Много добар текст. Одавно ја причам да Партизан треба да игра само за себе и када неко каже да је Партизанов успех - успех српске кошарке... не, није. То је само и само Партизанов успех. Српска кошарка, држава, град, не треба да се поистовећује са КК Партизан.

Slažem se, vi izaberite drugi grad i državu i šibajte tamo kad vam ova ne valja.

Sve tacno. Konacno.

Necemo da biramo drugi grad i drzavu jer smo ovu vec izabrali. Zar ne gledate seriju Prvaci sveta?! Ako ne j e b i g a.

sa jednog drugog foruma,ne znam da li je bilo ovde
"Bicemo prvaci sveta’’. Film cije su projekcije u bioskopskim salama navijaci Partizana napustali vec posle pola sata. U poslednje vreme imamo priliku da pratimo i seriju, koja kao i film obiluje neistinama, izmisljenim dogadjajima i proizvoljnim tvrdnjama. Uostalom, sta se drugo moglo ocekivati od okorelog cigana Nebojse Romcevica i “Ona voli Zvezdu” Gordana Mihica. O Darku Bajicu, najcuvenijem Partizanovcu na papiru, nema potrebe posebno pisati.
Istina je ipak drugacija od vidjenog u ovom projektu i ne treba je precutati.
U filmu gledamo utakmicu drzavnog prvenstva iz 1949.godine posle koje vojne vlasti teraju Nikolica i Sapera da predju u Partizan. Inace to je i prvi prvenstveni veciti derbi, odigran 25.juna 1949 godine. Pre toga su se prvenstva igrala po turnirskom sistemu.
O kakvoj ciganskoj propagandi se radi najbolje govore sledece cinjenice:
Aleksandar Nikolic nije presao u Partizan posle te utakmice! Profesor Nikolic je u prvoj posleratnoj sezoni drzavnog prvenstva igrao za Partizan a onda je vec sledece sezone iz Partizana presao u Crvenu zvezdu i vise se nikada nije vratio u Partizan! Pre te prve sezone, u julu 1945.(znaci pre nego sto je osnovan Partizan) odigrano je nezvanicno drzavno prvenstvo u Subotici. Nikolic je bio clan ekipe Jugoslovenske armije koja je u finalu pobedila ekipu Srbije(u kojoj su igrali igraci Crvene zvezde) rezultatom 21:16.
Slican slucaj je i sa Radomirom Saperom koji u filmu, posle te utakmice prelazi u Partizan. Ponovo se radi o neistini. Saper je u Partizanu igrao od 1946 do 1953 godine. Ni u jednoj jedinoj, zvanicnoj sezoni, Saper nije igrao za Zvezdu! Kojim silama je ekipi filma uspelo da Sapera 1949. posalju u Zvezdu pa ga onda nateraju u Partizan pitanje je za eksperta Romcevica.
Posebna prica je Bora Stankovic. Srceparajuci je prizor kada Bora na poluvremenu utakmice odlucuje da ipak zaigra u svojoj Zvezdi. Medjutim, postoji samo jedna sitnica - za vreme tog finala Bora je igrao za beogradski Zeleznicar! Covek je godinu i po dana ranije iz Zvezde presao u Zeleznicar i nema nikakve veze sa tom utakmicom. Propaganda ide toliko daleko da Stankovica prestavljaju kao igraca koji iz ideoloskih razloga nije zeleo da igra a on je za Zvezdu nastupao jos na prvom drzavnom prvenstvu 1946.godine.
Poentu cele propagande nije tesko razumeti. Potrebno je jos jednom Zvezdu predstaviti kao narodni otpor vlasti, kao nesto sto se bori i pobedjuje antinarodno zlo u vidu Partizana. Ekipa ovog projekta, mora se priznati, sve je to lepo upakovala u jednu bajku. U tom cilju idu i sledece replike. Posle utakmice finala zvezdina omladina slavi titulu a onda porucnik JNA dolazi i urucuje poziv igracima da prelaze u Partizan(vec smo pokazali o kakvoj se lazi radi!). Sledi melodramaticni prizor, porucnik galami: ‘’Pusticemo neku zvezdu da se zajebava sa vojnim klubom!’’ Omladina je zabezeknuta, pita se kako je to moguce, kakva su to vremena. U poluvremenu utakmice nailazimo na jos jedan nadahnut govor: “ Iza njih stoji drzava a iza nas niko. Mi smo Zvezda.”
A kakvo je to zapravo vreme bilo? Bilo je takvo da je ta Zvezda 10 godina vladala nasom kosarkom i dovodila najbolje igrace. Rekose u seriji da nisu imali ni za patike, ni za odela. Cak ni za hranu. Ali su zato doveli ni manje ni vise nego osnivaca KK Zadar i jednu od najvecih legendi hrvatske kosarke Tulia Roklicera . U isto vreme doveli su i najboljeg vojvodjanskog kosarkasa Ladislava Demsara. Doveden je odmah posle drzavnog prvenstva na kojem je Demsar kao clan svog Edjsega bio ubedljivo najbolji strelac prvenstva. Postavlja se pitanje kako je moguce da cetvorica reakcionarnih momaka koji nisu imali sta da jedu, dovode najbolje jugoslovenske igrace. Nasuprot njima, u tom Partizanu ‘’ iza kojeg je stajala drzava i koji su imali za obucu i odecu’’ igrali su: Kostic, Stojicevic, Jovanovic(koji je bio i odbojkas Partizana), Kovacevic(koji je bio i hokejas Partizana), Miladinovic, Marjanovic, Muncan, Arneric(otac Nede Arneric), kasnije je doveden i Loci iz Zrenjanina. U filmu i seriji glavne protagoniste nazivaju burzujcicima, beogradskim mangupima (od njih cetvorice samo je jedan rodjeni Beogradjanin!) koji mrze vlast, komunizam i koji su se okupili spontano pa krenuli da prave teren. Spontano ipak nisu jer su od gradskog komiteta SKOJ-a zajedno sa odbojkaskom sekcijom dobili zgradu i devastirane terene predratnog bob kluba na Malom Kalemegdanu. Jel znate ko im je obnovio terene? U filmu kazu Nebojsa, onaj Tirke i ostale devojcice i decaci. E pa nece biti. Terene im je pravila gradjevinska firma Komgrap (osnovana iste 1945.godine od strane komunistickog rezima. Pun naziv je bio Komunalno građevinsko preduzeće grada Beograda-Komgrap).
Naravno da ovo u filmu i u seriji necete videti. Kao sto necete videti ni Batu Aksentijevica koji je bio alfa i omega Zvezde tih godina. Necete videti ni celu udbasku ekipu oko njih. Mozete jedino videti toliko puta upotrebljenu matricu: reakcionarna omladina, prikriveni ravnogorci koji se sami bore protiv drzave i sistema.
Dobro poznata propaganda.

Ja ne znam koja je budala pokrenula pricu o Zvezdi kao sportskom drustvu van komunizma i nekom predstavniku Srpstva 
Mislim, okej je da se loze deca i ludaci. Ali mislim da bi i ljudi koji nisu svesni svoje nesvesti trebali da znaju da bi za takve ispade, a pogotovo u godinama koje se preuzimaju poput one iznad..vislio o nekom plotu sa naznakom domaci izdajnik ili nesto poput toga
Crvena Zvezda je kao i sve sto je tada stvarano, stvorena u duhu Jugoslovenstva.

A inace seriju ne pratim, jer verujem da je skup gluposti cija namena i nije edukativna vec se pravi u duhu zabave..Pa i ne vidim razlog da se ljudi uzbudjuju oko nekih poluistina i slicno.

Nista me ne cudi. Ljudi kad su nemocni lazu, izmisljaju i slicno...

Cek.. Ne mogu da verujem, ovo je prosto previse za mene.

Ajde sto ste mi skenjali seriju koja je mogla da prestigne po gledanosti i kultnu "Na putu za Mondevideo." nego cu poceti da sumnjam i u verodostojnost prica o beogradskoj mangupariji koja se kesala o trolu na relaciji Kalemegdan-Slavija, drzala pljuge izmedju palceva i kaziprsta, dobacivala devojkama...

Uzas, ali ne onaj iz Subotice.