srbijom sprečiće Srbiju da se integriše u Evropu, pošto će onda integracija da zavisi od harmonizacije unutrašnjeg tržišta Srbije i Kosova i ovaj koncept je nemoguć. Ova dva scenarija pospešiće ekstremizam i oslabiti demokratske, proevropske snage sa dalekosežnim posledicama po stabilnost Srbije i čitavu regiju. Zamislite mogući sled događaja u BiH i Makedoniji!

Šta je rešenje? Na početku svim ovim pitanjima se mora pristupiti bez odlaganja i na odgovarajućem nivou. Bio bih Vam veoma zahvalan ako biste preduzeli inicijativu u ovom pravcu.

Izvestan broj opcija postoji o kojima se može razmišljati kao i kompromisu između interesa Srbije i albanskog stanovništva na Kosovu. Dozvolite da ovo bude samo tema za razmišljanje bez ulaženja u detalje.

Prva opcija je federalizacija u kojoj bi Albanci i Srbi imali sličan status kao Muslimani i Hrvati u Federaciji BiH. Ovo rešenje bi omogućilo dovoljno garancije Srbima da uživaju svoja prava u skladu sa samoupravom na Kosovu. Ovakvo konstituisano Kosovo bi imalo asimetričan status u odnosu na Srbiju: više od pokrajine manje od federalne jedinice (po jugoslovenskom Ustavu bi imalo pravo na secesiju kao i Crna Gora). Druga opcija, u slučaju da prva ne uspe, bi se ugledala na Kipar, sa teritorijalnom demarkacijom ali nepromenjenim granicama. U ovom slučaju, Srbi bi organizovali svoj politički život uglavnom u severnom Kosovu. Podrazumeva se da će manjinska prava biti garantovana u enklavama/ili pojedincima na teritoriji sa administracijom druge nacije i da će verski objekti kulturni spomenici biti zaštićeni. Treća opcija u slučaju da ove dve ne uspeju, biće promena granica sporazumom. U tom slučaju, srpska nacionalna zajednica bi dobila svoj deo teritorije. Prema međunarodnim procenama napravljenim pre dve godine za vreme parlamentarnih izbora, pre dolaska međunarodnih snaga, Srbi su činili 18 odsto kosovskog stanovništva. Ovaj procenat trebalo bi biti usklađen na bazi imovinskih prava. Ove opcije trebalo bi da budu testirane korak po korak ostavljajući dovoljno vremena da se proveri njihova mogućnost implementacije. Međutim, trebalo bi da budemo dovoljno hrabri i da se suočimo sa najdramatičnijom opcijom - trećom.

secam se djikijevih reci da neko jede meso a neko kupus tj da u proseku svi jedemo sarmu eeeeeeeeee.....
nije dovoljno dugo djuskao na sceni da bi se videlo tako da .... lepo sam reko gore sve u 2 recenice a ko shvati shvati

Ponavljam,nisam za rat,ali ne bežim od te solucije...naravno,sa pravo strategijom i u pravom trenutku.