Иван Станковић
Балвани или Фејсбук

Гледам оно што се дешава на Косову и барикадама којима су блокирани прелази. Па се питам да ли је могуће да ништа нисмо научили од сопственог лошег искуства.

Сетимо се, све је почело од балвана и барикада које је спонтано подигао, како се тада причало, голоруки народ у околини Книна. Испоставило се да народ и није баш био скроз голорук, нити много спонтан. Иза сцене, игру су водиле разне обавештајне службе, чији су извршни органи били хероји са београдског асфалта.

Барикаде се могу посматрати, маркетиншким речником, као један евент. Али ту важе врло строга правила – када се организује такав евент, тачно се зна зашто, како и, што је још важније, шта је излазна стратегија. То је као и у шаху, кад повучеш један потез, треба да знаш која су следећа три или четири. У противном си матиран.

Ми који смо тада посматрали те догађаје путем медија, мислили смо да таква нека излазна стратегија постоји, да они који су инспирисали те догађаје (да амнестирамо извођаче радова, који су били више физички оријентисани) и вукли све конце, такву визију о следећим корацима имају у глави. Другим речима, ако су урадили рокаду, имају план да нападају топом.

Спознаја о плиткоумности једне такве наше политике била је очигледна када се појавила мемоарска књига тадашњег блиског Милошевићевог сарадника Борисава Јовића. Шокантна је била количина глупости која је стајала иза већине акција тадашњег руководства, недостатак сагледавања следећег потеза, неспособност предвиђања реакција. Та књига је за мене била хорор, убедила ме је у сурову истину да су неки потези били случајни, у афекту доношени, да ћутање није било израз мудрости, него немања идеја и речи за извлачење из ситуација које су сами креирали. Глупост и неспособност је одзвањала на највишим врховима. Да ли је било пилота у авиону? Трезног? Који зна да лети, а није Ал Каида?

Шта се сада променило? Барикаде су се опет појавиле, са толико нејасноћа шта хоћемо, а шта нећемо, ко је то урадио, зашто и шта је следеће.

Променило се време у којем живимо, али се понавља правило да Енглези уче на Оксфорду, а Срби на својим грешкама. Живимо у време експлозије медија, Интернета и друштвених мрежа, када се мењају режими, руше владе а револуције покрећу на други начин него раније. Фејсбук и Твитер, пи-ар и лобинг су данас далеко значајнији од топова, хардвер је попустио пред софтвером.

Морамо схватити да се неке ствари не могу више решавати на класичан, ударнички начин. Од килограма, морамо прећи на килобајте. Престаје да буде важно шта је, постаје важно како је то презентирано. Сурово, али истинито.

Али и та нова технологија комуницирања мора се базирати на „одрживим” претпоставкама. Не можемо имати илузију да ће нас, говорећи српски, читав свет разумети.

Директорагенције Communis

Иван Станковић

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Balvani-ili-Fejsbuk.sr.html

---

joш једно београЏанско џубре.

ima tu dosta istine  ...samo zavisi iz kog ugla posmatraš...

]PERSONA NON GRATA

Evropa otpisala Hašima Tačija

Evropska unija više ne želi Hašima Tačija na mestu kosovskog premijera.


Zmija: Evropa otpisala Tačija

Lideri zemalja EU, naime, odbili su čak 27 zahteva kosovske vlade da prime Tačija u posetu, a kako Press saznaje u diplomatskim krugovima, prvi čovek Kosova precrtan je zbog umešanosti u organizovani kriminal.
Nemački list „Tagešpigl" navodi da je u poverljivim dokumentima NATO-a Tači ocenjen kao jedan od tri glavna šefa organizovanog kriminala na teritoriji Kosova.

Loša reputacija

Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević kaže za Press da je taj nemački medij ozbiljan, cenjen i čitan, što ovoj informaciji daje još veći značaj.



- Posle izveštaja Dika Martija o umešanosti Tačija u ilegalnu trgovinu ljudskim organima, reputacija Tačija je loša. To ne znači da će ključne sile promeniti stavove u pogledu statusa Kosova, ali je jasan signal da bi one u dogledno vreme volele da se pojavi neka nova, manje kompromitovana osoba kao predstavnik vlasti Kosova - kaže Pribićević.
Urednik „Nove srpske političke misli" Đorđe Vukadinović kaže da je verovatno tačna, logična i dobra vest da je Evropa odbila susret sa Tačijem, ali napominje da nemamo razloga za radovanje, jer neće naročito koristiti ni Srbima, ni Srbiji.
- To samo pokazuje da Evropljani znaju s kim imaju posla i žele da operu ruke, odnosno ne žele da prljaju ruke rukujući se sa Tačijem. Ali to ne znači da neće podržavati Tačija dok god im to bude korisno u sukobu sa Beogradom. Onda kada im Tači postane smetnja, izvući će iz fioka optužbe protiv njega i naći mu zamenu - navodi Vukadinović.
Ni prištinsku javnost ne iznenađuje što svetski lideri odbijaju da se sastanu sa zvaničnicima kosovske vlade. Predstavnici partija složili su se da činjenica da je Evropa „precrtala" Tačija prikazuje „nevidljivu" stranu vlade i izolaciju Kosova.

Krasnići: Kriminalac sa skupim kravatama

Fljorin Krasnići iz pokreta „Samoopredeljenje" kaže da ako se pogleda Tačijev luksuzni stil života, lako je shvatiti da on ne živi od mesečne zarade, „nego se bavi i biznisom i kriminalnim aktivnostima".

- Tači dolazi na sednice kosovske skupštine noseći „ermesove" kravate, koje koštaju od 300 do 500 evra. Samo kriminalac ili biznismen milijarder može sebi da priušti takve kravate. Mislim da Tači spada u prvu kategoriju i čitav svet zna da je on običan kriminalac - objašnjava Krasnići i tvrdi da postoje dokazi da je Tači umešan u organizovani kriminal.
- Kosovo ima dve opcije. Mi građani moramo odlučiti želimo li da branimo Tačija ili da gradimo demokratsku državu.
Burim Ramadani iz Saveza za budućnost Kosova ocenjuje da je Tači izolovao Kosovo.
- Svi smo svedoci da nema poseta na visokom nivou. Kosovo ostaje izolovana zemlja zbog sumnji povezanih sa Tačijem.
Analitičar Avni Zogijani navodi da mišljenje da su kosovski lideri umešani u organizovani kriminal nanosi i ekonomsku štetu, jer Tači odbija i potencijalne investitore.

Proveravaju se optužbe za ubistva

Specijalni tužilac EU Džon Klint Vilijamson zadužen za istragu trgovine organima iz izveštaja Dika Martija završio je juče trodnevnu posetu Kosovu, nakon koje planira da poseti i Beograd i Tiranu. U Martijevom izveštaju iz decembra prošle godine kosovsko rukovodstvo na čelu sa Hašimom Tačijem optuženo je za otmice i ubistva stotina srpskih civila i ilegalnu trgovinu njihovim organima pre oružanih sukoba i za vreme njih na Kosovu 1999. godine.

Kosova i Hrvatska

Hrvatska braćo i sestre!

Hrvatski narode, gdje god živio!

Albanska braćo po oružju!

Današnja država Kosova, koju Srbi nazivaju Kosovo, ili ponižavaju u složenicu „kosmet“ (Kosovo i Metohija), ponovno je u središtu pozornosti, nakon što je kroz borbu za neovisnost, srpski genocid te Natovo bombardiranje Srbije postala protektoratom fantomske „međunarodne zajednice“. Nije to ono što su htjeli albanski nacionalisti, što smo htjeli mi, njihovi saveznici. Cilj je bio oslobođenje Kosove od srpske okupacije, te njezino ujedinjenje s maticom Albanijom, a, kako sam još davno pisao u emigraciji, tada ne bi trebao biti problem da se za srpske samostane (kako oni vele: manastire) te ine svetinje osigura stanovita eksteritorijalnost, nalik onoj kakvu na grčkoj gori Atosu uživaju srpski redovnici u svojemu samostanu Hilandar.

Izvan Hrvatske i Albanije, boreći se protiv zajedničkog srpskog, velikosrpskog neprijatelja za slobodu i cjelovitost naših zemalja, zdušno smo surađivali s našom braćom po oružju Šćipetarima. Djelatno smo pratili završne akorde njihova oslobađanja od Srbije. Njihova je pobuna ubrzo nakon Titove smrti, 1981, označila početak kraja nesretne Jugoslavije. Oni su nam, vjerni svojoj svetoj albanskoj zadanoj riječi, besi, uzvratili kao suborci u nedavnom hrvatskom obranbeno-osloboditeljskom ratu. Drugarske smo odnose uščuvali do danas. Današnja Hrvatska začudo je priznala državu Kosovu, jer bilo bi manje čudo da se to, pod srpskim pritiskom, nije usudila učiniti. I tu se vidi što znači suverena odluka u vlastitu interesu: onaj kojemu to ne odgovara neko vrijeme se mršti, pa onda zašuti. Tako da ta Hrvatska, unatoč priznanju Kosove, danas ima izvrsne odnose i sa susjednom Srbijom, što međutim zasigurno ne bi trebala, barem ne u ovom času i na takav način.

Srbija Kosovu ne može priznati jer joj je to ljuta otvorena rana. Srbija to područje drži „kolijevkom srpstva“, premda su tisuću godina prije navodnih Srba na njem obitavali Iliri, Dardanci, pređi današnjih Albanaca. Srpski je Srednji vijek svakako sudbinski ukorijenjen na kosovskom tlu. Ali ne može se zastupati i povijesno i etničko pravo, i pravo na svaki pedalj gdje je ikada stupila srpska noga ili nađena srpska kost, i na Kosovu i takozvanu „Vojvodinu“, pa Bosnu i Hercegovinu, pa na druge dijelove Hrvatske itd. Što se napokon svodi na bezobrazno velikosrpsko hegemonističko i imperijalističko „pravo jačega“ (ako je jači i dok je jači).

Srbi se, razumljivo, ne mire s gubitkom Kosove, imaju „ministra za Kosovo“, čekaju na dan obračuna, a u međuvremenu pozivaju na mir i pregovore, što im spočitava njihova desnica, koja, također razumljivo, tvrdi kako se jedna država ne može unaprijed odreći svake uporabe sile. S druge strane Srbi, već po navici, love u mutnom, šalju probne balone, eksperimentiraju i provociraju. Sadašnji je sukob izazvan kada je Srbija odbila priznavati kosovske carinske pečate i tako onemogućila uvoz kosovske robe. Na to su Albanci uzvratili zabranom uvoza srpskih proizvoda, među kojima i sustavno švercanoga goriva. Posebne postrojbe kosovskoga redarstva pokušale su zaposjesti dva granična prijelaza prema Srbiji, Jarinje i Brnjak, u čvrstoj odluci da prošire djelokrug ustavno-pravnoga poretka na čitav svoj teritorij. Uslijedila je srpska teroristička odmazda postavljanjem barikada, paljenjem graničnih prijelaza te oružanim i smrtonosnim napadajima na albanske i okupatorske snage. U međuvremenu, okupatorsko-protektorske međunarodne snage takozvanoga K(a)fora preuzele su nadzor te proglasile zabranjenu vojnu zonu u kojoj održavaju red. Kosovski je premijer Hashim Taqi, nekoć pripadnik Osloboditeljske Vojske Kosove (Ushtria qlirimtare e Kosoves) za provokacije i nerede optužio Beograd.

Očito se Srbija, nakon što su ju Haag & Co zbog pokornog izručenja trojice kapitalaca (Karadžić-Mladić-Hadžić) proglasili dobrim psom, ponovno osilila i okušava kako stoje izgledi za reconquistu, za povrat takozvane „stare Srbije“ iliti „kosmeta“. Ali i fantomska „međunarodna zajednica“ ima svoj interes u eskalaciji sukoba, koji se može uporabiti kao izlika za produljenje boravka protektorskog K(a)fora na albanskom tlu, ili pak za prisilu Srbije da prizna Kosovu ako želi u EU. Ali Srbija ne želi pod svaku cijenu unutra, za razliku od Sanader-Jacine Hrvatske. Čak i Tadićeva smekšana Srbija ipak još nešto drži do nacionalno-državnog dostojanstva.

Kosova, rekoh, jest ljuta rana na srpskom nacionalnom tkivu, ali to je srpski problem. Hrvatska dobro čini ako drži albansku stranu, što međutim teško može ispuniti sudjelujući u protektorskim snagama K(a)fora, koje čine članice Nato-saveza po odredbi svjetske vlade u nastajanju, imenom „ujedinjeni narodi“. Jer, kao pripadnici opskurne i, nakon sloma komunizma, posve anakrone Nato-soldateske, Hrvatskoj je onemogućeno voditi vlastite ratove, ali zato mora sudjelovati u tuđima, bila riječ o Afganistanu ili Iraku, Kosovi ili Palestini, Libiji ili sutra Iranu. Hrvatska svoju vojsku, koju tek valja obnoviti, ojačati i povećati, treba za sebe, za obranu hrvatskoga tla i krvi, pa i od sutrašnje ponovne srpske invazije, umjesto što služi pacifikaciji područja poput Kosove, također izloženih srpskim presizanjima.

Nije nikakvo čudo da u takvim, tuđim ratovima, vođenima u skrajnjoj instanci za račun judeo-američkog imperijalizma i masonskog novog svjetskog poretka, Hrvatska bez ikakve potrebe trpi ugrozbe, pa i stradanja. Samo je čudni slučaj zaslužan da do sada i Hrvatska ne broji svoje mrtve, kao što to primjerice čine Talijani ili Nijemci u Afganistanu. Ovoga puta malo je nedostajalo da dođe do katastrofe, kada su divlji, obijesni Srbi u Kosovi otvorili rafalnu vatru na dva hrvatska vrtoleta, helikoptera. U prvi čas izgledalo je kako je jedan od njih i pogođen, ali se to ipak nije dogodilo samo zahvaljujući nespretnosti srpskoga strijelca.

Ne zaboravimo da će se sutra Hrvatska i Srbija naći rame uz rame ne samo kao članice Eurounije, nego i kao članice vojno-političkog Nato-pakta. Što nas tada čeka, kada ne budemo imali međusobnih granica, suvereniteta nad vlastitom vojskom, napokon nad vlastitom državom, a stari će se hrvatsko-srpski sukobi samo još više zaoštriti? Hoćemo li smjeti zaratiti, braniti se, ili će nas braniti Nato, štiteći po starom zapadnjačkom receptu Srbiju, a Hrvatsku sileći na pokornost?

Pozdrav Hrvatskoj oružanoj sili, neka jača i neka služi samo svom hrvatskom narodu!

Živjele suverene i nezavisne države Hrvatska i Albanija na svojemu cjelokupnom etničko-povijesnom i geopolitičkom prostoru!

Borba se nastavlja!

Za Dom Spremni!

http://schwartze-garde.cropress.org/blog/archives/95

---

Исти одгој.

jel postoji takav? 

a što se tiče kriminala, tu su vezani naši i njihovi političari...zato im odgovara ovo stanje.

jbt nksamsj...šta ti čitaš?! 

 

Koga briga za stav drzave koja je porazena u ratu i koja je potpisala kapitulaciju ?

Pa sta hoces da Tadic uradi a da to ne isprovcira bombardovanje ili sankcije ?

Treba na Kosmet doci milion Srba. Sta rade beogradani?

ВЛАЈКИ О СИТАЦИЈИ НА КОСОВУ

Потпредсједник Републике Српске из хрватског народа, Емил Влајки, рекао је да међу Србима на Косову преовладава мишљење да никада не би дошли у тренутну ситуацију да је предсједник Српске Милорад Додик на челу Србије.

 Инфо

12:24 | 22/10/2011

 

 
 
Извор: РТРС
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=48329
Фото: СРНА
  

Влајки је рекао да Срби на сјеверу Косова имају шансе за опстанак само ако упуте апел народу у Србији да дође да им помогне и уколико се њихова браћа у великом броју одазову том позиву.

"Када би неколико десетина хиљада људи из Србије прешло административну границу и притекло у помоћ, трупе НАТО би два пута размислиле прије него што повуку сљедећи потез", рекао је Влајки за франкфуртске "Вестионлајн

i da ih predvodi dodik...
za dva dana bi razguzili i nato i šipce.

Axa, a cetvrti dan bi evropski kontinent postao poznt pod imenom "Srbija"