Joco , ne znam gde to pise da moraju da ratuju jedna za drugu ? Znam da su Francuska i Nemacka pokusale da naprave Evropske snage za brzo reagovanje kao pandam i zamenu za NATO , u koje bi usle sve evropske zemlje i oslobodile se nezavisnosti od NATO , ali je projekat zaustavljen . Ja sam licno bio da , ako udjemo u EU , budemo deo tih snaga , a da ne ulazimo u NATO , jer onda ne bi morali da pratimo amerikance u svaku besmislenu avanturu u koju udju . Jer , posto smo mi mali , ne bi nam ostavili mnogo izbora , zahtevali bi to od nas ultimativno ako zelimo da budemo deo NATO .

Maks , evo malo copy/past i od mene , pitanje je samo da li ces moci da razumes tekst u pravom smislu u kome je pisan ( bez predrasuda ) , ili ces mozda da se razocaras sto je i Lazanjski poceo da razmislja slicno meni :


ЗИД У НАШИМ ДУШАМА
Шта је Европа за Србе? Хитно, егзистенцијално питање? Или појам „Запада” у Србији после 17. фебруара све више бледи?

Еврохистерија у Србији данас је сасвим непотребна. Јер, и када је Космет у питању, једна је ствар прогласити независност и суверенитет, а сасвим друга преточити то проглашење у реалну самосталност. Једна је ствар на сваки начин хтети и тежити Европи, а сасвим друга како нас Европа види, очекује и жели. Једна је ствар да се у околностима сецесије јужне српске покрајине размишља и о престанку плаћања косметских доларских дугова, јер ето ослобађамо се сиромаха као бескорисног баласта на путу ка Европи, а друга је колико то може бити и расистички став. Јер, увек такав став скандализује људе када се појављује унутар класе која је њима подређена, али се оправдава када је у питању комадање једне нације.

Ах, Европа! Интелектуални уздах Ханса Магнуса Енценсбергера одавно је постао крилатица дангуба без илузија којима Стари континент представља још само материјал за сетно и болно сећање. Но, шта је Европа за Србе? Хитно, егзистенцијално питање? Или појам „Запада” у Србији после 17. фебруара све више бледи? Чињеница је да Европа у вези са Косметом није имала истоветан глас, па је питање сецесије и независности јужне српске покрајине отворило и питање европског идентитета. Ко је онда добродошао, а ко није добродошао у ЕУ? Хришћанска Европа у којој Ватикан, за разлику од ЕУ, прво у случају Ирака, па сада и Космета, наступа са позиција међународног права? И то није нормативни пацифизам који није са овога света, већ инсистирање на томе да ниједна држава не сме слободно да располаже ратом као политичком опцијом.

Заиста, ко може озбиљно да схвати ту данашњу ЕУ која је Београду пред 17. фебруар нудила прво политички споразум о стабилизацији и придруживању, па онда непосредно уочи и одмах после 17. фебруара и сам споразум о стабилизацији и придруживању, и без потпуно окончане сарадње са Хагом, па сада опет неки нови „пакет” споразума? Данас може једно, сутра видећемо, у среду да, у петак свакако, а касније вероватно – сасвим не? При том, план преговора са Србијом, што се тиче ЕУ, садржи довољно нужних излаза да се приступање Србије, ако треба, ипак заустави. Што ће рећи, можемо ми сви заједно да бескрајно обожавамо ЕУ, ако не испунимо све што она захтева – нема нам придруживања. Посебно то око Космета!

Када се боље размисли, Срби су увек тежили Европи, да стигну до маргина европске културе, да дотакну њене најбоље тренутке, да својим интелектуалцима дају велики и изоловани значај и да затим сваки пут изнова потону у своје порекло, словенску традицију и мистику жртвовања. Свети Сава је још у 13. веку описао Србију као земљу „која није на Истоку и није на Западу и премда вероватно осећа источни утицај, делује много окренутије према ономе што се догађа у другом делу света”. И заиста, Србија никада није била земља Истока, готово никада потпуно словенска, никада потпуно православна, потпуно изван старе Теодосијеве линије, никада византијска, никада потпуно потчињена Турцима, никада развијена. Али никада ни потпуно отуђена од идеја прогреса, никада потпуно комунистичка и никада укључена у блокове – у многим тренуцима своје историје је уживала, а још чешће и трпела суштинску екстериторијалност. Да ли је све то довољно да буде трајно и неутрална?

Кроз историју гледано, то је систем вредности који одбацује концепт „стратегије”, изједначавајући га са схватањем „лажи”. То је, пре свега, једна вокација која Србе, готово увек по цену невероватног крвопролића, изнова подстиче да не буду део геополитике, већ да покушају да је одређују, са свим ограничењима на која наилази једна мала и поносна земља, која покушава да се супротстави, као што се често догађало, моћницима планете. И тако – у шест ратова за само последњих сто година. Јер, у српском идентитету појмови као што су истина, или правда, колико год били подложни погрешном тумачењу, остају у центру система живота. Живота који, као последица тога, и даље тече као след крвавих тренутака који су са европског становишта претерани и који су у сваком случају потпуно страни Европљанима у чијим животима доминира све већа „анестезија”. Можда су Срби зато и последњи европски народ за који је душа, са свим оним што она може да садржи, још у центру свега. Само код Срба постоји оно: „Где ће ти душа?”

Између Европе и Срба као да постоји један зид, не само сада због Космета. Прави зид сачињен од осећања, зид саграђен на супротности између мањкавости осећања, с једне стране, и претераности осећања, с друге стране. И све је то још појачано убеђењем просечног Србина да су с оне, западне, стране зида хладноћа и прорачунати грехови скоро увек већи злочин од убиства, под условом да је оно почињено у праведном сукобу.

И сада, ко и како да сруши тај зид?

Мирослав Лазански
[објављено: 08/03/2008]

(N)i Kosovo (n)i Evropa?
Autor: Slobodan Vučetić | 07.03.2008 - 07:59


Ono što je dugo, naročito uoči raspisivanja predsedničkih izbora i u toku izborne kampanje, jasno nagoveštavano, sada je sasvim očigledno. Reč je o postojanju dve suštinski različite političke koncepcije državne politike u okviru vladajuće koalicije.

Jedna politika (DSS, NS) se zalaže za to da se pregovori sa EU nastave tek kada ona prizna Srbiju kao državu sa Kosovom u svom sastavu i kada države članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova ponište svoje odluke o tome. Ta politika, praktično, znači trajni prekid procesa pridruživanja Srbije EU i dalje zaoštravanje diplomatskih odnosa sa najmoćnijim zapadnim državama i uopšte sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova. Ona, takođe, podrazumeva jačanje, tačnije preusmeravanje spoljnopolitičkog, ekonomskog i vojnog oslonca na Rusiju. Druga koncepcija državne politike, koju u vladajućoj koaliciji zastupaju DS i G17 plus, zasniva se na istovremenom, uravnoteženom i realističnom pristupu u rešavanju dva ključna i sporna državna pitanja. Prvo je nastavak političke, diplomatske i pravne borbe za očuvanje Kosova u sastavu Srbije, a drugo je nastavak pregovora o pridruživanju Srbije EU, što podrazumeva i razvoj svestranih odnosa sa Rusijom.
U svetlu ove dve oštro suprotstavljene koncepcije, posle 17. februara veoma se zaoštrava politička borba u Srbiji između njihovih glavnih protagonista, s tim što čvrstu podršku narodnjačkoj koaliciji daju radikali i socijalisti. To je dovelo do podele biračkog tela na dva približno jednaka dela, što političku situaciju čini još složenijom. Prva posledica nepomirljivih političkih podela je veoma otežano funkcionisanje, praktično ponovna blokada koalicione vlade. Naime, ove podele dovode do toga da tzv. narodnjački deo vladajuće koalicije čini manjinu u Vladi. Zbog toga rukovodstva DSS i NS, faktički prave politički savez sa radikalima i socijalistima u Skupštini, kako bi blokirali delovanje vladine proevropske većine. Pokušava se, u stvari, da se ustavna funkcija Vlade da utvrđuje i vodi državnu politiku blokira i uzurpira od strane Skupštine u kojoj DSS, NS, SRS i SPS faktički formiraju novu skupštinsku većinu. O tome rečito govori predložena radikalska rezolucija o zaštiti teritorijalnog integriteta Srbije, koju su podržali DSS i NS, kao i SPS. Poseban apsurd je da su ovu rezoluciju predložili radikali, čija politika je, u saradnji sa socijalistima, 1998-1999. i dovela do gubitka Kosova. Predlog rezolucije je 5. marta 2008, kao prva tačka, uvršten u dnevni red prolećnog zasedanja Skupštine, a da se o njoj prethodno nije izjasnila Vlada koja, po Ustavu Srbije, utvrđuje i vodi državnu, to jest unutrašnju i spoljnu politiku. To je bio razlog da predsednik Skupštine prekine, odnosno odloži njenu sednicu dok se o predloženoj rezoluciji ne izjasni Vlada Srbije. Radikali su na to uzvratili najavom postupka razrešenja predsednika Skupštine, a DSS raspisivanjem referenduma.
Tako smo opet, kao neposredno posle predsedničkih izbora, ušli u blokadu rada Vlade, a time i Skupštine, u vezi sa najvažnijim državnim pitanjima. Ona ne sme dugo da traje. Ako se uskoro ne otkloni, izlaz je u ostavci predsednika Vlade, odnosno u njenom padu, u izboru nove vlade iz postojećeg sastava Skupštine ili u raspisivanju prevremenih parlamentarnih izbora. Moguć je, ipak, bar privremeno, i drugačiji rasplet duboke krize vladajuće koalicije. On bi, do daljeg, podrazumevao odlaganje na određeno, svakako kraće vreme, formalnih pregovora sa EU dok se ne postigne kompromis u vladajućoj koaliciji, s tim da se, između ostalog, u međuvremenu nastavi intezivna diplomatska borba u vezi sa Kosovom. Prvi potez u tom pravcu biće nova sednica Saveta bezbednosti, kojim će u toku marta predsedavati Rusija. Na njoj bi se obnovila rasprava o nastavku pegovora o Kosovu, o rehabilitaciji statusa Unmika u skladu sa Rezolucijom 1244 i osporavanju legaliteta Euleksa. Deo te rasprave mogao bi biti i zahtev, odnosno predlog Saveta bezbednosti Međunarodnom sudu pravde da oceni legalitet jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a time i njegovog priznanja od strane jednog broja država.
U međuvremenu bi se, u korektnoj saradnji sa Unmikom, nastavilo sa primenom raznovrsnih ekonomskih i drugih mera Vlade Srbije, čiji cilj je stimulisanje Srba da ostanu na Kosovu, a iseljeni da se vrate. Jedna od akcija Vlade mogli bi biti i pregovori sa poveriocima, to jest svetskim finansijskim institucijama, o otpisu tzv. kosovskog duga Srbije, s obzirom na to da ona, zbog međunarodne uprave nad Kosovom, nije u mogućnosti da ubira poreze na tom delu svoje državne tetitorije i da tako servisira otplatu toga duga.
Na duži rok, politički kompromis u vladajućoj koaliciji teško je zamisliv ako se imaju u vidu ekstremno tvrdi stavovi novoformirane narodnjačko-radikalske skupštinske većine. Direktne konsekvence njihove politike su trajna politička i ekonomska samoizolacija i izolacija Srbije od Evrope, nagli zastoj i bitno smanjenje priliva stranih investicija, sa veoma negativnim posledicama po ekonomski i sveukupni razvoj Srbije. Pri tome, takvom politikom bi, ne samo udaljili i odvajali Srbiju od Evrope, već i bitno umanjili njene šanse da se u vezi sa definitivnim statusom Kosova postigne kakav-takav kompromis sa međunarodnom zajednicom, recimo o njegovoj podeli. Na drugoj strani, politička strategija DS i G17 plus polazi od životnog interesa Srbije da nastavi pregovore o pridruživanju EU, uz istovremenu diplomatsku borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije. U protivnom, Srbija ostaje i bez Kosova i bez evropske budućnosti, izolovani i zaostali deo Evrope, okružen članicama EU i NATO. Izlaz iz začaranog političkog kruga u kome se Srbija danas nalazi je u odluci građana na novim parlamentarnim izborima, a ne na ustavno spornom referendumu. Oni će, valjda, kao i na predsedničkim izborima, većinski glasati za razvoj, umesto za dugotrajnu izolaciju i ekonomsko propadanje Srbije, što smo već iskusili i skupo platili u protekloj deceniji.

Izvor: Blic

E, kada sam  docekao da neko citira Miroslava Lazanjskog, onda je doslo zadnje vreme.....

Pogotovu ako je taj neko ja , koji ga cenim kao vojnog novinara , ali ga ne cenim sto se geopolitike i politike uopste tice . Da ne pricamo sto se uglavnom ne slazem sa njegovim kolumnama . Ali , ovoga puta je izgleda uspeo da pogodi sustinu . Prijatno iznenadjenje za mene i neprijatno za sve njegove ljubitelje koji su od njega ocekivali nesto sasvim drugo , mnogo pribliznije stavu narodnjaka i radikala .

Ви се налазите:: www.ruvr.ru / Данас на Балкану / Ставови
07.03.2008 Predsednik vlade Španije Hose Luis Rodriges Sapatero ne sagledava u jednostranom proglasenju nezavisnosti Kosova koju je već priznao niz zemalja EU rešenje problema pokrajine

To, pre, povećava napetost i dodaje nove teškoće – rekao je Sapatero u današnjem intervjuu za list «Pais». – Moj stav prema Kosovu je poznat: vlada neće podržati deklaraciju koju nisu odobrile UN, kao što bi trebalo da bude prema medjunarodnom pravu – podsetio je španski premijer. On je saopštio takodje da će se 700 španskih mirovnjaka i dalje nalaziti na teritoriji srpske pokrajine. Naš zadatak je da doprino-simo miru i stabilnosti u zoni – dodao je Sapatero. Upitan, može li Španija podržati ideju o stupanju Ko-sova u EU, on je kratko odgovorio: «Ne

e kad bi sve zemlje evropske unije ovako razmišljale

Miodraze
Samo da te priupitam na samom pocetku:
Na osnovu cega si misljenja da ja imam potrebu, da se ubedjujem sa tobom?!
Sam nacin, samo tvoje obracanje, gde ti pocinjes citat nekog teksta, recima:
"Maks , evo malo copy/past i od mene , pitanje je samo da li ces moci da razumes tekst u pravom smislu u kome je pisan ( bez predrasuda ) , ili ces mozda da se razocaras sto je i Lazanjski poceo da razmislja slicno meni " , navodina zakljucak, da ti ocekujes, neki odgovor od mene?! 

Ono sto mi priznajem nije jasno, time i potvrdjujem, tvoje aluzije, tj sumnje, da necu nesto moci da razumem:
Odakle tebi i pomisao, da je meni stalo do misljenja, jednog Miroslava Lazanjskog, koga ti cenis, kao vojnog komentatora, a ja se pitam, po cemu je to on vojni komentator?!
Po tome sto je tokom Nato agresije na Srbiju, kao "vojni komentator" izvestavao, sa lica mesta?!
Ili, kao "vojnog komentatora", koji u pauzama za izbor lepotica, ponekada i obuce vojnu jaknu i kao nesto komentarise?!

Sto se tice samog teksta:
Zaista nemam, nikakav komentar i iskreno, ne znam ni kako , a ni zasto bi trebalo da prokomentarisem, pomenuti tekst

A, posto se obistinila tvoja sumnja, da ja necu razumeti, pomenuti tekst, , jer verovatno  priznajem, nisam dostigao nivo inteligencije, autora samog teksta.
Da li bi mogao da me "prosvetlis" i objasnis mi sustinu, pomenutog
I razloge zbog kojih bi ja trebalo da budem, zadovoljan, il razocaran, istim?! 

Kome je jasno,mozda tebi,gdje si to procitao,daj mi izvor?
Da ja pitam "patriote",posto su neke zemlje EU priznale Kosovo a neke nisu i mi necemo u EU,jel' to znaci da treba da izadjemo iz UN-a jer su neke zemlje clanice UN-a priznale Kosovo a neke clanice UN-a nisu!Ili mozda treba da izadjemo iz OEBS-a iz istog razloga,Savjeta Evrope,iz Olimpijskog Komiteta ili drugih organizacija?

U svim tim organizacijama, mi smo usli, tj primljeni, kao celovita Srbija!
Ne kao osakacena, ne kao Srbija bez Kosovoa i Metohije!
Postavljas pitanje i pravis paralelu, izmedju UN i EU.
Na osnovu cega?! 
Nigde nije bilo postavljeno pred Srbijom, da mora da se odrekne dela svoje teritorije, da bi bila primljena negde!
O cemu i na osnovu kog prava se ti zalazes za ulazak Srbije u EU, bez Kosmeta?!
I ti si jedan od onih, kojima smeta Ustav , pa bi i mimo njega da delis ili odrices se necega?!

ljudi, ne ometajte ustav....

Martine, to se pogotovu odnosi, na Ustasu koji zivi i radi u Pancevu!!!
Dakle, da Martine, ne pljuj po Ustavu drzave u kojoj zivis 
Ukoliko ti vise odgovara Ustav "demokratske" hrvatske, srecan ti put !