У свим храмовима Митрополије данас парастос за жртве мартовског погрома


У свим храмовима Митрополије црногорско-приморске данас ће бити служене заупокојене литургије са парастосом за жртве мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији 2004. године.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служи заупокојну литургију у манастиру Дуга, код Подгорице.

Јуче се навршило 13 година од мартовског насиља над Србима на Косову и Метохији, када су Албанци протјерали нешто више од четири хиљада Срба из својих кућа и запалили више од тридесет вјерских објеката.
У таласу насиља на Косову и Метохији тада је убијено 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца страдало у обрачуну с припадницима међународних снага безбједности.

Повријеђено је најмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили са локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено је 800 српских кућа и запаљено 35 вјерских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и Црква Богородице Љевишке у Призрену. Према подацима Епархије рашко-призренске из априла 2004, укупно је уништено готово 100 црквених зграда.

lepo...

Захарова: Намера Приштине да формира војску супротно Резолуцији УН 1244





Портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да је намера Приштине да формира тзв. оружане снаге Косова* веома опасан корак за стабилност на Балкану и у супротности са резолуцијом Савета безбедности УН 1244.

„Сматрамо да је намера власти у Приштини да спроведе, упркос ставу Београда и косовских Срба, трансформације ткз. Косовских снага безбедности у пуноважне оружане снаге, апсолутно неодговоран корак и сматрамо да је он веома опасан за стабилност на Балкану и европском континенту у целини„, истакла је Захарова.

Она је нагласила да је „идеја о стварању Косовских оружаних снага у супротности са основним документом, ондосно Резолуцијом Савета безбедности УН 1244“.

Прошле недеље је председник непризнате државе и бивши ратни командант Ослободилачке војске Косова (ОВК) Хашим Тачи предао на усвајање парламенту у Приштини закон о трансформацији Косовских безбедносних снага (КБС) у косовску војску. Раније реформе у косовском парламенту спречавао је бојкот Српске листе, а сада за ширење овлашћења КБС, како је наведено, није потребна промена у уставу и сагласност свих посланика.

Коха: Нови мораторијум на "Трепчу", влада још није деоничар


Влада у Приштини постигла је споразум са Косовском агенцијом за приватизацију (ПАК), који предвиђа да процес пребацивања надлежности над рударско-металуршким комбинатом "Трепча" неће почети још извесно време, пише приштински лист "Коха диторе".

Споразум предвиђа да у извесном временском периоду неће бити активности кад је реч о регистрацији деоничара за три кључне јединице "Трепче" и да ће бити спроведена тек након што буде објављена студија о изводљивости, пише тај лист позивајући се на неименоване изворе.

Коха напомиње да ни влада ни Агенција нису објавили садржину споразума.

Приштински лист, такође, наводи да је комплекс "Трепча", као целина, под управом Агенције иако је прошло шест месеци откако је усвојен закон којим је косовска влада постала највећи акционар три кључне јединице тог предузећа.

ВУЧИЋ ДОГОВОРИО СА ТАЧИЈЕМ: Формирање „косовске војске“ после предсједничких избора у Србији


Закон о трансформацији тзв. Безбједносних снага „Косова“ у Војску „Косова“ биће на дневном реду сједнице тзв. Скупштине „Косова“ у априлу, одмах после предсједничких избора у Србији, пише приштински дневник Зери.

Позивајући се на неименоване изворе, дневник пише да се инсистира на томе да закон не буде на дневном реду Скупштине прије предсједничких избора у Србији, на којима је најозбиљнији кандидат за предсједника садашњи премијер Александар Вучић.

Вучић се оштро супроставио предлогу тзв. предсједника „Косова“ и ратног зликовца Хашима Тачија да тзв. „БСК“ добије функције војске.

САД и НАТО су навели да је право институција „Косова“ да одлуче о новом мандату, али су тражили да се тзв. „БСК“ трансформише измјенама и допунама тзв. Устава „Косова“, односно амандманима на тзв. Устав.

Међутим, уставне измјене су немогуће због супротстављања Српске листе промени мандата „БСК“, пошто је за усвајање измјена и допуна Устава потребна двотрећинска већина свих 120 посланика тзв. Скупштине „Косова“ и двотрећинска већина од 20 посланика из редова мањинских заједница.

Званичници „Косова“ нису хтјели да говоре када ће се предлог закона наћи на дневном реду тзв. Скупштине, нити да ли је разматрање и усвајање закона повезано с предсједничким изборима у Србији.

Marko Tašković | 31. 03. 2017 - 21:39h


Zvaničnici u Prištini toliko insistiraju na formiranju kosovske vojske da su dosadili svojim dugogodišnjim saveznicima - SAD, NATO i EU. Tramp poslao svog izaslanika u Prištinu da stopira ili odloži celu stvar.
Poslao izaslanika u Prištinu: Donald Tramp
Foto: Tanjug/AP
Poslao izaslanika u Prištinu: Donald Tramp
pin on pinterestshare it
Nepunih mesec dana pošto je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u otvorenom pismu jasno stavio do znanja prištinskim vlastima da Atlantski savez neće podržati transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) u vojsku bez ustavnih promena, oglasio se istim povodom i Hojt Brajan Ji, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja. Naime, Ji koji je trenutno u poseti Kosovu, pozvao je vladu u Prištini da skloni zakon sa stola po kojem bi trebalo da se formira kosovska vojska tokom aprila. Jasno je da Ji sledi instrukcije predsednika Donalda Trampa. Tramp je, doduše, nedavno rekao da SAD podržavaju Kosovo na svom putu, ali slanjem Hojta Brajana Jia daje jasan signal Albancima da ne "preteruju".

- Tražimo od vlade, predsednika i ostalih koji su uključeni u proces da povuku zakon dok se konsultacije i koordinacije ne sprovedu u skladu sa smernicama - rekao je Ji, i zatražio od kosovskih vlasti da nastave konsultacije o tom pitanju sa manjinama.

Hašim Tači
Foto: Tanjug/AP
Hašim Tači
pin on pinterestshare it
I američki ambasador u Prištini Greg Delavi istakao je da je njegova zemlja uložila mnogo u izgradnju kapaciteta Kosovskih snaga bezbednosti i da podržava njihovu transformaciju u vojsku, ali je istakao da to mora biti učinjeno kroz ustavne izmene i posle konsultacija sa svim zajednicama, prenose danas kosovski mediji. Delavi je, kako navodi "Koha ditore", istakao da će, ako Kosovo oformi vojsku usvajanjem zakona, to naškoditi odnosima Prištine sa međunarodnim partnerima Kosova - SAD, NATO i drugima.

Pročitajte još:
Tači: Ubedićemo Srbe da glasaju za formiranje VOJSKE KOSOVA
Američki zvaničnik: Kosovska vlada da povuče zakon za transformaciju BSK u vojsku
TAČIJEV PAKLENI PLAN Formiranje vojske Kosova u TRI FAZE
Inače, NATO i SAD upozorili su ranije da će smanjiti vojnu saradnju sa Prištinom ukoliko kosovska vlada sprovede transformaciju BSK u vojsku bez ustavnih promena.

S druge strane, prištinski mediji najavljuju da će predlog zakona o formiranju vojske biti podnet na odobrenje skupštini tokom aprila nakon izbora za predsednika Srbije.

Amerikanci su tražili od Tačija da skloni zakon po kojem bi trebalo da se formira Vojska Kosova
Foto: Tanjug/AP
Amerikanci su tražili od Tačija da skloni zakon po kojem bi trebalo da se formira Vojska Kosova
pin on pinterestshare it
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov naglašava da je cela situacija prilično zbunjujuća i neobična.

- Ovo je prvi put da se kosovske vlasti otvoreno suprotstavljaju svojim zapadnim saveznicima koje su do juče bespogovorno slušali. Ako su se u slučaju odugovlačenja formiranja Zajednice srpskih opština navodno pravdali protestima opozicije, suzavcem u skupštini i vanrednim izborima, ovde je pitanje samo političke volje. Na najdirektniji način Priština se protivi stavu Zapada - objašnjava Popov.

Kako kaže, neobjašnjivo je zbog čega to kosovske vlasti rade.

- Postavlja se pitanje da li je to dupli pas Prištine i Vašingtona ili to Kosovo samo radi. Ukoliko bi vlasti u Prištini okrenule leđa zapadnim silama, Kosovo ne bi moglo da opstane. Problem je što je od dolaska Donalda Trampa na vlast, i politika SAD nekonzistentna kako prema NATO i Evropskoj uniji tako i prema našem regionu, odnosno Kosovu - ističe Popov i dodaje da je zbunjujući i povratak srpske liste u kosovsku skupštinu ako se uz njihovo prisustvo formira ta vojska.

Aleksandar Popov: Priština se na najdirektniji način protivi stavu Zapada
Foto: media centar / Promo
Aleksandar Popov: Priština se na najdirektniji način protivi stavu Zapada
pin on pinterestshare it
Predsednik Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović smatra da je formiranje kosovske vojske samo blef tamošnjih vlasti.

- Namerno su aktuelizovali ovu temu kako bi pokušali da gurnu u stranu teme Specijalnog suda za ratne zločine bivše OVK. Takođe, idu im u susret i izbori, odnosno kampanja na jesen, pa se polako i za to pripremaju. Moramo imati svest da se svi protive formiranju kosovske vojske bez ustavnih promena - naglašava Joksimović.

Podsećanja radi, nemački list "Noje Cirher cajtung" nedavno je izneo i teoriju po kojoj je predsednik Kosova Hašim Tači na listi optuženih pred novim Specijalnim sudom za zločine OVK, što on zna i sam ili sumnja, pa pobunom protiv svojih "zapadnih zaštitnika" u stvari priprema elegantan odlazak sa političke scene.

http://www.blic.rs/vesti/politika/albancima-stop-iz-vasingtona-tramp-ne-da-taciju-da-pravi-vojsku-na-kosovu/dv3wvlv

Povlači se zakon o Bezbednosnim snagama Kosova


Zakon o Bezbednosnim snagama Kosova, koji je predložio predsednik Kosova Hašim Tači, biće povučen iz procedure sve dok se ne iskoriste sve mogućnosti da se BSK ustavnim amandmanima transformišu u Oružane snage Kosova, saznaje danas agencija Beta u institucijama Kosova.

Kako je rečeno, s tim se saglasio i Tači, čime se izašlo u susret zahtevima SAD i NATO-a da se izmenama i dopunama Ustava izvrši transformacija BSK u OSK.

Kosovski predsednik je juče na tribini nevladine organizacije Fol rekao da SAD i druge zemlje, kao i predstavnici NATO-a ,ne dovode u pitanje potrebu stvaranja oružanih snaga Kosova, već insistiraju na tome da se to uradi putem ustavnih promena i kroz sveobuhvatan postupak u kom će učestvovati sve nacionalne zajednice.

"I mi želimo da i Srbi budu deo tog procesa i da ga podrže", rekao je Tači.

On je naveo i da su posle povratka predstavnika Srpske liste u kosovske institucije međunarodni partneri obećali Prištini da će se angažovati kako bi obezbedili podršku Srba za formiranje Vojske Kosova.

Prema kosovskim predsedniku, ali i predstavnicima drugih institucija Kosova, kosovski Srbi će biti uključeni u razgovore o ustavnim promenama i o osnivanju OSK.

Međutim, zamenik premijera Kosova iz Srpske liste Branimir Stojanović je za prištinske medije rekao da transformacija Bezbednosnih snaga u Oružane snage nije za Srpsku listu tema za razgovor i da će svaki pokušaj da se o tome razgovara biti gubljenje vremena.

Tači je dodao da ako ti napori ne uspeju, onda ostaje da se promene izvrše putem zakona koji je on predložio.

Agencija Beta iz dobro obaveštenih izvora saznaje da institucije Kosova imaju saglasnost međunarodnih faktora da ako se ne obezbedi podrška Srpske liste onda transformacija može da se ostvari izmenama i dopunama Zakona o BSK.

Srbija ispred EU po ekološkim taksama


 Udeo ekoloških taksi u ukupnim prihodima od poreza i doprinosa u EU ide od ispod 5% u Belgiji i Francuskoj do nešto više od 10% u Hrvatskoj, Sloveniji i Grčkoj. U Srbiji je taj udeo 11%, veći nego u članicama EU. Evropske statistike pokazuju da je Srbija ispred EU i kada je reč o odnosu ekoloških taksi prema BDP.

U Evropskoj uniji su prihodi od ekoloških poreza u 2015. dostigli 359,3 milijarde evra u poređenju sa 288,4 milijarde 2005. Istovremeno je udeo tih poreza u ukupnim vladinim prihodima od poreza i doprinosa smanjen sa 6,6% na 6,3%, objavila je Evropska statistička služba.

Hrvatska je 2015. imala najveći udeo ekoloških poreza u ukupnim prihodima od poreza i doprinosa u EU, od 10,9%. Udeo od najmanje 10% imali su Slovenija (10,6%), Grčka (10,3%) i Bugarska (10%).

Na drugoj strani skale su Belgija (4,7%), Francuska (4,8%), Luksemburg (4,9%), Nemačka (5%) i Švedska (5,1%).

U Srbiji je udeo ekološkog poreza u vladinim prihodima od obaveznih dažbina u 2015. bio 11%, neznatno veći nego u bilo kojoj članici EU.

Udeo ekoloških poreza u ukupnim prihodima od poreza i socijalnih doprinosa jedan je od indikatora efikasnosti upotrebe resursa u okviru mape puta ka Evropi koja efikasno troši resurse. U toj mapi puta preporučuje se znatno povećanje udela ekoloških taksi u skladu sa najboljom praksom članica, na više od 10%.

Srbija, pokazuju podaci Eurostata, prednjači i kada je reč o odnosu ekoloških taksi prema bruto domaćem proizvodu (BDP) jer su one u visini 4,2% BDP.

U EU je po tom kriterijumu najbolja Hrvatska (4,1%) a slede Danska (4%), Slovenija (3,9%) i Grčka (3,7%).

Istovremeno je ekološki porez manji od 2% BDP u šest članica EU (Slovačkoj, Litvaniji, Luksemburgu, Španiji, Irskoj i Nemačkoj).

Najveći ekološki porez je porez na energiju

Porezi na energiju čine više od tri četvrtine ukupnih prihoda od ekoloških taksi (76,7%), takse na transport 19,8% a one na zagađenje i reusurse samo 3,5%.

U Češkoj, Litvaniji, Luksemburgu u Rumuniji porezi na energiju čine više od devet desetina prihoda od ekoloških poreza, na Malti jedva premašuju 50% a u Danskoj i Holandiji se kreću oko 55%.

Porez na energiju u Srbiji učestvuje sa oko 90% u ukupnim ekološkim porezima.

Udeo poreza na transport u ekološkim taksama u EU je najveći na Malti (40%), u Danskoj je 39%, Irskoj 38% a Austriji 35,5%, a najmanji je u Estoniji (2,2%) i Litvaniji (2,5%).

Takse na zagađenje i resurse, koje obuhvataju niz poreza poput taksi na otpad ili zagađenje vode, imaju udeo od samo 3,5% u ukupnim ekološkim taksama. Inače, te takse su u većini evropskih zemalja uvedene znatno kasnije od taksi na energiju i transport.

Ti porezi najveći udeo u ukupnim ekološkim porezima imaju u Hrvatskoj (17%) i Holandiji (14%) dok je njihov udeo u Nemačkoj, Rumuniji i na Kipru marginalan a Grčka čak ni nema tu vrstu poreza.

He he.