Vi ste bili saveznici nacista - dobili ste za uzvrat delove moje Srbije . Izgubili ste rat - zahvalite Rusima sto ste imali komuniste - inace bi vas s pravom potamanili 10 puta vise . Zgazili , kao sto ste vi planirali da zgazite njih . I ne izjednacavaj odnos Rusije prema Srbiji i odnos prema drugim drzavama - samo pokazujes svoje nepoznavanje cinjenica .

Cinjenica je - evo da je postavim na forumu jer nije klasifikovana kao drzavna tajna - da je od 160 drzava koje se obradjene od strane nadleznih organa ruske vlade i predate na sto predsednika drzave kao program po kom treba raditi - Srbija jedina drzava sa kojom je predvidjena takva vrsta saradnje kakva nije opisana ni u delu instrukcija za rad sa ex SSSR drzavama . Oni koji znaju sta pisem - tu ti ne spadas , kao ni vecina forumasa - znaju i sta to znaci .

Da se zadrzim na nacelnim stvarima - sve sto pise Yeti je pogled iz ugla srpskog intelektualca i coveka koji voli  Srbiju i zeli joj dobro - dakle saradnja sa drzavom koja ima 45 % svetskog bogatstva , koja je tehnoloski svetlosnu godinu ispred male i nemocne Srbije , koja ima trilion dolara u drzavnom trezoru , koja je politicka , ekonomska , diplomatska  supersila ( naravno i vojna ) moze biti samo  na korist nasoj drzavi . To ce vreme i pokazati - tvoja prica pripada nekom proslom vremenu  i samo pokazuje frustraciju naroda kojem pripadas .....

Шта ти је пинтелектуалац???
Стидим се али никада нисам чуо за тај израз.

Hebi se tamo - greska u pisanju .. brisi taj spot .... post ....jbt.  ne vidim tastaturu od smeha  ...

Нећу..... моли..... .....клекни.....

Onda je uglavnom tako što sam i mislio.
Svi koji su protiv EU, sebe nazivaju patriotima, a ti isti bi rado (pro)dali Srbiju Rusima.

A šta je garancija da nas Rusi neće gaziti? Samo zato što su dobili NIS za sitne pare? Pravoslavlje? Ili samo zato što mi ih smatramo bratskim narodom? Šta oni misle o nama? (ne gledajte izjave političara...Medveđev u Zagrebu rekao da je Hrvatska najvažniji partner Rusije na Balkanu..)
Ja sam mislio na Balkanske ratove i Prvi i Drugi sv. rat.

Sad mi je jano zašto si tako napaljen za Rusiju. Prilično si upućen u nekim stvarima...Verovatno si na platnom spisku neke organizacije iz Rusije.  

Čekaj...saradnja i savez su različiti pojmovi...sad da li pričaš o saradnji ili o savezu? (čovek koji je toliko upućen u Ruskim stvarima trebao bi da to zna)
Ja apsolutno podržavam saradnju.

To nikad nisam negirao.To su činjenice.


[Edit] Prilično sme se udaljavali od teme. Čudi me što još nema moderatora.  Mi pričamo u relaciji Srbija-Rusija a tema je Srrbija-Kosovo-EU

Упркос чињеници да ти се литерална способност при коришћењу српског језика поправила до неслућених
граница не могу а да не кажем да сада већ кењкаш јер искривљујеш слику те се понашаш исто као
када бих ја рекао да ти патриотизмом сматраш сарадња са НАТО снагама при уништавању српске
пјешадије,односно (про)дао гузицу ради своје личне безбједности.
Ето Медвједов је рекао да су хрвати главни партнери Русије,а политичари САД,Њемачке,Британије,
су говорили од:"срби су албанским трудницама убризгавали псећи ембрион" до:"српска дјеца се
неће више смијати".
Буди сигуран да поред свих народа са балканског полуострва руси једино србе доживљавају као
пријатељски настројене што је у суштини и тачно а с обзиром колико је било добровољаца прво у
Републици Српској па касније на Косову нико то не може да негира.

Citat: digiman 08. Jun 2010, 13:52:21

Не могу да вјерујем како си за три поста савладао основе српске граматике,неутралисао инфинитиве
са беспотребних локација,употребио присвојне замјенице те измијењао глаголе по свим могућим и
не могућим родовима.............изгубљен сам  ......фасциниран  ...........какав напредак и
савладавање једне од нејтежих граматика 
И кажу не исплати се учити  .........нема народ појма како је лако кад се хоће......
Свака част за напредак достојан дивљења.

Ponekad kenjkam, to je istina, ali ja nikad nisam bio apsolutno za NATO ako postoji bolje rešenje.

Ni jedan reč nisam razumeo  , ali hvala!

  Меница без покрића

Ђорђе Вукадиновић   
понедељак, 07. јун 2010.

Што би се рекло – да није смешно било би тужно.

Колико пута је само писац ових редова био прозиван и критикован због ширења дефетизма и неверице у погледу официјелне ("и Косово и ЕУ") политике српских власти?! А сада нам је (Данас, 5–6. јун) одлазећи британски амбасадор Стивен Вордсворт експлицитно поручио да „Косово и ЕУ за Србију више нису одвојени колосеци“ и да би инсистирање Београда на новим преговорима значило отворену конфронтацију са двадесет две чланице ЕУ које су признале независност Косова, као и да је српским званичницима до сада "много људи много пута рекло да то не би била добра идеја". Пре неки дан су нам нешто слично рекли и Немци. Пре њих амбасадор Шведске. А пре њега Бернар Кушнер и безбројни амерички званичници и коментатори.

Па шта онда нагони српске властодршце да с невероватном упорношћу понављају приче о територијалном интегритету и светлој ЕУ будућности?

Проблем је то што је ова влада приликом свог формирања обећала ту „европску будућност“ и што је та европска агенда представљала најмањи заједнички садржилац и колико-толико "принципијелан" мотив за окупљање онога што се данас назива српском владајућом коалицијом. И зато се сада ваљда плаше да би одустајањем од европске мантре испали недоследни и непринципијени. Али мислим да барем у том погледу власт нема превише разлога за бригу. Наиме, ако ова влада икада буде пала то неће бити због замагљених евро-перспектива, већ из неких других, мање идеолошких и далеко прозаичнијих разлога. Уосталом, Србија је добила "бели шенген", а то је у перцепцији већине грађана отприлике исто што и чланство ЕУ.

Не треба, међутим, заборавити да је постојао читав низ конкретних обећања (двеста хиљада радних места, акције од хиљаду евра, пензије у висини седамдесет одсто просечне плате...) и да су у огромној већини случајева та обећања од почетка – дакле, и независно од економске кризе која је у међувремену насупила – била нереална, провидна и трула. И попут меница без покрића та изневерена обећања сада полако стижу за наплату.

Оно што је већину бирача – добро, не баш већину, али свакако довољно велики број да би, након што су се СПС-ПУПС-ЈС европски „преломили у мозак“, могла да се састави влада – определило да ипак прогутају сумњиву понуду "европске Србије" о двоструком колосеку била је, на првом месту – НАДА. (А тек потом долази медијско спиновање, разочарање у Коштуницу и непривлачност радикалске алтернативе.) Борис Тадић и Коалиција за европску Србију су изузетно вешто умели да разбуктају наду у боље сутра и да ту наду повежу са сопственом политичком агендом и промоцијом. Али зато сада та изневерена нада прети да им се врати као бумеранг и обезвреди чак и оне спорадичне успехе као што је била поменута визна либерализација, борба против криминала или гласање у Генералној скупштини УН.

Објективно гледано, мрзовољни Коштуница и Николић су с пролећа 2008. били више у праву од раздрагане евро-фаланге окупљене око Бориса Тадића. Али не заборавимо да је, тако гледано, с јесени 2000. и Милошевић, нарочито у оном свом последњем обраћању, био политички више у праву од веселе менажерије која је с Коштуничиним именом на постерима и уснама дувала у пиштаљке и митинговала по српским трговима. (Да не говоримо о томе колико су вероватно у време Осме седнице тек Драгиша Павловић и Иван Стамболић са својом критиком "олако обећане брзине" били у праву спрам Милошевића!?)

Не кажем ово зато да бисмо ламентирали над историјским неправдама или расправљали "шта би било кад би било", већ да скренем пажњу на то да „бивање у праву“, додуше, јесте пожељан, али, нажалост, није ни нужан, а ни довољан услов успеха политици. И да јако много, можда чак и све, лежи у једном специфичном осећају за „прави тренутак“ који, ево, већ више од две деценије различити српски лидери непогрешиво успевају да промаше. Не би, стога, требало много да зачуди – а ни да утеши – ако на крају баладе и актуелни европејци изгубе од некога са још дебљим образом и тањим аргументима.

У политици добро звучи и лепо делује када је неко одлучан и непоколебљив на зацртаном курсу. Али понекад је ипак боље мало скренути са курса, поготово ако је све очигледније да пут којим се кренуло не води буквално нигде. И то је боље учинити пре него касније. Зато и мислим да једно "меко приземљење" српских евро-реформских снова заправо нема алтернативу.

Opet lupate van svoje jurisdikcije. Najveći vlasnici Dojče banke:

AXA Société Anonyme, Francuska 4,64%

Credit Suisse Group, Cirih 3,86%

BlackRock Inc., Njujork 4,72%.