Srbija da prihvati realnost nezavisnog Kosova
Beta pre 41 minut

PRIŠTINA, 25. maja 2011. (Beta) - Ambasador SAD na Kosovu Kristofer Del izjavio je u utorak uveče da je prihvatanje realnosti nezavisnog Kosova preduslov za učlanjenje Srbije u EU.

Učestvujući u emisiji "Oči u oči", američki ambasador je rekao da je preduslov evropskih stremljenja Srbije da se problemi sa Kosovom reše na moderan i konstruktivan način.

"Najvažniji uslov koji medjunarodna zajednica može koristiti u svojim naporima da natera Beograd da promeni svoj način mišljenja je upravo njegova perspektiva učlanjenja u EU. Mislim da Srbi odlično shvataju da treba da prihvate realnost nezavisnog Kosova pre eventualnog učlanjenja u EU", rekao je Del.

On je ocenio da je normalno da početak dijaloga ne donosi odmah rezultate, ali je dodao da je saznao da su dve strane vrlo blizu dogovora oko slobode kretanja, koji može biti predočen javnosti i tokom ove nedelje i da se nada da će u bliskoj budućnosti biti postignuti još neki sporazumi.

"Mislim da je pretpostavka ovih razgovora uvek bila da je reč o tehničkim pitanjima koje mogu da poboljšaju život gradjana Kosova i Srbije. Vlada Kosova treba da se usredsredi na ona praktična pitanja koje će pomoči da se Kosovo razvija kao država", rekao je američki ambasador.

(Beta, 25.05.2011)
   

IVICA DAČIĆ U NOVOM BROJU NEDELJNIKA „NIN”
Kosovo treba deliti sa Albanijom
BEOGRAD - Pokušali smo ratom da branimo Kosovo, nismo uspeli. I zato govorim o razgraničenju, dok ne bude kasno. A to znači korekciju granica između dve susedne države – Srbije i Albanije, izjavio je za novi broj NIN-a Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar policije.
| 01. 06. 2011. - 00:02h |


Nisu Albanci različiti narod u Prištini i u Tirani

Dačić smatra da je Srbija napravila grešku jer o Kosovu nije razgovarala sa Albanijom kao i da Kosovo treba podeliti između Srbije i Albanije.
 
- Potrebno je razgraničenje između Srbije i Albanije, to je jedina realna opcija. Srbija nije ni trebalo da prizna nikog drugog kao pregovrača s druge strane osim Albanije. Zar smo mi stvarno naivni da mislimo da će Kosovo opstati kao nezavisna, samostalna država? - rekao je lider SPS.
 
On je izneo pretpostavku da će se Kosovo priključiti Albaniji, kao što bi to uradila Republika Srpska.
 
- Čekajte, ako sutra Republika Srpska na referendumu donese odluku o otcepljenju, šta će oni biti? Nezavisna država ili će doneti odluku o priključenju i zajedničkom životu sa Srbijom? To je normalno, zato što je to isti narod. Pa šta, sad, u Prištini i Tirani žive različiti Albanci? Oni sada nama pričaju o multietničkom Kosovu?! Našem narodu ne trebaju bajke o multietničkom životu - rekao je Dačić.
 
Na pitanje novinara NIN-a zašto misli da je lakše podeliti Kosovo između Albanije i Srbije, nego Srbije i kosovskih vlasti, Dačić kaže da su Albanci na Kosovu nacionalna manjina Albanije.

- Sad neko kaže da su to ideje 19. veka. Možda jesu ali su to ideje koje su primenili Slovenci i Hrvati, pa i Crnogorci, na kraju krajeva. Ja na ovome ne mogu da dobijem političke poene i ne tražim ih. Samo, naš narod mora da stavi tačku na probleme koji predstavljaju rak-ranu. Dalje ne možemo vezani za prošlost. Ako samo prošlost postoji, mi nemamo budućnost - kaže Dačić.
 
On je u intervjuu ocenio i da dijalog Prištine i Beograda neće rešiti suštinsko pitanje zbog stava zemalja EU i SAD i da će najveći domet razgovora biti “neka vrsta specijalne autonomije za Srbe na severu”.

BLIC ONLINE

Podjela Kosmeta je sada realna koliko i podjela Bosne i Hercegovine.

Би-Би-Сијев статус Косова

Јужна српска покрајина на сајту британског јавног сервиса нема третман државе већ "територије", иако је Лондон, међу првима, признао самопроглашену независност власти у Приштини.

Један од најпосећенијих светских Интернет портала, у својој секцији "Профили држава", Косово приказује под одредницом "територије" која је јасно издвојена од рубрике "Државе".
BBC Country profiles1W.jpg

Тако се Косово, у опису који даје Би-Би-Си, нашло у друштву других "територија" - Абхазије, Чеченије, Корзике, Дагестана, Ингушетије, Северне и Јужне Осетије, али и ентитета попут Гренланда који је, уз аутономију, ипак, део Данске.

Би-Би-Си Косово описује као "сиромашну територију" која је, углавном, насељена Албанцима и која је једнострано прогласила независност од Србије у фебруару 2008. године. Територију је одмах признао САД, као и најзначајније државе ЕУ. Међутим, Србија се, уз подршку свог "моћног савезника Русије", обавезала да не дозволи Косову да добије место у Уједињеним нацијама, констатује Би-Би-Си.
BBC Country profiles1AW.jpg

Косово је, такође, окарактерисано као територија на којој су се вековима развијали напети односи између Срба и Албанаца. После конфликта који су распламсали етничке поделе и репресије, покрајину од 1999. до 2008. године надгледао је УН, а помирење између албанске већине - која подржава независност и српске мањине - остаје недостижно.

Би-Би-Си подсећа да је регион један од најсиромашнијих у Европи, у којем је пољопривреда главна економска делатност, иако Косово поседује богата налазишта руда.

Етнички Албанци, којих је око два милиона, чине око 90 одсто укупне популације. Око 100.000 Срба је остало на Косову, након послератног протеривања неалбанаца. Српска мањина живи на одвојеним територијама које надгледа НАТО. Представници међународне заједнице су навели да су забринути због спорог напретка у остваривању права Срба на Косову, пише Би-Би-Си.
BBC Country profiles2W.jpg

Британски сајт се осврће и на историју овог региона који је био центар српског царства до средине 14. века. Сајт наводи да су Словени и Албанци живели на Косову од 8. века и да Срби Косово сматрају колевком своје државе.

Кроз векове, како се етнички баланс мењао у корист Албанаца, Косово је постало симбол златног доба Србије, описаног у епским песмама.

Пораз Србије у Косовској бици 1389. године донео јој је векове ропства под муслиманском Отоманском империјом. Србија је повратила контролу над Косовом 1913. године, када је та провинција постала део Југославије.

Конфликт стар један век

Би-Би-Си објашњава да конфликт између Срба и Албанаца није настао крајем деведесетих година прошлог века, већ су се ти народи борили за контролу над регионом током 20. века. Године 1960. Београд је постао толерантији према албанском националном идентитету. Албанци су добили сигурне позиције у косовској и југословенској администрацији.

Уставом Југославије из 1974. године, Косово је добило статус аутономне покрајине, а притисак за стицање независности порастао је осамдесетих година прошлог века, после смрти председника Југославије Јосипа Броза Тита.

Незадовољство због косовске позиције у Југославији искористио је будући лидер Слободан Милошевић који укинуо аутономију Косова када је постао председник 1989. године.

Албански покрет отпора није успео деведесетих година да обезбеди независност или обнови аутономију, иако су Албанци прогласили независност 1991. године.

Средином деведесетих, албански герилски покрет, Ослободилачка војска Косова, појачао је нападе на "српске мете". Напади су убрзали брутални одговор југословенске војске.
BBC Country profiles3W.jpg

Сајт описује и бомбардовање Косова и Србије 1999. године, које је уследило пошто је Милошевић одбио да прихвати примирје које је понудила међународна заједница и тако оконча кризу.

У међувремену, отпочело је етничко чишћење косовских Албанаца коју су спроводиле српске снаге. Стотине хиљада избеглица пребегло је у Албанију, Македонију и Црну Гору. Хиљаде људи погинуло је у конфликту, пише Би-Би-Си.

Српске снаге протеране су у лето 1999. године, а УН је преузео управљање покрајином.

Би-Би-Си наводи и ко су савремени лидери територије Косова, а за Хашима Тачија се, између осталог, каже да "као бивши лидер Дреничке групе, сумњичи и за учешће у трговини људским органима Срба убијених током конфликта 1999. године".

Са друге стране, описујући Србију, британски сајт у број становника и површину укључује и становништво и површину Косова. И на приложеним мапама Косово је у саставу Србије, иако је Лондон, међу првима признао самопрокламовану независност власти у Приштини.

Чедомир Јовановић: Дачићева изјава о подели Косова неодговорна
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 01. јун 2011.

Председник Либерално демократске партије (ЛДП) Чедомир Јовановић рекао је данас да је неодговорна изјава председника социјалиста Ивице Дачића да би Косово требало поделити између Србије и Албаније, јер он није само председник странке, већ и потпредседник Владе Србије.

"Ивица Дачић би морао да се понаша много одговорније, јер он није само председник Социјалистичке партије Србије (СПС), већ и заменик председника српске владе", рекао је Јовановић на конференцији за новинаре.

Дачић је за последњи броја недељника НИН рекао да Косово треба поделити између Србије и Албаније. "Покушали смо ратом да бранимо Косово, нисмо успели. И зато говорим о разграничењу, док не буде касно. А то значи корекцију граница између две суседне државе - Србије и Албаније", рекао је Дачић.

Председника ЛДП-а је рекао да "нема разума ни у идеји о подели Косова, ни да ми Косово делимо са Тираном". Јовановић је истакао да му изјава Дачића "говори о степену хаоса који прати односе у владајућој коалицији и последњој фази политике без визије".

"У 21. веку Србија нигде неће стићи ако методама 19. века буде остваривала циљеве које није била у стању тада да оствари ни пре два века", рекао је Јовановић.

(Танјуг)

evo i ceda brani kosmet 

Еулекс у пламену

Два возила Еулекса уништена у експлозији у Приштини. Истрага у току. Медији наводе да су три особе побегле са места догађаја непосредно пре експлозије.

Еулекс се поново нашао на мети напада у Приштини. У експлозији у насељу Сунчани брег уништена су два возила мисије Европске уније. Истрага у току. 
Euleks-ekspozija-527.jpg

Непосредно пре експлозије, у улици се чула ломљава стакала, после чега су са места догађаја побегле три особе, навели су приштински медији.

Еулекс полиција, за сада, не жели да спекулише о могућим мотивима за тај напад.

Косовска полиција још увек није саопштила да ли је инцидент изазван намерно или случајно.

Interes svih da se utvrdi istina

Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton se nada da će brzo biti sprovedena istraga kojom će se utvrditi istina o trgovini organima ljudi otetih na Kosovu. U interesu svih je da se dođe do istine i da pravda bude zadovoljena, dodala Eštonova u intervjuu za "Raša tudej".

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je da se nada će vrlo brzo biti sprovedena istraga kojom će se utvrditi istina o navodima Dika Martija o nelegalnoj trgovini organima ljudi otetih na Kosovu.
Eston-txt.jpg

"U interesu je svih da se dođe do istine i da se tada osigura da pravda bude zadovoljena", rekla je Eštonova u intervjuu za rusku informativnu TV mrežu Raša tudej.

Eštonova je podsetila da je posetila Beograd i Prištinu i da se sastala s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.

"Ono što smo jasno rekli jeste da, ako su iznete optužbe, na njih se mora odgovoriti", rekla je Eštonova napominjući da se istina mora utvrditi i u slučaju da su optužbe lažne.

"Nadam se da ćemo uskoro videti istragu kojom će biti utvrđena istina o tome i ako bude bilo potrebe, da neki ljudi budu izvedeni pred lice pravde", dodala je visoka predstavnica EU.

Komentarišući hapšenje Ratka Mladića, Eštonova je rekla da je koincidencija što je taj haški optuženik uhapšen isti dan kada je ona bila u zvaničnoj poseti Beogradu.

"Imala sam privilegiju da razgovaram s predsednikom Borisom Tadićem, zamenikom premijera i ljudima koji su učestvovali u toj akciji i mislim da nije postojalo očekivanje da će ga pronaći baš tog dana iako nikad nisam sumnjala da je predsedniku Tadiću veoma stalo da se Mladić pronađe i da mu se sudi, da pravda bude zadovoljena", rekla je Eštonova.

Eštonova je dodala da je bilo dobro čestitati srpskim vlastima zbog hapšenja Mladića i videti kako ljudi širom sveta reaguju na to.

Мухарем Ибрај: Сачувао сам образ, рекао сам истину о албанским злочинцима
   PDF    Штампа    Ел. пошта
субота, 11. јун 2011.

Када је пред Хашким трибуналом сведочио о злочинима припадника ОВК, Мухарем Ибрај из околине Ђаковице, није желео да сакрива идентитет. Збг тога је изгубио сина и још пет чланова уже породице и страхује да се врати на Космет, а највећа му је жеља да поново види окупљену породицу Ибрај.

Мухарем Ибрај из околине Ђаковице, сведок одбране у процесу против Слободана Милошевића, један је од ретких Албанаца који је пред Хашким трибуналом проговорио о злочинима припадника ОВК. Иако је могао да бира, није желео да сакрива идентитет, говорио је јавно, па зато и данас, шест година после сведочења, не може да се врати на Космет.

Мухарем живи, како се то каже "негде на територији Србији" од средине 1999. године, када је са породицом напустио родну Метохију.

Због истине коју је говорио, Мухарем је остао без шесторо чланова најуже породице. Осветили су му се његови сународници Албанци: киднаповали су му и убили сина, тројицу браће и два братанца.

Остали чланови, фамилије Ибрај, која је у крају важила за "просрпски орјентисану", данас су по белом свету. Мухаремова супруга и четворо деце живе као избеглице у једној европској држави.

"Многи су људи морали да лажу", каже Мухарем Ибрај. "Ја нисам хтео да издам Србију, ја сам рођен у Србији, Југославији, и причао сам истину."

Сведочење Мухарема Ибраја у Хагу исписано је на 113. страница, једанаест пута се појавио и пред Специјалним судом. Говорио је, каже, оно што је знао и видео. За то време стизале су претње и уцене неистомишљеника. Кућа у околини Ђаковице је опљачкана и срушена, а имање одузето, као пример другим албанским породицама.

"Не плашим се никога", истиче Ибрај. "Нисам урадио ништа лоше да бих се плашио. Плашим се само Бога, плашим се да не изгубим образ и ништа друго."

Разочарење Мухарем данас тешко сакрива. Кутија метохијског дувана који му шаљу пријатељи и рођаци једино му је сећање на родни крај.

Двадесет две године је радио као полицајац, али пензију није стекао, јер му је тек 58. година. Данас живи од 8.500 динара косовског додатка и помоћи добрих људи, који су му поклонили неколико коза и њиву коју обрађује.

"Највећа ми је жеља да се сретнем очи у очи са Харадинајем, да му кажем шта је урадио, то бих желео", каже Ибрај.

Жеља му је и да сакупи довољно новца да оцу, народном хероју, једнога дана подигне споменик и наравно да, ако Бог да, како рече, дочека да поново види окупљену породицу Ибрај.

(Драгана Сотировски , РТС)

У Ђаковици каменован аутобус Срба који су поводом Задушница ишли на гробље
   PDF    Штампа    Ел. пошта
субота, 11. јун 2011.

Присталице "Самоопредељења" каменовале аутобус са косовским Србима који су поводом Задушница кренули на гробље у Ђаковици. Повређених није било. Ухапшене две особе које су после саслушања пуштене.

Аутобус са Србима који су поводом Задушница кренули да посете православно гробље у Ђаковици, каменовале су присталице "Самоопредељења", јављају репортери телевизије Мост. Повређених није било.

Ивановић: Нездрава атмосфера у Ђаковици

Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић осудио је данашњи напад на конвој Срба који су у пратњи полиције дошли да обиђу гробље у Ђаковици, истичући да у овом граду влада нездрава атмосфера.

Ивановић је рекао за Танјуг да је Ђаковица прилично "тежак случај" и да жали због жртава које су Албанци имали у овом граду током сукоба на Косову, али да је овакво реаговање локалног становништва на долазак Срба поводом Задушница, непримерено.

Ивановић је истакао да забрињава изостанак реаговања косовских политичара и представника међународне заједнице након оваквих и сличних инцидената.

Косовска полицијска служба ухапсила је две особе албанске националности које су након саслушања пуштене.

Регионални портпарол КПС-а Зећир Кељменди рекао је за Танјуг да је полиција привела једну жену (59) и младића (23), обоје албанске националности, који су нешто иза подне каменовали аутобус.

"Аутобуси су погођени мањим каменицама, тако да није било оштећења ни повређених у овом инциденту. Полиција је ухапсила ове две особе, које су након саслушања, одлуком истражног судије, пуштене да се бране са слободе. Случај се третира као ремећење јавног реда и мира", навео је Кељменди.

Православни верници из северног дела Косовске Митровице организовано уз пратњу КПС-а  обишли су гробове својих најмилијих у јужном делу града.

"Обишли смо гробље које се налази у граду, па смо након тога дошли и у храм Успења пресвете Богородице, а по изласку из храма били смо каменовани, али смо под јаким обезбеђењем специјалних јединица Косовске полицијске службе и Еулекса изашли из Ђаковице", изјавио је председник општине Ђокица Станојевић.

Верници су Ђаковицу напустили због безбедоносне ситуације и упутили се ка Дечанима.

Порушено 90 одсто споменика

Припадници КПС-а све време су обезбеђивали вернике. На гробљу у јужном делу Косовске Митровице порушено је или оскрнављено више од 90 одсто споменика.

У току јучерашњег дана покошена је трава на гробљу у Косовској Митровици како би данашња посета гробљу била олакшана, изјавио је протојереј ставрофор Милија Арсовић.

"Од 1999. године до данашњих дана Српска православна црквена општина и СО Косовска Митровица организују превоз верника до гробља у јужном делу града. Видимо да нема споменика, али ми једино знамо да морамо да бранимо оно што је наше, јер нам је то верска и морална обавеза и то ћемо чинити док смо живи", изјавио је Арсовић.

Према речима већине Срба, Задушнице су једина прилика када уз пратњу полиције могу посетити гробове својих преминулих рођака и пријатеља и истичу да су из године у годину надгробни споменици све више оштећени, а ове године неки од њих нису могли да пронађу ни гробна места где су сахрањени њихови најмилији.

Духовске задушнице, по календару Српске православне цркве увек се обележавју у суботу уочи Свете тројице - Духова.

(РТС)