Tači: Ako se Kosovu zatvore vrata EU, svi Albanci će živeti u jednoj državi


Predsednik Kosova Hašim Tači je danas izjavio da će ukoliko Evropska unija "zatvori vrata" Kosovu, "svi Albanci regiona živeti u jednoj jedinstvenoj državi kako bi se nastavilo dalje s integracijom u evropsku porodicu".

Tači je to rekao dan pošto je premijer Albanije Edi Rama izjavio da bi moglo doći do stvaranja unije Kosova i Albanije ukoliko izbledi evropska perspektiva zapadnog Balkana.

Ne želeći da komentariše tuđe izjave, Tači je za Radio Slobodna Evropa rekao da Evropska unija nema nikakvu viziju za Kosovo i zapadni Balkan, niti da predvodi njihovu integraciju ili proširenje zemljama zapadnog Balkana.

"Ovo kašnjenje, ovaj zastoj i nepostojanje vizije za zapadni Balkan, na žalost, koriste ideologije i neevropske zemlje i zemlje koje nisu u evroatlantskom duhu. Prema tome, blokada Evropske unije prema Kosovu i prema ostalim zemljama zapadnog Balkana podstiče na ideje koje su i u suprotnosti s našom aktuelnom posvećenošću evrointegracijama", rekao je Tači.

On je naveo da ako se nastave taj zastoj EU i nejasan pristup, onda će, naravno, svaka zemlja da donese odluku o svojoj sigurnoj budućnosti "koja vodi i prema nacionalnoj perspektivi".

Građani Kosova koji streme evroatlanskim integracija i multietničkoj državi frustrirani su Evropskom unijom zbog blokade, kazni i nepravde koja se čini nad njima u procesu liberalizacije viza, rekao je on.

Kosovski predsednik je istakao da je Kosovu, koje je ispunilo sve potrebne kriterijume, nepravedno postavljen uslov ratifikacije demarkacije granice s Crnom Gorom i dodao da taj uslov nije imala nijedna druga država.

Izjava Edija Rame izazvala je burne reakcije u Srbiji i Evropskoj uniji. Maja Kocijančič, portparolka Federike Mogerini, predstavnice EU za spoljnu politiku, je navela da zapadni Balkan ima evropsku perspektivu i da "političko uplitanje narušava učvršćivanje dobrih susedskih odnosa".

Grupa vandala razbila stakla na crkvi kod Uroševca
20.04.2017 14:56

U vreme uskršnjih praznika nepoznati napadači su porazbijali stakla na hramu Svetog Petra i Pavla u Talinovcu, kod Uroševca, na Kosovu i Metohiji, navedeno je na sajtu Eparhije raško-prizrenske.

Eparhija Raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve obavestila je međunarodne predstavnike da je u vreme vaskršnjih praznika grupa vandala napala crkvu Sv. Petra i Pavla u Talinovcu i porazbijala stakla na prozoru.

Tim UNMIK-a posetio je crkvu i napravio izveštaj.

Crkvu u Talinovcu su teško oštetili albanski ekstremisti nakon oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji, a hram je u međuvremenu obnovljen.

(Tanjug)

„Велика Албанија“ — игра Брисела и Вашингтона


Евентуално уједињење Албаније и Косова део је контекста стварања етничких држава које би неминовно узроковале домино ефекат у региону. Албански фактор никада не игра сам, зато се чини да је ово игра која је усаглашена или са Бриселом или са Вашингтоном.

Телепатија није научно доказана, али постоји основана сумња да су албански премијер Еди Рама и председник такозване државе Косово Хашим Тачи очито искусили ову појаву, јер како другачије објаснити да су обојица у мање од 48 сати дошли на исту идеју — Косово и Албанија у једној држави ако ЕУ затвори врата Косову.

Ова прича испричана је хиљаду пута, а сто пута изречено — постаје истина. Могу ли се Албанија и Косово ујединити? Зашто Брисел ћути на ову тему и које би последице имао овакав потез?

Бехљуј Бећај, политиколог из Приштине, за Спутњик каже да је у политици све могуће. Питање опстанка и нестанка држава, додаје он, као и промене граница данас су постале историјско питање, па у контексту тога и ово о чему су Рама и Тачи говорили, може да се деси.

„Да ли је то добро и може ли се стварно десити, и колико су виновници ове идеје анализирали последице евентуалног спајања, сасвим је друго питање“, каже наш саговорник.

Оно на шта Бећај упозорава јесте могућност да се овакав синдром прошири и на остатак региона.

„Мени је велики проблем како да стратешки и политички схватимо то евентуално уједињење. У контексту стварања етничких држава, мислим да ће то узроковати домино ефекат у региону. Уколико је моја прогноза тачна, ми нећемо имати само један проблем већ потенцијално и могућност стварања још неколико других. Исто питање можда сутра поставе и Република Српска, Бугарска, Македонија, Грчка и тако даље. Домино ефекат етничких држава, по мом суду, треба да се сагледа равно, и овакво тумачење није довољно анализирано. Ако се оваква интерпретација потенцијалног уједињења анализира како треба, са логичним последицама — онда ћемо имати другачију математику од оне коју су изнели Тачи и Рама“, наводи наш саговорник.

Он такође напомиње да иза свега може да стоји и предизборни процес који се води у Албанији код Раме, док је Тачија могуће да брине Специјални суд и подизање оптужница по извештају Дика Мартија у којем је Тачи означен као први осумњичени. У сваком случају, додаје Бећај, у питању је делом и додворавање народу због личне користи.

Зашто Брисел ћути, и како би Европа хипотетички третирала уједињење Косова и Албаније, наш саговорник објашњава на следећи начин:

„Ако би се тако нешто десило, ЕУ би реаговала декларативно, као што то ради годинама уназад. У ситуацији када је и сама у озбиљној кризи, не верујем да ће ЕУ учинити неке потезе да онемогући један такав процес. Она ће, дабоме, дати неке оцене како је јужни део Балкана део стратешког плана Уније о уједињењу, као и да ће се тиме убрзати процеси приступања, али пре свега мислим да неће имати смелости или храбрости да се оперативно делује у смислу спречавања оваквог процеса“.

Дејан Мировић, професор међународног права са Универзитета у Приштини, није далеко од мишљења да се овако нешто не би чуло да међународна заједница није дала „зелено светло“.

„Искуство је показало да албански фактор никада не игра сам. Зато ми се чини да је ово једна игра која је усаглашена или са Бриселом или са Вашингтоном. Косово није међународно признат субјекат. Односно, није члан УН“.

„Осим тога, и да се прекрши право и све сведе на политику и овако нешто се деси као нови преседан преседана, питање је шта би било са севером Косова, који није инкорпориран у косовски систем“, наводи наш саговорник уз образложење да би овакав след догађаја вратио Балкан у средњи век.

Он подсећа да је више пута међународна заједница прекршила успостављена правила, као што је оно из 1991. године, када су Републичке границе бивше СФРЈ признате Бадинтеровом комисијом, а касније је то правило прекршено. Опасност од домино ефекта, верује Мировић, постоји, али, како каже, има ту питања без одговора. У сваком случају, закључује он, не би било добро отварати Пандорину кутија.

Косовски историчари одложили блокаду пута ка манастиру Дечани


Савез историчара Косова, који се противи давању права власништва над 24 хектара земљишта манастиру Високи Дечани, одложио је за заказану блокаду пута који води ка том манастиру, а о наредним корацима ће, како је најављено, одлучивати вечерас.

Иако је протест отказан на путу ка манастиру су присутне јединице Кфора, а ваздушни простор општине Дечани надлећи хеликоптери, јавио је извештач Танјуга

Локалне власти одбиле су раније да приме одлуку Уставног суда Косова, којом је потврђено да 24 хектара земље власништво манастира Високи Дечани.

Шкодран Имерај из Савеза историчара Косова каже да се они противе сваком покушају да та имовина пређе у власништво манастира, јер као што је познато она је, какко тврди, поклоњена одлуком из периода власти Слободана Милосевића.

"То за нас није прихватљиво", рекао је Имерај.

Имерај је потврдио да је општина Дечани одбила да примени одлуку Уставног суда Косова, који је потврдио власништво манастира Високи Дечани над 24 хектара земље.

Истовремено, Канцеларија Европске уније на Косову јуче је осудила све акције које би блокирале приступ или на други начин реметиле живот у манастиру Високи Дечани.

Из Канцеларије је пренета забринутост континуираним недостатком спровођења одлуке Уставног суда Косова, донете 20. маја 2016. године у вези поменутог земљишта.

Представници ЕУ истичу да су “одлуке највишег правног органа Косова коначне и да се морају спровести”, те позивају косовску власт на свим нивоима да одлуку Уставнг суда спроведу без одлагања.

Манастир Високи Дечани, иначе, под заштитом војника Кфора.

KOPNENA ZONA BEZBEDNOSTI Srpska vojska na granici sa Kosovom

Zamenik komandanta Združene operativne komande general-major Slavoljub Janićijević i pomoćnik komandanta Nacionalne garde Ohaja general-major Džon Heris obišli su danas pripadnike Vojske Srbije i KFOR-a angažovane u jednovremenoj patroli u Kopnenoj zoni bezbednosti uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom.

Vojska Srbije i KFOR

Vojska Srbije i KFOR, Foto: mod.gov.rs
Prema rečima generala Herisa, zajedničke patrole ukazuju na to koliko je bitno izgraditi poverenje, a poznato je da Ohajo i Srbija već dugi niz godina imaju izuzetno partnerstvo.

– Patrole duž administrativne linije održavaju se, između ostalog, kako bi bile uklonjene bilo kakve kriminalne radnje i kako bi saradnja između KFOR-a i Vojske Srbije bila podignuta na još viši nivo – rekao je general Heris.

General Janićijević ukazao je na to da Vojska Srbije pridaje izuzetan značaj saradnji sa međunarodnim bezbednosnim snagama na prostoru Kosova i Metohije, posebno sa pripadnicima KFOR-a, i da je ta saradnja veoma značajna.

Vojska Srbije i KFOR
Vojska Srbije i KFOR, Foto: mod.gov.rs
- Ona je sadržajna, odlikuju je poverenje i unapređenje u svakom pogledu, pre svega opšte bezbednosne situacije duž administrativne linije, odnosno u zonama odgovornosti i međunarodnih bezbednosnih snaga i Vojske Srbije – izjavio je general Janićijević.

Današnja aktivnost je, prema rečima zamenika komandanta Združene operativne komande, jedna u nizu oblika saradnje između KFOR-a i Vojske Srbije i usmerena je pre svega na realizaciju zajedničke namere sagledavanja bezbednosnih izazova koji mogu da se registruju u ovom rejonu.

Vojska Srbije i KFOR
Vojska Srbije i KFOR, Foto: mod.gov.rs
– Ključni bezbednosni izazov u ovom delu svakako su ilegalne aktivnosti , a ono što predstavlja posebnu pretnju duž administrativne linije za pripadnike Vojske Srbije je bespravna seča šuma u kojima učestvuju naoružana lica sa prostora Kosova i Metohije –pojasnio je general Janićijević.

Zajedničke jednovremene patrole Vojske Srbije i KFOR-a u Kopnenoj zoni bezbednosti realizuju se od 2005. godine.

http://www.alo.rs/srpska-vojska-na-granici-sa-kosovom/104849

Evo dela intervjua naseg ministra unutrasnjih poslova, Stevanovica, RTS-u, povodom desavanja u Makedoniji, a izdvojio sam jedan deo vezan za jug Srbije, jer nisam znao za te neke "indicije da ovk planira napad na jug Srbije". Evo sta on ima da kaze na to:

"Предузете су мере да грађани Србије не би морали да брину. Опрезни смо већ годинама због ситуације на јужним границама", рекао је Стефановић.

Министар је додао да је држава развила механизам са полицијом, војском и безбедносно-информативно агенцијом и ти штабови свакодневно заседају, доносе одређене мере којима се штити наша граница.

Додаје да засада нема потребе да Жандармерија буде распоређена у копненој зони безбедности, јер се тамо налазе јединице војске.

Одговарајући на питање новинара да ли ће Жандармерија бити враћена у Копнену зону безбедности, јер постоје индиције да ће припадници расформиране Ослободилачке војске Косова упасти на југ Србије и изазвати нестабилност, Стефановић је рекао да не би говорио о обавештајним информацијама које има МУП, а које се тичу територије Србије.

"Тиме би угрозили безбедност свих они који спроводе мере да заштите полицију, али и грађане Србије", рекао је Стефановић.

Додаје да се у Копненој зони безбедности налазе снаге Војске Србије, а да ли ће се, када, где и које једнице распоређивати – то је, каже, одлука Републике Србије.

Odakle sad OVK ispade?
E jebes mi mater ako iko normalan ima ovde na Balkanu. Mislim, jebe mi se za ove susedne skotove i to, al me ovi nasi mentoli zadive koliko mozga nemaju

a nepostojeca ovk ima neki uticaj na tektonske ploce?

Velika Albanija više nije tabu


Štampa na nemačkom se osvrće na moguće sankcije EU Makedoniji kao i na nedavne izjave Edi Rame i Hašima Tačija o ujedinjenju Albanaca iz regiona u 'mini uniju' - ukoliko se Kosovu zatvore vrata za EU.

Andreas Ernst za Noje Curher cajttung piše: "Iako je još nedavno odbačena kao plod srpske mašte i straha, uniju Albanije i Kosova albanski premijer Edi Rama više ne isključuje: "Ukoliko se izgubi perspektiva ulaska u Evropsku uniju, u regiji će doći do stvaranja "malih unija", izjavio je Rama prošle sedmice u jednom intervjuu. On lično daje prednost Evropskoj uniji, u kojoj bi se zbili redovi Albanaca iz matice Albanije, sa Kosova, iz Makedonije i Crne Gore". Rama je upozorio od "noćne more", koja bi zahvatila region kada bi druge sile nastavile da potiskuju EU i njen uticaj u tom regionu. Pri tome je mislio na Rusiju i Tursku, čija je prisutnost "markantno" povećana.

Njegovo koketiranje sa velikoalbanskim nacionalizmom komentatori dovode u vezu sa predstojećim izborima. Govor Edija Rame bi se mogao shvatiti i kao poziv za buđenje glavnim gradovima zemalja članica Evropske unije i poziv da ne prepuštaju Balkan samom sebi. Činjenica je međutim da je ovom izjavom Edija Rame prestao da važi jedan tabu. Albanski političari su svojim partnerima na Zapadu godinama  naglašavali da Velika Albanija nije opcija. Sada to više nije slučaj. Dan nakon izjave Edija Rame, nešto slično je ponovio i predsednik Kosova Hašim Tači. On je rekao, 'ako EU zatvori vrata Kosovu, svi Albanci će se ujediniti u jedinstvenu nacionalnu državu, kako bi se priključili evropskoj porodici'.

Brisel je sa reakcijama bio suzdržan. U uobičajenom žargonu, jedna portparolka je upozorila zemlje da poštuju dobrosusedske odnose i nemešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja, podvlačeći da sve zemlje regiona imaju perspektivu ulaska u EU. Manje diplomatski je reagovao Beograd i predsednik Vučić. Da je on govorio o ujedinjenju svih Srba u jednoj državi, "obesili bi ga na jarbol u Briselu", rekao je Vučić naglasivši kako je neophodna jednoglasna osuda velikoalbanskih vizija. Dodao je i "da se taj projekat ne može ostvariti a da se ne uđe u sukob sa nekoliko država u regionu", piše Noje Curher cajttung .

EU hoće da uvede sankcije Makedoniji

Špigel bavi se zaoštravanjem situacije oko Makedonije kao kandidata za pristup u EU. "Članice EU diskutuju sve više o uvođenju mera protiv bivše jugoslovenske republike. I pored toga što se u Evropskoj službi za spoljne poslove (EAD) o tome otvoreno ne govori, jedan predstavnik EAD je još početkom aprila rekao da će Makedoniji najverovatnije biti uvedene sankcije. "U zemljama članicama i institucijama EU vlada velika zabrinutost i frustracija zbog političkog zastoja u Makedoniji. Od parlamentarnih izbora u decembru 2016, političke snage se uzaludno bore da oforme novu vladu. Iako bi socijaldemokrati mogli osnovati većinsku vladu sa partijama albanske manjine, predsednik Đorđe Ivanov odbija da im da nalog za osnivanje vlade.

Kancelarka Angela Merkel je prilikom susreta na Malti krajem marta, lično opomenula bivšeg makedonskog premijera Nikolu Gruevskog da prestane da blokira formiranje vlade. Kao sankcije zamislivo je da se zamrznu bankovni računi pojedinim makedonskim političarima i uvesti im zabranu putovanja u EU. EU bi isto tako mogla smanjiti Makedoniji pomoć iz predpristupnih fondova, odnosno ukinuti dostavu finansijskih sredstava koje ova zemlja dobija kako bi se pripremila za učlanjenje u EU.