Катар признао независност Косова

Арапска држава Катар признала је независност Косова, преносе приштински медији.

Независност Косова признала је арапска држава Катар, преносе приштински медији.


Одлазећа заменица министра спољних послова Косова Влора Читаку рекла је да су акредитиви о службеном признавању предати косовској амбасади у Њујорку.

Једнострано проглашену независност Косова до сада су признале 73 државе, од тога осам прошле године. Последња је била држава Тувалу, у новембру 2010.

Катар је држава на Арапском полуострву, граничи се са Саудијском Арабијом, а има око 1,5 милиона становника.

http://www.rts.rs

Ја сам мислио да су они то обавили много раније, оно још кад им је Тачи ишо у посету.

Eto jos jedna drzava a mi se i dalje pozivamo na kosovske junake od kneza lazara pa do dika martija

...jbg. tradicija,postovanje,vaspitanje,ali gde ti tu vidis sebe?
mali provincijalni iskompleksirani zglavkaru,koji imas pasata sa klimom i koznim sedistima.
 

BEČ - Najuticajnija austrijska opoziciona stranka Slobodarska partije Austrije zatražila je juče da Beč hitno povuče odluku o nezavisnosti Kosova! Njen lider Hajnc-Kristijan Štrahe zatražio je i da Tači pod hitno bude izručen Haškom sudu!
- Ja sam još pre tri godine ukazivao da je Tači, prema izveštaju nemačke obaveštajne službe, u vezi sa organizovanim kriminalom. Tada većina vlastodržaca u EU nije imala bolja posla nego da pozdravlja, u potpunosti suprotno međunarodnom pravu, otcepljenje Kosova od Srbije i da podržava Tačija. Takođe, i austrijska vlada je požurila da prizna Kosovo kao samostalnu državu, iako su i tada postojale teške optužbe protiv Tačija. Sadašnje otkriće podseća na najcrnje vreme istorije - istakao je Štrahe.

Последњи Срби у Приштини

Вероватно најмалобројнија национална мањина у Приштини данас јесу Срби. По неким подацима пре рата у главном граду Косова живело их је између 30 и 40.000, док их у 2011. години по евиденцији локалних невладиних организација, има 62.

Истовремено, процењује да свакодневно у Приштину из околних енклава на посао долази око 1.500 Срба запослених у косовским институцијама.

Марта 2004. спаљена, а потом европским донацијама обновљена. Недељом и празницима звона са цркве Светог Николе позивају приштинске православце на службу.

Она је Снежана Борзановић, једна од ретких, али сигурно у реду најупорнијих приштинских Срба. Дан раније сусрећемо се у просторијама некадашње српске “Комерцијалне банке”, данас седишту невладиног Центра за мир и толеранцију.

“Све нас је мање и мање", каже Снежана.

Иза ње су дани избеглиштва у Србији, повратак у Приштину иако је читава породица напустила Косова, затим борба за враћање сопственог стана и после свега, мождани удар. Можда и као последица јаких стресова, али ни болест није утицала на решеност Снежане Борзановић да остане у Приштини.

“Мене су бомбардовали због људских права. Хоћу та права и за себе. Овде говорим српски, а ако неће неко са мном на српском да прича и посвађам се. На пример, одем у продавницу, продавац ми каже ‘фол шип’, што значи говори албански. Онда ја дрекнем, хоће ли он да услужи само Албанце? Тада одговори, хоћу, хоћу и Србе”, каже она.

Посао са колегама Албанцима

Просторије Центра за мир и толеранцију ослањају се на зграду у којој је седиште приштинске полиције. То је једна од институција Косова у којој више нису ретки запослени српске националности.
Татјана Милићевић из села Старо Грацко општина Липљан, запослена је у специјалној истражној јединици за борбу против корупције. Одлука да ту потражи запослење мотивисана је разлозима невезаним за високу политику.

“Ипак ја имам троје деце које школујем, храним, овде сам остала, никада се нисам исељавала”, каже Татјана.

Макар једном дневно, каже, сврати у комшилук “код Снешке” на кафу. Али ништа мање пријатно не осећа се ни међу колегама у полицији.

“Сви са мном причају српски. Ја не знам албански. Идем на терен. Ако се догоди да некада имам проблем колеге се супротставе Албанцима да би нас заштитили. На пример, имала сам случај када сам зауставила Албанца на улици и рекла му да угаси музику у колима. Он ми је одговорио да сам то урадила зато што је била у питању албанска музика и опсовао ми је нешто на албанском, што нисам разумела. Тада је колега изашао, извукао га из кола, ставио му лисице и довео га у станицу. Послали смо га на суд где је добио новчану казну и чини ми се два месеца затвора”, каже Татијана.

Ипак, управо у Старом Грацком, месту у коме живи наша саговорница, јула 1999. године, око месец дана након што је КФОР стигао на Косово, убијено је 14 Срба. Злочин до данас нерасветљен, остао је на листи оних на које се у Србији редовно позивају у објашњењима разлога због којих је са Косова отишло на хиљаде Срба, док су пресотали у већим градовима неприметни. Осим можда недељом ујутро.

“Слава оцу и сину и свјатом духу", чује се из цркве.

О ледене зидове полупразне цркве Светог Николе одбија се глас Мирјане Бараћ. Она сама је цео црквени хор и заиста звучи као достојна замена.

“Идем у гимназију у Лапљем Селу. То је приштинска гимназија која користи објекат у Лапљем Селу. Четврта сам година. Другима када кажете да сте из Приштине гледају вас са неповерењем, мисле се – да ли сте Србин”, истиче Мирјана.

Ова гимназијлка не похађа школу у Приштини, напунила је осамнаест година а да ни у један градски кафић никада није изашла, не дружи се са Албанцима, а више од половине свог живота провела је у грчу и зебњи од онога што долази сутра.

“Не знам више ни да ли је тешко, ни да ли је добро, ми смо у неком неодређеном стању. Овде сам од детињства и од тада знам за овакво стање. Не знам за другачије. Живот овде је просто навика, све је навика. Више се не плашим ни да ли ме неко прати, ни да ли ће нешто да ми кажу. Ничега”, говори Мирјана.

Равнодушност као свакодневица

Паству од шездесетак православаца колико се понекад нађе под кровом цркве окупља свештеник Дарко Маринковић.
Уз благослов администратора епархије сарађује са приштинским властима што је на пример омогућило и обнову црквеног гробља средствима Владе Косова, након што су се у Влади Србије оглушили на позиве из цркве Светог Николе.

На свакодневном нивоу контакт са комшијама Албанцима, далеко се теже успотавља.

“Углавном немамо контакте са комшилуком, али нико нас не дира нити провоцира, нико не прозива, не виче. Комшије Албанци у пролазу погледају на нас и то је то”, каже свештеник Дарко.

Отац Маринковић рођен је у Лозници, супруга му је из Босне и Херцеговине, а ништа од тога није их спречило да се преселе у Приштину.

На руку им, међутим, иде то што увек могу и имају где да оду. Та могућност читаву децнију судбинска је дилема за последње Србе у Приштини који ни данас, баш као ни у тежим годинама, нису преломили у избору - отићи или остати.

Мирјана Бараћ каже како сви постају некако равнодушни на све што се око њих дешава.

“Огуглали сте једноставно. Нема бољитка. Све је једнолично. Сваки дан, па се то претвара у године. Стално ишчекујемо нешто, да ли да одете, да ли ће нешто да се деси, стално нека неизвеснот, која је прешла у равнодушност. Такав живот ми овде водимо”, каже Мирјана.

http://in4s.net/index.php/politika/drugi-pisu/4097-poslednji-srbi-u-pristini

"Vašington post": SAD da traži istinu o nedelima na Kosovu
Tanjug | 08. 01. 2011. - 13:03h | Foto: Afp ilustracija | Komentara: 8

Amerikanci bi trabalo da se osećaju izdanim sadržajem izveštaja Saveta Evrope o organizovanom kriminalu na Kosovu, državi koja postojanje duguje Sjedinjenim Državama, piše danas "Vašington post" u članku pod naslovom "SAD mora da traži istinu o nedelima na Kosovu".

Ističući da izveštaj švajcarskog tužioca Dika Martija sadrži navode o tome da su kosovski lideri počinili užasne zločine i da su američke i evropske diplomate, kao i zvaničnici Ujedinjenih nacija, zatvarali o či nad tim nedelima zarad "političke stabilnosti", list piše da su kosovski lideri pokrenuli "gadnu medijsku kampanju" kako bi diskreditovali Martija i njegove nalaze i Albancima koji su istragu pomogli zapretili "lovom na veštice".


"Glas Vašingtona je sada potreban kako bi se na Kosovu zaustavila ta negativna kampanja i pažnja javnog mnjenja usmerila ka međunarodnoj krivičnoj istrazi i, ako bude potrebno, optužnicama", navodi se u članku koji je potpisao Čak Sudetić, novinar koji je izveštavao sa prostora Balkana tokom 1990-ih godina i radio za Haški tribunal od 2001. do 2005. godine.


U tekstu se ističe i da je Vašington bio svestan otmica nekoliko sedmica pošto je NATO okupirao Kosovo u junu 1999. godine, a da su, prema albanskim izvorima, tokom proleća 2008. godine, pošto je bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u memoarima spomenula ta ubistva i iznela kredibilne tvrdnje o krađi organa, "visoke američke diplomate savetovale (kosovskog premijera Hašima) Tačija i ostale kosovske lidere da ne čine ništa i čekaju da oluja prodje".


"Vlade Kosova i Albanije su, od tada, samo odbacivale svaku odgovornost", piše list, koji navodi da su na Božić, kosovski mediji izvestili da je Tači zapretio da će objaviti imena svih Albanaca koji su pomagali Martiju.


"U zemlji u kojoj svedoke ubijaju kako bi ih ućutkali, Tačijeve reči mogle bi podstaći napade na pripadnike manjinskih zajednica, političke protivnike, novinare i strance", upozorava se u tekstu i ističe da opasnost od ovakvog razvoja situacije i dugoročna potreba da se ojača vladavina prava na Kosovu i u Albaniji zahtevaju od SAD "da javno zauzmu čvrst stav i pokrenu ozbiljnu diplomatsku akciju iza zatvorenih vrata".


"SAD treba da ispitaju svaki detalj iz izveštaja Saveta Evrope i zatraže sastanak sa Martijem kako bi razgovarali o izvorima koje iz bezbednosnih razloga nije smeo da objavi. Ukoliko se pokaže da su dokazi i izvori kredibilni, SAD mora da se pridruži Evrpskoj uniji u formiranju institucije koja može da sprovede krivičnu istragu i, ako je potrebno, podigne optužnice", ocenjuje "Vašington post" i dodaje da bi ova institucija morala da zaštiti svedoke.


Američki list zaključuje da bi Vašington morao da zatraži od Kosova i Albanije da u potpunosti sarađuju, a da bi u suprotnom, "Amerika i njeni saveznici trebalo da iskoriste svoj uticaj kako bi iznudili ostavke sa javnih funkcija onih koji su odgovorni za nedostatak saradnje".


"Vašington bi takođe trebalo se postara da Srbija, Rusija i druge zemlje ne zloupotrebe izveštaj Saveta Evrope kako bi podrili legitimitet Kosova", zaključuje "Vašington post".

Šokantna politika Vašingtona prema Kosovu
Vesti - Svet | SrbijaNet | 10 januar 2011
barak obama

Dokazi o "šokantnoj" američkoj politici prema Kosovu od 1990. su sve brojniji a izveštaj Dika Martija o umešanosti OVK u ubijanje srpskih zatvorenika i trgovinu njihovim organima je najnovija "ljaga" na američkoj diplomatiji, objavio je američki časopis "Nešenel interest".

Obamina administracija zato treba da "iskoristi Martijev izveštaj i detaljno revidira američku politiku prema Kosovu," ističe autor teksta, Ted Galen Karpenter, potpredsednik za studije odbrane i spoljne politike vašingtonskog instituta "Kejto."

"Poznato je da vlade nerado priznaju odgovornost za velike političke promašaje. Medjutim, SAD i njihovi glavni saveznici u NATO moraju da iznesu takvo priznanje kada je reč o Kosovu. Pretvarati se da je njihova politika bila opravdana, ili uspešna, neće otkloniti neprijatnu stvarnost," ocenio je Karpenter.

Po njegovm mišljenju Kosovo je ekonomski disfunkcionalno, zahvaćeno korupcijom i utočište za različite mafijaške organizacije, a dva aspekta izveštaja Saveta Evrope su posebno teška. Prvi je činjenica da je autor izveštaja i glavni istražitelj  švajcarski senator Dik Marti, ugledni borac za ljudska prava, a drugi da se u izveštaju poimence navodi kosovski premijer Hašim Tači kao saučesnik u pomenutim zločnima i drugim kriminalnim aktivnostiima uključujući trgovinu drogom i poltički motivisana ubistva, piše Karpenter.

"Ova grozna situacija bi možda bila lokalno pitanje da nije istaknute uloge koju su SAD i njihovi saveznici imali u dvofaznom procesu obezbedjivanja nezavisnosti Kosova od Srbije," ukazuje on podsećajući da su "u prvoj fazi" Klintonova administracija i njihove pristalice u Kongresu i mediji "prikazivali secesionistički rat OVK kao melodramu u kojoj se plemeniti Kosovski Albanci bore protiv zlih srpskih tlačitelja". Medjutim, "jedna od prvih akcija pobedničke OVK posle intervencije NATO 1999. godine bila je da istera više od 200.000 ne-Albanaca iz pokrajine, a  "to etničko čisćenje se odvijalo pred očima NATO-a", ukazao je Karpenter.

Druga faza "amputacije pokrajine od demokratske Srbije" bila je odluka SAD i vodećih zemaja EU da priznaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine uprkos protestima Rusije i Kine zbog zaobilaženja Saveta bezbednosti koji je zvanično bio nadležan za politiku prema Kosovu, iznosi se u tekstu. "Ishod američke politike prema Kosovu bio je u najboljem slučaju nezadovoljavajući a u najgorem sramotan," zaključio je vašingtonski analitičar.

Pacoli: Gvineja Bisao priznala Kosovo
Blic -

PRIŠTINA - Predsednik Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli saopštio je danas da je Gvineja Bisao priznala nezavisnost Kosova. Zastava Gvineje Bisao

Na vanrednoj konferenciji za novinare u Prištini, Pacoli je kazao da je dobio potvrdu vlasti Gvineje Bisao da je ta država odlučila da prizna nezavisno i suvereno Kosovo.

Prema rečima Pacolija, ovo je 20. priznavanje nezavisnosti Kosova koje dolazi njegovom zaslugom i zaslugom njegove stranke.

Gvineja Bisao je 74. država koja priznaje nezavisnost Kosova jednostrano proglašenu pre skoro tri godine.

Pre Gvineje Bisao, ove godine je Kosovo priznao Katar