NIje siptra nego Turaka...U prizrenu je bilo i danas ih ima najvise.Nemam sad vremna da trazim koliko je bilo koga pre rata  u Prizrenu

A zasto nema ljudi,ko je oterao te ljude?


Jasno je ko dan da su siptari ocistili Kosovo i to opravdavaju nekakvim oslobodjenjem...

Demografska istorija Kosova i Metohije


14. vek
Dečanska hrisovulja iz 1330. godine sadrži detaljan spisak domaćinstava koja su popisana u Metohiji i severo-zapadnoj Albaniji:

3 od 89 naselja su bila albanska, ostala su bila ne-albanska.
od 2.166 poljoprivrednih gazdinstava i 2.666 kuća na područjima stočarstva, 44 su bila albanska, (1,8%). Ostala su registrovana kao Slovenska tj. srpska.
Nesrpska populacija Kosova i Metohije nije prelazila 2% do kraja 14. veka.


15. vek
1455.: turski katastarski popis (defter) (Originalna verzija na turskom jeziku se čuva u arhivi u Istanbulu, 1972 Institut za Bliskoistične studije (Orijentalni Institut) u Sarajevu je uradio prevod tog popisa pod nazivom Oblast Brankovića- opširni katastarski popis iz 1455. godine).

Oblast Brankovića je pokrivala oko 80% današnje teritorije Kosova i Metohije, beležeći na njoj 480 sela, 13.696 odraslih muškaraca, 12.985 kuća, 14.087 nosioca domaćinstava (480 udovica i 13.607 odraslih muškaraca). Ukoliko se broj “glava porodica” pomnoži sa 4,4 ili 4,6 članova domaćinstva dobija se i broj stanovnika oblasti. Broj stanovnika po nacionalnosti nije u potpunosti tačan jer je za većinu nosioca domaćinstava pisao socijalni status, a ne nacionalnost, tako ukoliko je neko bio hrom, slep, pop, trgovac upisivana je ta odlika u mesto o socijalnom statusu, pa stoga je verovatno i broj nacionalnih manjina bio neznatno veći, zna se da je samo brojkatoličkih Slovena u Janjevu bio veći od 1 porodice koliko je popisano Hrvata). Po nacionalnosti nosioci domaćinstava su bili:

12.985 Srba prisutnih u svih 480 sela i svim gradovima
75 vlaških kuća u 34 sela
46 albanskih kuća u 23 sela
17 bugarskih kuća u 10 sela
5 grčkih kuća u selu Lauša, kod Vučitrna
1 jevrejska kuća u Vučitrnu
1 hrvatska kuća
1487: Turski popis Oblasti Brankovića

Oblast Vučitrna:
16.729 hrišćanskih domaćinstava (412 u Prištini i Vučitrnu)
117 islamskih domaćinstava (94 u Prištini i 83 u seoskim područjima)
Oblast Skadra:
oblast Peći:
grad Peć - 78% Srba
121 hrišćansko domaćinstvo
23 muslimansko domaćinstvo
Suvo Grlo i Metohija:
131 hrišćansko domaćinstvo od kojih su 52% u Suvom Grlu bili Sloveni
Donja Klina - 50% Slovena
Dečani - 64% Slovena
Seoska područja:
6.124 hrišćanska gazdinstva (99%)
55 muslimanska gazdinstva (1%)

17-18. vek
Tokom Velikog turskog rata (1683-1699) koji se vodio između Otomanskog carstva i Habsburškog carstva, Srbi su stali na stranu Habzurgovaca u borbi protiv Turaka, Habsburzi su došli do Skoplja, ali su tu potučeni od Turaka tako da su se vratili preko Save i Dunava, bojeći se turske odmazde Srbi se povlače sa njima i to je I seoba Srba, sa Kosova i Metohije je otišlo oko 180.000 Srba (samo iz Prizrena 20.000) i naselili se na austrijske posede Vojvodinu i Vojnu granicu. Posle toga islamizirani Albanci iz visokoplaninskog područja Malesije naseljavaju uglavnomMetohiju. Ovaj proces je nastavljen u 18. veku. Slična situacija se odigrala 1737. pri II seobi Srba.


19. vek
Tokom 19. veka počinju neslaganja u broju stanovnika Kosova i Metohije. Neki izvori daju brojčanu prednost Srbima, drugi Albancima. Turska popisna statistika je nerelevantna jer je popisivala religijsku pripadnost, a ne etničku, i to koristeći knjige rođenih.

Istraživanje austrijskog fizičara 1838. godine Jozefa Milera (Joseph Müller) je tvrdio da je Metohija uglavnom slovenska, i dalje daje podatke za 3 predeone celine (Bezirke): Prizren, Peć i Đakovicu, koje grubo čine celokupno područje Metohije. Područja koja se graniče sa Albanijom su najviše pogođena doseljavanjem Albanaca. Od 195.000 stanovnika Metohije, Miler je registrovao:

114.000 muslimana (58%) od toga
38.000 Srba (19%)
76.000 Albanaca (39%)
hrišćani:
73.572 Pravoslavnih Srba (38%)
5.120 Katoličkih Albanaca (3%)
2.308 ostalih ne-muslimana (Hrvata Janjevaca i drugih.)
Milerovi rezultati za gradove:

Peć: 11.050 Srba, 500 Albanaca
Prizren: 16.800 Srba, 6.150 Albanaca
Đakovica: većina su Albanci, grad je okružen srpskim selima.
Karte koje je izradio francuski etnograf Ležan (G. Lejean) 1861. godine pokazuje da su Albanci živeli na oko 57% današnje teritorije Kosova i Metohije, dok slična karta koju su izradili britanski putopisci Mekenzi (G. M. Mackenzie) i Airbi (A. P. Irby) 1867. godine pokazuje nešto manju površinu, Obe karte ne pokazuju veličinu populacije nego samo veličinu prostora koji zauzimaju.

Studija iz 1871. austrijskog pukovnika Petera Kukulja (Peter Kukulj) za internu upotrebu Austro-ugarske vojske pokazuje da Prizrenski Mutesarifluk (koji odgovara u velikoj meri današnjem KiM-u) ima 500.000 stanovnika, od kojih:

318.000 Srba (64%)
161.000 Albanaca (32%)
10.000 Roma i Čerkeza
2.000 Turaka
Procenjeno je da je 200.000 - 400.000 Srba proterano iz Kosovskog Vilajeta 1876-1912, posebno tokom Grčko - turskog rata 1897. godine.

Karte koje su objavili nemački istoričari Hajnrih Kipert (Heinrich Kiepert), Han (J. Hahn) i austrijski konzul Saks (K. Sax) 1876. godine pokazuju da Albanci žive na većini teritorije današnje provincije, ali ni one ne pokazuju broj stanovnika već samo površinu. Po ovim kartama, regioni Kosovske Mitrovice i Kosovog Polja su uglavnom naseljeni Srbima, dok je većina teritorije na zapadu i istoku današnje provincije naseljena islamiziranim Albancima.

Jedna austrijska statistika ojavljena u Beču, 1899. godine za Vilajet Kosovo i pljevaljski Sandžak procenjuje da je:

182.650 Albanaca (42,88%)
166.700 Srba (48,7%)
ostali (8,42%) (Cincari, Čerkezi, Turci, Romi i Jevreji




20. vek
Britanski novinar Henri Breilsford (Henry Brailsford) je procenio da dve trećine kosovsko-metohijske populacije čine Albanci, a ostatak Srbi. Za najnaseljenije oblasti Đakovice i Peći je objavljeno da imaju između 20.000 i 25.000 albanskih domaćinstava, prema 5.000 srpskih. Mapa Alfreda Steda (Alfred Stead) iz 1909. pokazuje da sličan broj Srba i Albanaca živi na teritoriji.

Nemački naučnik Gustav Vajgand (Gustav Weigand) daje sledeće statističke podatke za Kosovo i Metohiju, bazirane na predratnoj situaciji pre 1912. godine:

oblast Priština: 67% Albanci, 30% Srbi
oblast Prizren: 63% Albanci, 36% Srbi
oblast Vučitrn: 90% Albanci, 10% Srbi
oblast Uroševac: 70% Albanci, 30% Srbi
oblast Gnjilane: 75% Albanci, 23% Srbi
oblast Kosovska Mitrovica: 60% Srbi, 40% Albanci
Metohija sa gradom Đakovicom je šta više definisana kao isključivo albanska teritorija po Vajgandu.

Struktura stanovništva se promenila puno u 20. veku. SANU i njen istaknuti član Vaso Čubrilović, su pripremili dokument za iseljavanje Albanaca pod nazivom Iseljavanje Arnauta, što je bilo u skladu sa tadašnjim razmenama stanovništva koje su se događale na Balkanu.


Srbija i Jugoslavija

Balkanski ratovi, I svetski rat i II svetski rat
Povratkom Kosova i Metohije, pod srpsku vlast 1912. godine rezultirao je u manjem obimu iseljavanje Albanaca.

1921. po popisu je registrovano 439.010 stanovnika, od toga 280.440 Albanaca (64,1%)
Karta srpskog popisa 1921.* pokazuje da je većina teritorije naseljena Albancima, sa srpskim enklavama oko Prizrena, Sredačke župe i Prištine.

1931. po popisu je registrovano 552.064 stanovnika, od toga 347.213 Albanaca (59,8%)
Kolonizacioni programi koje je sprovodila srpska vlast 1922-1929, i 1933-1938 dovodi na Kosovo i Metohiju 10.000 srpskih porodica iz Like, Dalmacije, Hercegovine i Crne Gore, uglavnom na sever Kosova, oko Kosovog Polja i duž reke Lab.

Potpisan je i sporazum o emigraciji 200.000 Albanaca i Turaka u Tursku 1938. godine. Kako se Turska iz ovog sporazuma u početnim fazama iz straha da neće moći da udovolji svim zahtevima za prihvat i repatriciju, samo je 4.000 muslimana napustilo provinciju.

Vlasti Kraljevine Jugoslavije su procenile broj Albanaca 1939. godine na 125.000, što je veoma potcenjen broj.





Posle II svetskog rata
Većina teritorije je okupirana u Drugom svetskom ratu od strane marionetske italijanske državne tvorevine Velike Albanije., koja je ubila 10.000 Srba, etnički očistila 100.000 Srba i u isto vreme naselila 100.000 Albanaca iz Albanije. Svim Srbima, koji su naseljeni posle 1912. godine i povratka Kosova i Metohije pod vlast Srbije, je zabranjen povratak posle Drugog svetskog rata, što je takođe smanjilo srpsku populaciju u pokrajini.

Ne nipodaštavam svoj narod već kritikujem ono što je po mom mišljenju potpuno pogrešna i promašena nacionalna politika. Meni nije bitna veličina (države), već suština.

Jel treba da te podsećam da je Srbija u zadnjih 100 i kusur godina ratovala apsolutno protiv svih svojih suseda, osim Rumunije.

Jel treba da te podsećam da smo mi "oslobađali" čak i one koji nas nikako nisu želeli niti zvali da im budemo oslobodioci (recimo slučaj tvoje druge domovine, po majčinoj liniji)

Sviđalo se to nekom ili ne, znalo se i pre 100 godina, kao što se zna i danas, gde su srpski etnički prostori i gde Srbi imaju legitimno pravo na nacionalno ujedinjenje.




Apsolutno netačno. Ne samo da Srbi mogu, nego su davno pre šiptara i Hrvata stvorili državu.

Ovde je spor samo u tome koliki je opseg države, odnosno da li državu treba praviti na osnovu mitova i istorijskih falsifikata ili na osnovu realne entičke rasprostranjenosti na terenu.

Imamo dve opcije.

1. Praviti državu na osnovu fikcija, mitova i zbog te megalomanije zaratiti doslovno sa svim svojim susedima, bez obzira da li su u pitanju katolici, muslimani ili pravoslavci.

2. Praviti državu u realnim okvirima, na onim teritorijama gde nije sporna srpska etnička većina. Jes da je takva država mnogo manja od naših megalomanskih fikcija, ali da se onda tako radilo, bar sa pola komšija nikada se ne zakrvili.


E sad, u čemu se ti i ja razlikujemo? Prosto, ja dižem ruke od onog što više nije srpsko, iz raznih istorijskih i demografskih razloga na koje ne možemo da utičemo niti možemo da menjamo istoriju, a ti bi plaćao bilo koju cenu, stavljajući na kocku i ono što sada imaš, za nešto što jednostavno ne možeš dugoročno da zadržiš u svom "vlasništvu". Probali smo, pa nikako nije išlo.




@ Joca-jox


Sve te podatke znamo, ali kakve to koristi ima u današnje vreme??? Koga je uopšte briga koliko je živelo hrišćana u Vučitrnu pre 550 godina? Koliko danas živi hrišćana tamo ili koliko ih je živelo u novije vreme, to je pravo pitanje.

Kao da je Kosovo jedino mesto na svetu na kome je došlo do promene etničkog sastava stanovništva kroz istoriju. Vojvodina ti je vrlo slična po tom pitanju, sa tom razlikom što je tamo u zadnjih stotinak godina konstantno rastao broj Srba, a smanjivao se broj ostalih etničkih grupa.

Ponovo te pitam, šta sa tim???  Koja je relevantnost tih podataka, osim za istorijske udžbenike?

Zlocini nad Srpskim narodom
 
Ратовала јесте али никог она није нападала већ се само бранила

Пећ је мој Град,град у коме ја имам своју кућу и она је моја...Ти дигни руке од онога што је твоје али не оно што је моје...Може нешто бити отето али то недаје право некоме да то и присвоји

Хајде још мало цинизма из уста европских шупака.


                             ЕУ сачинила сопствену стратегију за север Косова


PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 24. март 2010.

Европска унија је израдила сопствену стратегију за решавање ситуације на северу Косова, преноси данас приштински лист "Коха диторе" и додаје да ће тај план индиректно помоћи спровођењу стратегије Међународне цивилне канцеларије (ИЦО) и косовске владе.

Чланице ЕУ у стратегији предвиђају приступ решавању стања на северу "корак по корак", постављајући три циља. Први је да се створи видљиво и функционално присуство Еулекс-а на северној страни реке Ибар, други је отварање куће ЕУ у северном делу Митровице у којој доминирају Срби и трећи да покаже видљивим пројекте Европске комисије осмишљене да побољшају свакодневни живот људи на северу, преноси "Коха диторе".

Приштински медији спекулишу да би отварање канцеларије ЕУ у северном делу Митровице могло да се догоди у петак.

Шеф те канцеларије ће бити италијански амбасадор у Приштини Мајкл Ђифони, који је недавно рекао да стратегија за север Косова ИЦО-а и косовске владе није и не може се представљати као документ Европске уније (ЕУ).

"Међутим, када су у питању циљеви које треба достићи, може доћи до поклапања, јер и ЕУ жели успостављање владавине права, безбедност и социјално-економску сигурност, посебно одговорност у спровођењу закона", изјавио је Ђифони.

Он је рекао да има задатак да промовише вредности које гаји ЕУ.

"То су вредности које се тичу свих људи, без обзира на то да ли се ради о северу или о целом Косову, да на прагматичан начин покренем решавање проблема која се тичу квалитета живота", рекао је Ђифони и додао да је то могуће постићи "дијалогом и посредовањем", а "не наметањем решења како је то практиковано у протеклом периоду".

(Танјуг)

Pa kad je stoka priznala ,misiju ,, EULEX ..... 

Kosovo nije pitanje EU , nego pitanje UN , ima tamo ko da zastupa srpsku stranu - naravno ne mislim da su to  ,, nasi EU i zapadni prijatelji ,, ...  mada to zastupanje Rusije nismo zasluzili ..... Mirovne snage ne mogu biti samo iz NATO drzava - dokazali su svoju pristrasnost  100 puta , vec i iz ODKBa , koji je prekjuce u Moskvi potpisao sa UN  identican sporazum kao onaj koji su pre dve ( ) godine potpisali UN i NATO  .

Obrni - okreni , ostaje nam ono - danasnja Rusija je jedini iskreni srpski prijatelj i saveznik .

U kom kontekstu si rekao ovo?

U kontekstu prihvatanja misije EULEXA..... i u svakom drugom .

Hm.
Pa sad.Prihvatanje EULEX-a je bilo mozda i jedino resenje,pravljenja i odugovlacenja,one "prave" nezavisnosti.Opet su oni neki paravan i spona neceg sto ne postoji.
Sta bi se desilo da su zapadnjaci povukli istog trena kada je doslo do nakaradne drzave?Novi rat.A da li ce ti isti otici skoro?nece,jos 100 godina.
Tako da ne vidim nista sporno u odnosima Srbije sa Rusijom.Cak sta vise,uvijek sam bio pomalo skeptican po tom pitanju.

Na Kosovu trenutno ima ispod hiljadu americkih vojnika - za razliku od desetak i vise hiljada koliko ih je bilo 99  .... Otkud ti znas sta ce biti za 100 godina ? Neka viziJa ?

Pogresno si shvatio.Da ja imam viziju,otisli bi za nepunih sat vremena.

Pa zar stvarno mislis da ce otici odatle u skorije vrijeme?Napravili su bazu na idealnom mjestu,na raskrsnici Evrope.Imaju da cijede mnogo izvore koje nudi Kosovo i Metohija.Ali,strateski cilj im je najvazniji.Ameri su to,nista ne rade bez razloga i cilja.