Kad je već pomenut, pitam se koliko toga Vučelić treba da upropasti da bi neko rekao - aman, makni se.

Žao mi je što јутулбе i ostali ne pamte devedesete i đeda Vučelu na Pinkovoj jahti kako okružen nekim poluplastičnim ravama u sred opštenarodne propasti pije Чивас i pojašnjava auditorijumu kako je sve super da ne može biti bolje.

   Da mi je neko pre koju godinu rekao da ću danima biti prinuđen da se pozivam na Danas , rekao bih mu da je lud...


   Mediji „uhapsili“ Đurića satima pre hapšenja


     https://www.danas.rs/drustvo/novinari-vidovnjaci-mediji-uhapsili-djurica-satima-pre-hapsenja/


"...Taj portal (Pravda) je prekjuče u 12.06  objavio vest „ROSU UHAPSILA MARKA ĐURIĆA! Vučić sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost!“

Prema brojaču na sajtu, podeljena je na Fejsbuku oko 1.900 puta. U pitanju je, međutim, objava koja je preuzeta s portala – iz Crne Gore.

IN4S iz Podgorice objavio je vest „ROSU UHAPSILA MARKA ĐURIĆA!“, ali na sajtu nije naznačeno vreme emitovanja. Od Gojka Raičevića, glavnog urednika IN4S, saznajemo da je informacija o hapšenju Đurića emitovana „malo pre nego što se pojavila na pravda.rs“.

„Vijest sam dobio u 11.14. i objavljena je u narednih, recimo, pola sata, svakako prijepodne“, naveo je Raičević u prepisci s novinarom Cenzolovke..."  (vodozemca uhapsiše,inače,između 17:35 i 17:40) .

Годинама хапсе Србе без разлога. Ђурић је само један у низу. Прије њега су мучили Оливера Ивановића и многе друге...

   I ? Treba li da te podsetim da Slaviša Ristić,Marko Jakšić,novinar Tatjana Lazarević i mnogi drugi uporno ponavljaju da se bezbedonosna situacija po Srbe na KiM izrazito pogoršala od trenutka potpisivanja Briselskog sporazuma ? Njega nije potpisala osoba koja se odaziva na "Torivoje" , niti iko od ovih koje prethodno pomenuh , nisu ni Đorđe Vukadinović,Sanda Rašković Ivić,pa ni Vuk Jeremić,Đilas,Janković,a ni Boris Nejaki Tadić.
  Potpisao ga je tadašnji predsednik vlade Ivica Dačić , uz podgurkivanje Aleksandra Vučića  :

     https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC_(2013)

Jedna stvar je izvesna.

Aktuelna dešavanja će bitno promeniti stanje na Kosovu.

Ono što očekujem da će se sledeće desiti jeste inicijativa za povratak ruskih jedinica mirovnih snaga na Kosovo.

Marko Vidojković: BOMBARDOVANJE MRMOTA



Srbija je obeležila devetnaest godina od početka bombardovanja praktičnom proverom stanja na terenu. Na višestrukim tajnim sastancima Vučića i Tačija, dogovoreno je da se u Severnu Mitrovicu pošalje Marko Đurić.

Prema briselskom sporazumu, svaki strani političar (dakle, i političar Srbije), mora 72 sata ranije da najavi svoju posetu Kosovu, što ne znači da će mu ona biti i odobrena. Đurić kaže da je molio Haradinajevu vladu da ga pusti u dogovorenom roku, a „Šiptari“ tvrde da nije. To je bilo posle sranja. Pre sranja, ko se još seća, „Šiptari“ su rekli da je Đuriću, kao i Selakoviću, zabranjen ulazak na Kosovo. I ne samo to, obećali su i da će ih uhapsiti ukoliko se drznu da dođu.

Iskolačenih krvavih očiju, ribljih usta osušenih od gutanja knedli i prevrtanja na suvom, poglavnik Vučić je dan pre sranja režao sa TV ekrana, zapretivši da će i Selaković i Đurić biti na Kosovu. I bili su. Ali, kako? Kako proći kroz granični prelaz na Jarinju, ako ti je vlada Kosova zabranila ulazak? Provukli su se Marko Đurić i Nikola Selaković na sever Kosova kroz rupe i jaruge, koji su još pre ko zna koliko godina prokopali kriminalci sa severa Kosova, za potrebe šverca ljudi i robe.

Nabili u nekakvu halu da tamo vrše unutrašnji dijalog o Kosovu, doveli novinare i ćelave, nabildovane Srbende i čekali. Vest o jedinicama ROSU koje su raspoređene na severu Kosova sporadično se javljala tokom čitavog dana, dok popodne napokon nisu bile raspoređene na pravo mesto, u pravom trenutku, pa je tako, baš negde kad su se Srbi probudili posle popodnevne dremke, stigla i vest da je Marko Đurić uhapšen.

Prema onome što smo videli na TV, ćelave nabildovane Srbende nabile se na ulaz hale u kojoj su Đurić i Selaković vršili unutrašnji dijalog, kako bi osigurali da dijalog ostane unutrašnji. Onda je došla čitava armija Republike Kosovo. Onda je počeo dijalog pesnicama (veseli gifovi na kojima Srbenda nabada rosuljara pesnicom u šlem veselo kruže desničarskim profilima na društvenim mrežama), koji je ubrzo prerastao u monolog pripadnika ROSU, praćen šok bombama, suzavcem i nabijanjem dugih cevi u ljudska bića.

Onda je, poput vreće za đubre, iz hale izvučen Đurić, skleptan u maricu i odveden u Prištinu. Palacao je iz marice, a možda i nije, utvrdiće istraživačko novinarstvo, plačući od suzavca, ali verovatno i od sreće, što plan ide tako dobro. U Prištini je Đurić u pogrbljenom stavu prošao „stazom srama“ („Gde ti je sad Vućić, pićka ti materina“), od marice do ulaza u policijsku stanicu. Dok se Srbija polako, ali sigurno dizala na ustanak, buljavi je procesuiran i izbačen sa Kosova. 

Šta smo naučili u ponedeljak? Pre svega da je Selaković izuzet od hapšenja najverovatnije jer je dogovoreno samo Đurićevo hapšenje, a moguće je i da su rosuljari imali izvesnog obzira prema prijatelju Tačijevog prijatelja. Naučili smo, dalje, kao i u epizodi sa „Kosovo je Srbija“ vozom, da Kosovo suvereno vlada celokupnom svojom teritorijom. Videli smo i da je Đurić lično ipak stigao dalje od voza kojim je prethodni put provocirao sranje. I ono što je najbitnije, obnovili smo saznanje o tome da Srbi rade na dugme „Šiptar“.

Kao kad retriveru baciš tenisku lopticu, Srbinu baciš „Šiptara“ i on više neće videti ništa drugo. Setite se samo, jedan dron je bio dovoljan da ceo stadion prestane da peva „Vučiću pederu“, te da cela Srbija počne da peva „Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji“. Dobro, voz je bio providan, na to bi se samo som upecao, ali je zato „Stradanje Buljavog“ bilo efektno skoro poput drona.

Na snazi je stari narativ iz 1999 - zaboravićemo sve međusobne nesuglasice i udružiti se u jalovom pokušaju da pokažemo „Šiptarima“ kako smo mi ipak neko mudo na Kosovu. Levo mudo, ispostavilo se 1999. god., a sad tek. Odvratni prizori u kojima nije trebalo navijati ni za koga, Srbe su ipak opredelili za jednu stranu. Za stranu Marka Đurića. Za stranu Aleksandra Vučića, u čijoj se kuhinji ova pita od govana i ispekla.

Magična reč „Šiptar“, opet je dovela do masovne hipnoze. Kao i kad su počele da padaju prve bombe, 1999. god., većina Srba stala je na stranu odbrane sulude politike svojih kretenskih vođa. „Vučić je govno, ali Šiptare bi zaista trebalo sve pobiti“, čulo se juče, čak i među, do prekjuče pseudonormalnim ljudima. Izazvani jeftinim trikom prikazivanja brutalnog nasilja na televiziji u prajm tajmu, mnogi nisu mogli da savladaju reakciju iz 1999 - iznenadnu lojalnost diktatorskom režimu, uz mržnju uperenu ka svima koji misle drugačije.

Svako ko je pokušao da polemiše sa onim što se na Kosovu desilo u ponedeljak, nabijen je na društveni ražanj. Svako ko je rekao da su Tači i Vučić ista govna obeležen je izdajnikom, jer sad, kad je suverenitet Srbije opet ugrožen, imamo se ujediniti protiv „Šiptara“, a naročito domaćih izdajnika i NATO lokatora. A NATO? Kao i 1999, nema veze, oni su ionako pičke, bombarduju izdaleka, ni ne vidimo ih, u krajnjoj liniji, dolaze iz zemalja u koje bismo se rado iselili – dakle, jebimo majku onima kojima možemo.

Jebimo majku ljudima koji, kad im neko ponudi da pojedu govno kažu „Ne, hvala“, ljudima koji ne pristaju da ih programi vučićevsko-tačijevskih televizija prave debilima, istim onim ljudima koji se dobro sećaju kako su prolazili 1999. god., ako bi u nekom podrumu, među svećama, opsovali Slobu. Isto tako osećaju se i ovih dana, kada se na njih upire prstom kao u izdajnike, jer nisu krenuli da iskopavaju pušku u dedinom dvorištu, da brane Marka Đurića, srpskog heroja.

U skladu sa svojom ličnošću (nasilnik u porodici), poglavnik Vučić se, kad dođe kući posle lošeg dana na poslu (Tači, Haradinaj, Mogerini, Skot, Mičel, Merkel, Putin) najebe majke ženi i deci (građani Srbije). Teror njegovog izbuljenog lika i izobličenog glasa prelazi iz groteske u realnu opasnost, kad sluđena gomila počne da govori: „Alo, zajebi sad Vučića, vidiš da gori Kosovo!“

Ne, ne vidim. Koliko se sećam, Kosovo je okupirano, 1999. Koliko znam, na Kosovu se nalazi američka vojna baza. Koliko znam, Kosovo, zahvaljujući Vučiću, danas ima granične prelaze i pozivni broj, a nema nijedan oblik postojanja države Srbije u sebi. Nikome nije stalo do Kosova, štaviše aktuelnom režimu savršeno je odgovaralo da pet godina provede u pljački i otimačini sopstvenih građana, dok se na Kosovu implementirao Briselski sporazum, brižljivo pazeći da se ne ode ni korak dalje u pregovorima, kako pljački Srbije slučajno ne bi došao kraj.

Iluzija je da postoji nekakvo rešenje za Kosovo, kao što je bila iluzija da smo išta dobili, 1999., pošto je NATO okupirao Kosovo. Sve što smo dobili je avet naizgled nezavršenog rata, koji ćemo možda jednog lepog dana ipak dobiti. Milošević nas je, štaviše, obavestio da smo u ratu pobedili. Kosovo je, prema rezoluciji 1244 makar na papiru ostalo u SRJ, međutim, SRJ je 2003. god. prestala da postoji, pa se bojim da je tumačenje rezolucije 1244 od tog trenutka počelo da biva nategnuto. „Ali, Srbija je pravni naslednik SRJ, a to znači...“, zablebetaće neko pravničko jaje, a ja ću preći na zaključak.

Zapitajte se, kad vas sledeći put Vučić isprovocira da pizdite zbog Kosova, kome odgovara da se taj problem i dalje održava u životu. Ko su ti kojima sve ove godine odgovara da se foliramo kako bombardovanje i dalje traje i kako samo što nismo pobedili? Ko su ti kojima odgovara podgrevanje kosovskog mita svaki put kada Srbija treba da krene napred? 

Tako je, braćo i sestre, to su isti oni koji su Srbiju uveli u rat sa NATO. To su isti oni koji su, dok se ratovalo, dobijali stanove od države. To su isti oni koji su, dok se ratovalo 1999. god., crtali mete na novinarskim glavama.

Setite se toga sutra, kada nam Vučić opet za večeru podgreje Kosovo i Metohiju.

 Izvor: http://www.6yka.com/novost/137646/marko-vidojkovic-bombardovanje-mrmota

Poceo sam da citam i video da covek ne zna sta prica.
Briselski sporazum ne vazi, ne ispunajvaju ga siptari ne moramo ni mi.

Glavni problem ikona petog listopada Vidojkovića i Koraksića je što nisu u stanju da priznaju sopstvene greške, da su zarad mrvica sa stola svojih pajtaša sumanuto agresivno zagovarali jednu izuzetno pogubnu politiku po srpski narod.

Vidojković je čak u svom filmskom putopisu, rame uz rame sa Miljenkom Jergovićem koji je kao besam početkom devedesetih u Sarajevu lajao na Srbe, objašnjavao kako je svega par desetina tisuća Srba stradalo u ustaškim logorima.

A kada neko, i pored činjenice da ga je stvarnost u međuvremenu nemilosrdno demantovala, nastavi sa insistiranjem na sopstvenim lažima, zabludama ili prosto neznanju deluje jadno. U svom pamfletu spkuliše rekla kazala informacijama iz dvadesete ruke.

Sve u svemu, otužno.

Stereoidi
Dragan Bursać: Biće rata, samo da izdepiliram prepone!



Hajde da pretpostavimo kako pripadnici manekensko-bilderske satnije znaju gdje je Kosovo i da se nekako dovuku do granice. Postoji opasnost, gluho bilo da ih neko na istoj toj granici ozbiljno shvati te privede, rani ili ubije, kuku majci.

Pakleno je bilo juče u teretanama diljem Srbije i Republike Srpske. Gore solarijumi i kozmetički saloni na vatrenoj liniji Banjaluka-Zvornik-Bijeljina-Beograd. Pa šta je to, kakvo je to crno zlo, koje je na gluteuse podiglo svakog srBskog patrijotu i pripadajuću mu patrijotkinju?

 

Tebra solarijum Nemanjići

 

A, zlo veliko! U režiji Vučić-Tači u Kosovskoj Mitrovici odigran je igrokaz u cilju profesionalne zajebancije naroda, radnog naziva «Ja te ko biva hapsim, a ti ko biva kmečiš». Glavni akteri, Marko Đurić, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo sa jedne strane i par specijalaca ROSU-a sa druge strane. Cilj igrokaza-zakmečati zajedno pred Federikom Mogerini i opravdati šepavi put ka EU i Srbije i Kosova. Misija uspjela.

 

No, opet, kakve sve to ima veze sa teretanama, solarijumima i ostalim prostorijama za uljepšavanje tijela, sagorijevanje kalorija i privlačenje melanoma? Ima, kako nema! Neki od posjetilaca ovih institucija članovi su humanitarnog udruženja srBska čast, velikosrBski militari- manekeni, koji su, sjetićete se, onomad bili u Skupštini RS-a, na nekakvom prijemu.

 

Poslije su se pridružili poštarima i mažoretkinjama na paradi za Dan Republike Srpske. Potpuno gej, što je jedino okej. Taj tužni skup uveselili su humanitarci čudesnih tetovaža, šarenih boja, omastiljani krstovima, Putinovim majicama, ocilima, sve u svemu, neka gotik-SF verzija «Nemanjića».

 

I, objektivno, od njih se i ne očekuje bilo šta drugo do uveseljavanje nacionalizmom zadojene svjetine fotografijama pored wc šolja i opskurnih vodenih madraca. Neka vrsta kič-menažerije za kreveta spremni. Objektivno stanje duha i borbene gotovosti.

 

Instagram mobilizacija

 

Kad ono međutim. Poslije Vučić-Tačijevog igrokaza, upravo se šef, načelnik, ataman ili kako već sebe krsti, dakle prvi čovjek srBske časti Bojan Stojković oglasio saopštenjem u kome se stavlja pod komandu Predsjednika Aleksandra Vučića i pripadajuće mu države Srbije.

 

"Gospodine predsjedniče, u ime 'Srbske časti' i svih srpskih dobrovoljaca, uz žandarmeriju i srpsku vojsku, stojimo vam na raspolaganju i spremni smo za opštu mobilizaciju srpskog naroda, ne da idemo u rat, već da branimo svoje ognjište i da štitimo srpsko stanovništvo koje živi na Kosovu. Da znate da imate na raspolagnaju sve srpske dobrovoljce koji su spremni život da daju za Kosovo", kazao je Stojković.

 

Naravno, saopštenje je dostavljeno preko strogo kodiranog tajnog vojnog kanala, u narodu poznatijeg kao Instagram. Pa nije Stojković, šta znam, neki tamo zapušteni Šešelj, pa da se dernja sa govornica ili šalje faksove. Bože sačuvaj. A, ne brale! Red psića, mačića, lakiranih noktića, tetovaža sa krstom u prirodnoj veličini Isusa i Golgote, pa puk u rat, brale!

 

E, sad nije najjasnije kuda bi se uputio Stojković sa svojim izdepiliranim ratnicima na anaboličkim steroidima? Postoji velika opasnost da ih pripadnici žandarmerije i vojske, koji su odavno protjerani sa Kosova, onako nervozni, da prostite, prebiju i u šljivama i masnicama, oštećenog lika pošalju nazad u teretane. A, ljudi moji, kako na Instagram sa plavim licem, a filteri loši, nikakvi!?

 

Sa druge strane, hajde da pretpostavimo da pripadnici manekensko-bilderske satnije znaju gdje je Kosovo i da se nekako dovuku do granice, postoji opasnost, gluho bilo, da ih neko na istoj toj granici ozbiljno shvati te, privede, rani ili ubije, kuku majci. Tamo se, znate, nalaze opasni i naoružani ljudi sa dugim cijevima i bojevom municijom, koji hoće i pucati.

 

I treća, nevjerovatno luda mogućnost, dođu oni npr. u sjeverni dio Kosovske Mitrovice, jednog potpuno mirnog mjesta gdje svi odlično razumiju Vučić-Tači igrokaz i šta onda??? Pa tu bi tek najebali! Da se lokalnim narko-dilerima miješaju u posao, ili da pokušaju, kako su ludi, pucati, pa da se stvarno zarati, a ne kao juče. Propade milionski narko biznis. Pobio bi ih kao zečeve i to, kako se u žargonu kaže «napaćeni srpski narod sjeverno od Ibra». Sa tim narodom nema zajebancije. Kakve tetovaže, kakvi tricepsi, kakva čudesa instagramska. Ili radiš posao ili padaš.

 

Humanitarne prijetnje smrću

 

I kud će ta srBska čast? Potpisnik ovih redova imao je čast da ga srBska čast počasti prijetnjama smrću, baš u vrijeme poziva instagram-ratnika na mobilizaciju. Valjda su ljuti što ih ne puštaju da se igraju rata, pa se prisjetili Banjaluke i Republike Srpske, sigurne kuće za kojekakve protuve i manekene rata, pod kodnim nazivom humanitarci.

 

A, hoće li se srBskočastivi humanitarci opet naći u Republici Srpskoj, zemlji dobrih vlasnika solarijuma i teretana, hoće li aktivirati svoje spavajuće izdepilirane ćelije i napraviti najhumanitarniji od svih humanitarnih skupova u Banjaluci, vidjećemo.

 

Situacija se zakuhala, postoje indicije i da braća Albanci svoju gej instagramsku jedinicu za fotošuting imaju.

 

Nauljena tijela na Kosovu Polju

 

Pa bi bilo najkorektnije da se, recimo, što da ne, na Kosovu Polju nađe Enver kvir Hodža jedinica i SrBska čast. Pa da se naulje, zagriju, naoružani selfi stikovima i novim modelima Samsunga i Ajfona, radi korporativne ravnopravnosti. I ljuta selfi bitka neka otpočne!

 

Kako bi to prštalo od srca, lajkova, šerova i pratilaca. Gorio bi Balkan, a uz malo sreće preko Rite Ore, možda ih i zaprati Tejlor Svift. I onda, brate mili poslije sedam dana škljocanja, fino za kompjutere, pa ko ima više pratilaca pobjednik. Nema, ko 1389. da se laže, te Marko se napio, te Turci koristili topove, te Vuk izdade..a, jok.

 

Aleksa, Googl analitiks, lokalni CMS, pa u brojanje lajkova. Ili što bi narodni pojac isemplovao, sprem’te se, sprem’te se četnici, silan će selfi-šutnig da bude!


Izvor: http://www.6yka.com/novost/137641/dragan-bursac-bice-rata-samo-da-izdepiliram-prepone