2
Invalid argument supplied for foreach()
/srv/www/vhosts/burek.com/subdomains/forum/httpdocs/Themes/default2/index.template.php: 511
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

Registracijom prihvatate pravila foruma.
ConQUIZtador
banner
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 0 gostiju pregledaju ovu temu.

Napomena: Govor mrznje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
2 3 ... 724
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Кошаркашка репрезентација Србије  (Pročitano 419674 puta)
10. Avg 2012, 22:15:24
Moderator
Legenda foruma

Црвене сијају звезде, само једној гаси се сјај...

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 41933
Zastava Краљево
Browser
Chrome 21.0.1180.75
Кошаркашка репрезентација Србије




Hvatajući ili bacajući loptu čovek se preobražava, biva drugačiji, lakši i lepši, prevazilazi sebe, približava se
bestežinskom stanju i visinskom letu, trijumfu svoga tela i u isto vreme pobedi nad njim.
(Ivo Andrić)


ISTORIJA KOŠARKE

OD VAJLANDA DO OSLOBOÐENJA

Za košarkaške početke u Srbiji, uzima se dolazak Williama A. Wielanda u Beograd, izaslanika američkog Crvenog krsta, oktobra 1923. godine. Tada je pored drugih američkih igara, demonstrirana i košarka, a polaznici kursa bili su gimnazijalci, nastavnici fiskulture i sokolski prednjaci.

Uz aktivnu logističku podršku Sokolske organizacije, tada najmasovnije sportske institucije u zemlji, Vajland je u toku dvomesečnog boravka održao kurseve i za sobom ostavio opremu za košarku, koševe i lopte. Konstrukcije iz Beograda, po završetku kursa gimnazijalci su preneli u II mušku gimnazju, koja se nalazila na mestu današnje zgrade Politike i nastavili da igraju košarku.

Zahvaljujući otvaranju Sokolske organizacije prema ekipnim sportovima, kao i želji same države da se sport protežira kroz škole, košarka, početkom tridesetih godina prošlog veka, dobija novi zamah. Nosilac gotovo svih košarkaških aktivnosti u ovom periodu je SOKO Kraljevine Jugoslavije, a njegovi članovi neumorno rade na usavršavanju pravila, poboljšanju uslova za igru i trening. Novi sport, do tada nazivan basket bal, košićeva ili košikova dobija svoje domaće ime - Košarka.

Krunu košarkaških takmičenja do početka II svetskog rata svakako predstavlja Svesokolski slet u Borovu 1940. godine na kome je učestvovalo 170 igrača i igračica podeljenih u četiri starosne kategorije. Ženska ekipa beogradskog Sokolskog društva Matica osvaja titulu prvaka države, po malo čudnim rezultatom 2:0, usled loših vremenskih uslova. Jedini koš na utakmici postigla je Ružica Radovanović.

U periodu do II svetskog rata, za razvoj i unapređenje košarke u Beogradu najviše je zaslužan Zdenko Pavić, sa svojom suprugom Verom, Pročelnik za takmičarske igre pri načelstvu Saveza Sokola koji je protežirao košarku i kroz SOKO i kroz školski sport. U okviru beogradskog Sokola X formirao je košarkašku ekipu, a bio je i glavni organizator srednjoškolskih košarkaških turnira u Beogradu krajem tridesetih godina prošlog veka. Prevodio je košarkaška pravila i radio na izgradnji košarkaških terena i koševa.


Prvi košarkaški klubovi formirali su se u okviru fudbalskih klubova kao sekcije neposredno pred početak II svetskog rata. Masovno formiranje klubova dešava se neposredno posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, na proleće 1941. godine. Pre svih to su Matica, Omladinac, Sask, Izbeglice, SK 1913, nešto kasnije i drugi: Bask, BSK, Mitić, Obilić, BTK, BOB. Igrači su bivši sokolci i svršeni srednjoškolci (M. Stefanović, N. Popović, I. Dimić, Sokolović, S. Šaper, B. Aksentijević...), kao i grupa izbeglica, vrhunskih košarkaša koje je ratni vihor doneo u Beograd (Neferović, Tešin, Putnik, Ronac, Mađeruh...). Košarka se za vreme okupacije igrala na Tašmajdanu i Kalemegdanu, kao i na terenima SK 1913 na Topčiderskom brdu (sada stadion FK C.Zvezde). U septembru 1941. organizuje se prvenstvo Beograda, a na proleće 1942. godine osniva se i Srpski savez košarke i odbojke. Za nepunih godinu dana savez ima u članstvu 23 kluba a utakmice košarke i odbojke ukupno je u ovom periodu gledalo 15.000 ljudi. Predsednik Saveza bio je polaznik Vajlandovog kursa iz 1923. godine, Svetislav Bata Vulović.

U Beogradu košarka se igrala sve vreme okupacije, košarkaške utakmice igraju se po prvi put u Šapcu i Kragujevcu. Pažnju privlači velika gledanost, na utakmicama je bilo od 1.000 do 1.500 ljudi, a košarka se igrala svih ratnih godina, pa i u avgustu 1944. neposredno pred oslobođenje. Proglašavani su prvaci Srbije, a košarka je definitivno osvajala svojom atraktivnošću, brzinom i lepotom, i one koji su je igrali i one koji su je gledali.

PERIOD 1945. – 1959.

Vec 1945. godine naši košarkaši imaju prve međunarodne nastupe. Pod imenom reprezentacija Beograda, muška i ženska ekipa igraju protiv reprezentacije Sofije. U Subotici se organizuje prvenstvo republika u košarci na kome pobeđuje ekipa Jugoslovenske armije.

Mnogo se radi na propagiranju košarke i njenoj masovnosti. Organizuje se turnir gradova na Rijeci. 1947. godine beležimo i prvo učešće naše reprezentacije na prvenstvu Evrope u Pragu.

Crvena Zvezda dominira domaćim prvenstvom o obe konkurencije. Nebojša Popović kao trener osvaja 17 titula prvaka države.
Krajem 1948. godine osniva se Košarkaški savez Jugoslavije, pokreće se časopis Košarka. Nakon kvalifikacija u Nici, učestvujemo na prvom Svetskom prvenstvu prvenstvu u Buenos Airesu 1950. godine.

Danilo Knežević, dugogodišnji Predsednik KSJ otvara prvenstvo Evrope za žene 1954. godine, na Tašmajdanu, na kome smo pokazali da možemo organizovati najveće košarkaške manifestacije na vrhunskom nivou.

Vilmoš Loci (Partizan, Proleter) prvi je igrač koji je upisao sto nastupa u reprezentativnom dresu. Demšar, Gec, Sokolović, Popović, Roklicer, Kalember i Marjanović stiču iskustva sa reprezentacijom i prenose ih svojim klupskim drugovima... Košarka napreduje krupnim koracima u svim segmentima i stiče popularnost na čitavoj teritoriji Jugoslavije.

Aleksandar Nikolić zamenjuje Nebojšu Popovića na mestu selektora reprezentacije i počinje da stvara tim za velika dela. Krajem pedesetih rađaju se buduće zvezde svetskog formata, pre svih Radivoj Korać, zatim Nemanja Đurić, Slobodan Gordić, Ivo Daneu, Josip Đerđa... Osvajamo Mediteranske igre u Bejrutu 1959. godine, a na Olimpijadi u Rimu 1960. godine zauzimamo 6. mesto.

Radomir Šaper i Borislav Stanković aktivno se uključuju u rad Košarkaškog saveza Jugoslavije.

PERIOD 1961. – 1968.

Šesdesete godine 20. veka, obeležene su uspesima i medaljama. Na evropskim šampionatima i svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama osvojeno je 6 srebrnih i jedna bronzana medalja. Jedino zlato u ovom periodu, osvojeno je na nezvaničnom prvenstvu sveta u Čileu 1966. godine. Ženska reprezentacija na Evropskom prvenstvu u Italiji 1968. godine osvaja srebrnu medalju i upotpunjuje niz.
Prvenstvo Evrope u Beogradu 1961. godine, pred prepunim tribinama Beogradskog sajma označava jedno novo poglavlje naše košarke. Srebrna medalja, je samo početak niza uspeha u narednim decenijama. U finalu protiv do tada neprikosnovenog Sovjetskog saveza, pružili smo dostojan otpor, a Radivoj Korać proglašen je za najboljeg strelca šampionata.

Aleksandra Nikolića, na kormilu reprezentacije 1967. godine zamenjuje Ranko Žeravica. Na Olimpijadi u Meksiku 1968. godine, predvošeni Koraćem, uz Daneua, Šermaka, Trajka Rajkovića i Ražnatovića, zlatnim pogotkom Cvetkovića sa linije slobodnih bacanja u polufinalu protiv Sovjetskog saveza, plasiramo se u naše prvo Olimpijsko finale.


Srebrom na Evropskm prvenstvu 1969. godine okrećemo novu stranicu košarkaške istorije. Predstoje zlatne godine naše reprezentacije.

PERIOD 1970. – 1980.

Peto Svetsko prvenstvo, održano u Ljubljani 1970. godine kruna je jedne generacije koja ima velike zasluge za popularnost košarke na ovim prostorima. Junaci naših neprospavanih noći, kada smo sa nestrpljenjem čekali direktne radio prenose iz daleke Amerike i radovali se njihovim igrama i uspesima, pretočili su srebrne medalje u jednu – zlatnu – u titulu SVETSKIH ŠAMPIONA.

Daneu, Ćosić, Trajko Rajković, Čermak, Plećaš, Simonović, Kapičić i drugovi maestralno vođeni diregentskom palicom Ranka Žeravice igrali su i za Radivoja Koraća, najboljeg strelca reprezentacije, koji je godinu dana ranije nastradao u saobraćajnoj nesreći.

U tek formiranom evropskom klupskom takmičenju Kupu Radivoja Koraća, Lokomotiva i Beograd igraju finale, Crvena Zvezda osvaja Kup Kupova Evrope, dok beogradski Radnički predvođen Ražnatovićem, Marovićem, Jarićem, Ivkovićem i Damjanovićem stiže do polufinala Kupa šampiona.
Evropsko prvenstvo u Barseloni 1973. godine je nova, zlatna stranica naše košarke. Kićanović, Slavnić i Dalipagić... Ćosić, Jelovac, Tvrdić i Plećaš, Jerkov i Šolman, Marović, Ivković i Knežević osvajaju prvo evropsko zlato ostvarivši svih sedam pobeda. Domaćin prvenstva Španija pobeđena je u finalu rezultatom 78:67.

Evropsko prvenstvo u Beogradu 1975. potvrđuje dominaciju Plavih. Beograd kao domaćin, ponovo se predstavlja Evropi u najlepšem svetlu. Okosnicu tima čine igrači iz Barselone koji su osvojili zlato pojačani Mirzom Delibašićem i Rajkom Žižićem budućim zvezdama naše košarke. Mirko Novosel vodi plave do drugog zlata u utakmici protiv Sovjetskog saveza u kojoj ostvarujemo pobedu 90:84 zlatnim košem Dragana Kićanovića u završnici.

Profesor Aleksandar Nikolić trijufalno se vraća na čelo reprezentacije 1977. u Liježu. Osvaja se treće zlato na evropskim prvenstvima u nizu. Odbojka Kićanovica i Slavnića zauzima mesto na svim špicama sportskih emisija u narednoj deceniji.


Svetsko prvenstvo u Manili je nova potvrda dominacije ZLATNIH DEČAKA JUGOSLOVENSKE KOŠARKE. Predvođeni Kićanovićem i Dalipagićem, koji je proglašen za najboljeg strelca Svetskog prvenstva, osvajamo ponovo posle 8 godina, titulu PRVAKA SVETA.
Klupska košarka, beleži fantastične rezultate, Partizan u ? vom periodu osvaja tri kupa Radivoja Koraća, Bosna je šampion Evrope, Ženska ekipa Crvene zvezde za koju nastupaju Pekić, Đurković, Marković, Mitić takođe osvaja titulu prvaka Evrope. Ženska reprezentacija osvaja srebro 1978. godine u Poznanju i bronzu 1980. u Banjaluci na Evropskim prvenstvima. Juniorska i kadetska reprezentacija zaključno sa 1980. godinom osvajaju 12 medalja na Evropskim prvenstvima od kojih je pet najsjajnijih - zlatnih.

Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine označavaju krunu jedne sjajne generacije... od 1973. do 1980. godine muška reprezentacija osvojila je pet zlatnih medalja, tri evropska, jedno svetsko i jedno olimpijsko zlato. Na svojoj prvoj Olimijadi, ženska reprezentacija osvaja bronzanu medalju.

PERIOD: OSAMDESETE

Novi selektor Krešimir Ćosić i Dražen Dalipagić kao kapiten predvodili su plave na Svetskom prvenstvu u Barseloni 1986. godine. Uz Praju i Ratka Radovanovića sa Draženom Petrovićem stigli smo do bronzane medalje. Na ovom takmičenju debitovao je Vlade Divac, kao prvi izdanak nove ZLATNE GENERACIJE – belog drim tima.

Bronza je osvojena i u Atini godinu dana kasnije na Evropskom prvenstvu. Reprezentaciji se priključuju još tri golobrada momka Đorđević, Kukoč i Rađa, koji su te godine na Svetskom juniorskom prvenstvu u Bormiju, osvojili zlatnu medalju za našu reprezentaciju..
Na Olimpijskim igrama 1988. godine propustili smo priliku da sa Dušanom Ivkovićem ponovo budemo na Olimpijskom vrhu. Petrović, Paspalj, Divac, Rađa, Kukoč i Željko Obradović nagoveštavaju novi zlatni niz. Uspeh su upotpunile i devojke koje su se takođe popele na pobedničko postolje osvojivši srebrnu medalju.

Evropsko prvenstvo u Zagrebu 1989. godine na kome smo sve protivnike dobijali sa preko 20 poena razlike početak je novog zlatnog niza. Prvi nastup beleži i Saša Danilović, budući as svetskog formata. U Buenos Airesu na svetskom prvenstvu dominiraju momci u plavim dresovima. Po treći put osvojeno je Svetsko prvenstvo.

Rim 1991. i ponovo apsolutna nadmoćnost nad protivnicima. Saša Đorđević, Danilović, Kukoč, Rađa, Savić, Sretenović i Paspalj nagoveštavaju da ce na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine, doći do dugo čekanog okršaja između BELOG i CRNOG drim tima.

EVROPSKA NOĆNA MORA 1995. – 2002.

Nažalost, Olimpijske igre u Barseloni 1992. godine, nisu donele očekivani susret veka. Zbog sankcija prema našoj zemlji, generacija sa pravom nazvana Evropska noćna mora, morala je da preskoči Evropsko prvenstvo u Nemačkoj i Svetsko prvenstvo u Torontu 1994. godine koje je trebalo da se igra u Beogradu. Košarkaši Partizana u prvoj godini sankcija, kada su kao domačini igrali u Fuenlabradi, u Istanbulu na fajnal foru postaju šampioni Evrope.

Evropsko prvenstvo u Atini 1995. godine označava, novi početak, nove reprezentacije i nove zemlje.

Divac, Savić, Danilović, Paspalj, Sretenović i Đorđević, podmlađeni sa Bodirogom, Tomaševićem, Berićem, Rebračom, Koturovićem i Sašom Obradovićem, pod vođstvom Dušana Ivkovića i trenera Željka Obradovića osvajaju zlatnu medalju. Aleksandar Đorđević u finalu protiv Litvanije igra jednu od najboljih utakmica u svojoj karijeri u kojoj je postiže 41 koš. Njemu uz rame je i maestralni Danilović koji u finalu postiže 23 poena, a u sećanju svih, ostaje zakucavanje u finalu preko NBA zvezde Arvidasa Sabonisa, koje je odslikavalo svu našu snagu, znanje i motiv na ovom takmićenju.

Olimpijske igre u Atlanti gde smo osvojili srebrnu medalju potvrđuju kvalitet ovog tima.

Sa Željkom Obradovićem kao selektorom, na Evropskom prvenstvu u Barseloni 1997. godine ponovo osvajamo zlato...

Saša Đorđević postiže pobedonosni pogodak protiv Hrvatske gotovo indentičan onom koji je pet godina ranije postigao u Istanbulu za Partizan. U finalu, našeg velikog rivala Italiju ostavljamo sa 49 postignutih poena na drugom mestu.

Atina 1998. godine ponovo nam donosi radost. U finalu protivnik je ekipa Rusije. Sjajni Željko Rebrača vodi nas do četvrtog svetskog zlata. Najbolju partiju pružio je u finalu kada je postigao 16 poena i dominirao pod oba obruča.

Posle bronzane medalje u Francuskoj i peha na Olimpijadi u Sidneju, Svetislav Pešić dolazi na kormilo našeg tima.

U Turskoj na Evropskom prvenstvu, predvođeni NBA zvezdom Predragom Stojakovićem i Dejanom Bodirogom, sa Gurovićem, Šćepanovićem, Drobnjakom i Tarlaćem stižemo do OSME TITULE prvaka Evrope!


ndijanapolis 2002. godine, pored osvojene titule Svetskog prvaka, pete zlatne medalje u istoriji, ostaće upamćen po tome da smo se u dvoranama u kojima smo igrali osećali, zahvaljujući našim navijačima, kojih je uvek bilo u velikom broju, kao da igramo na domaćem terenu.

U četvrtfinalu pobeđena je ekipa Sjedinjenih Američkih Država. NBA Zvezde položile su oružje, pred raspoloženim Gurovićem, Jarićem, Stojakovićem, Divcem, Bodirogom... Posle velikog minusa krajem trećeg perioda smogli smo snage da na pleća oborimo najvećeg favorita prvenstva.

U finalu, protiv Argentine odigrali smo jednu od najuzbudljivijih utakmica u istoriji svetskih prvenstava. Posle produžetka Dejan Bodiroga podigao je pobednićki pehar,a medalje smo primili iz ruke Borislava Stankovića, generalnog sekretara FIBA, legende svetske i naše košarke.

SRBIJA KREĆE KA VRHU
Godina 2008. označava početak stvaranja novog tima u novoj zemlji – SRBIJI, pod čijim imenom reprezentacija nastupa od 2007. godine. Već u leto 2007. mlađe selekcije Srbije ostvaruju nezabeleženu dominaciju u Evropi. Dušan Ivković, jedan od najtrofejnijih trenera naše reprezentacije, po treći put se prihvatio teškog posla – formirati mladu i perspektivnu ekipu.

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo lako su savladane. U Poljskoj 2009. godine naša ekipa pokazala je svu raskoš talenta i lepotu košarke. U finalu nismo uspeli da savladamo Španiju, koja je na ovom prvenstvu već pobeđena u kvalifikacijama, ali je srebrna medalja zasijala kao predznak novih velikih uspeha ove reprezentacije.

Svetsko prvenstvo u Turskoj potvrdilo je da Srbija ima tim za najviša dostignuća. Argentina i Španija, zemlje koje su dominirale na košarkaškim takmičenjima u prvoj deceniji ovog veka morale su da polože oružje pred našom ekipom. U polufinalu, domaćin Turska bila je u bolja za jedan poen, medalja nije osvojena ali smo igrom pokazali da je zaslužujemo.
« Poslednja izmena: 22. Avg 2012, 15:20:54 od Enis - Mafija »
IP sačuvana
social share
Како ти се звао отац? -Хусеин. Његов отац? -Кемал. Чији је Кемал? -Шефкин. Даље? -Шефик Ибров, Ибро Рушидов, Рушид Екрем, Муслија, Адем и Алија! Даље? -Нема даље! -Нема даље, последњи је Алија! Ко је родио Алију? -Одкуд знам, опет неки Хусеин, Кемал! -Није. -Него ко? -Њега су родили Цвјета и Спасоје Југовић. А ако кренеш назад сретаћеш само оваква имена: Вељко, Милош, Душан, Видак, Војак...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma

Црвене сијају звезде, само једној гаси се сјај...

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 41933
Zastava Краљево
OS
Windows 7
Browser
Chrome 21.0.1180.75
Trenerske legende


Aleksandar Nikolić

Aleksandar Nikolić je rođen u Sarajevu 28. oktobra 1924. godine, ali se još kao dete preselio u Beograd. Gimnaziju Kralj Aleksandar Karađorđević je završio 1943. godine, a zatim na Beogradskom univerzitetu studira pravo i medicinu. Bio je profesor na fakultetu za Fizičku kulturu u Beogradu, zbog čega je ostao upamćen po nadimku Profesor.

Igračku karijeru je proveo u Partizanu (1945-1946), Crvenoj zvezdi (1947-1949), Železničaru iz Čačka (1949-1950) i BSK-u Beograd (1950-1951). Sa Crvenom zvezdom je osvajao Prvenstvo Jugoslavije 1947 - 1949. Odigrao je 10 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije. Nakon igračke karijere postaje trener reprezentacije jugoslavije, koju je vodio u dva navrata, od 1951. do 1965. godine i od 1976. do 1978. godine. Kao trener reprezentacije osvojio je šest medalja: zlato (SP 1978, EP 1977), srebro (SP 1963, EP 1961. i 1965), bronza (EP 1963). Sa reprezentacijom Jugoslavije ostvario skor od 170 pobeda u 239 utakmica.

Zbog zasluga za razvoj košarke u bivšoj Jugoslaviji, Nikolić se često naziva "Ocem jugoslovenske košarke”. Vodio klubove OKK Beograd, Partizan, Crvena zvezda, Petrarka Padova i Injis Vareze. U klupskoj konkurenciji osvojio četiri nacionalna prventstva, dva nacionalna kupa, tri titule prvaka Evrope, Kup kupova, dva Internacionalna kupa. Proglašavan je za najboljeg trenera Evrope 1966. i 1976. godine. U Košarkašku kuću slavnih u Springfildu uvršten 1998. godine. Član je Kuće slavnih FIBA od 2007. godine. FIBA mu je 1995. dodelila Orden časti. Aleksandar Nikolić je preminuo 12. marta 2000. godine u Beogradu

Ranko Žeravica

Ranko Žeravica je rođen 17. novembra 1929. u Novom Miloševu. Trenerskim poslom počinje da se bavi početkom 50-ih godina prošlog veka, u vreme kada je završavao igračku karijeru. Sve do 1966. godine je radio u beogradskom Radničkom, kao trener muških i ženskih kategorija.

Žeravica je trener koji je krajem 60-ih i početkom 70-ih uneo mnoge novine i savremene metode u našu košarku. Od 1960. do 1965. bio je pomoćnik Aleksandru Nikoliću, a prvi trener reprezentacije postaje 1965. godine. Od tada je sa selekcijom Jugoslavije osvojio sedam medalja na velikim takmičenjima: zlato (SP 1970, OI 1980), srebro (SP 1967, OI 1968, EP 1969, EP 1971), bronza (SP 1982). Pored toga, ima i odličja sa univerzitetskih, mediteranskih i balkanskih igara. Sa uspehom je vodio i reprezentaciju Argentine.

Paralelno sa radom u reprezentaciji, žeravica je presudno uticao na "bum" Partizana početkom 70-ih, kada je selektirao tim predvođen Kićanovićem i Dalipagićem. Pored Prtizana, trenirao je i Crvenu zvezdu, KK Pula, Barselonu, Saragosu, Filodoro iz Napulja, Oniks iz Kazerte... Od klupskih trofeja osvojio je evropski Kup Koraća (Partizan 1978) i dve nacionalne titule prvaka (Obras – Argentina 1976) i Partizan (1996).
Član je FIBA Kuće slavnih od 2007. godine.

Dušan Ivković

Dušan Ivković je rođen 29. oktobra 1943. u Beogradu. Nakon završene igračke karijere u Radničkom iz Beograda, ostaje da trenira mlađe kategorije kluba. Potom je trenirao mnoštvo velikih klubova: Partizan, Vojvodinu, Šibenku, PAOK, AEK, Panionios, Olimpijakos, CSKA Moskva, Dinamo iz Moskve...

Srpski ljubitelji košarke devedesetih godina nadenuli su mu nadimak Dušan Silni, Grci su ga posle najvećeg uspeha u istoriji Olimpijakosa prozvali Sofos (Onaj koji zna).

Vodio je reprezentaciju u pet finala, izgubio je samo jedno, olimpijsko u Seulu, davne 1988. Za našu košarku jednako važno kao i zlatni niz bilo je to što je u danima embarga uspeo da održi kontinuitet okupljanja ekipe i igranja prijateljskih utakmica. Kao prvi trener sa plavima je osvojio jedno svetsko (1990) i tri evropska zlata (1989, 1991, 1995), kao i olimpijsko srebro (1988). Na Olimpijskim igrama u Atlanti okitio se srebrom kao selektor. Sa Olimpijakosom je bio prvak Evrope, sa Partizanom je osvojio Kup Radivoja Koraća (1979), sa AEK-om (2000) i moskovskim Dinamom Kup Saporta, odnosno ULEB Kup.

2009. godine na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, Dušan Ivković je predvodio do srebrne medalje reprezentaciju Srbije, a na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2010. godine je osvojio četvrto mesto.

Svetislav Pešić

Svetislav Pešić je rođen 28. avgusta 1949. u Novom Sadu, ali već od treće godine živi u Pirotu, gde je i započeo svoju igračku karijeru. Nakon Pirota, igrao je za Partizan i Bosnu. Još kao igrač sa Bosnom je osvojio titulu prvaka Evrope, ali se to u njegovoj biografiji najmanje pominje, pošto je tokom trenerske karijere postao jedan od najcenjenijih stručnjaka u Evropi. Trenirao je sledeće klubove: Bosna, Alba, Barselona, Lotomatika, Dinamo Moskva, Đirona, Valensija, Crvena zvezda.

Poznat je i kao stručnjak koji je generaciju Đorđevića, Divca, Kukoča i Rađe izveo do
seniorskih dana. Sa svim reprezentativnim selekcijama od kadetske (1985) do seniorske (2001) bio je prvak Evrope. Sa juniorskom (1987) i seniorskom (2002) i prvak sveta. Pored toga, do kontinentalnog trona je doveo i Barselonu (2003) i reprezentaciju Nemačke (1993). Sa Albom je osvojio Kup Radivoja Koraća (1996).

Željko Obradović

Željko Obradović je rođen 9. marta 1960. u Čačku. Posle sjajne igračke karijere (srebro na Olimpijskim igrama u Seulu 1988., zlato na Svetskom prvensvu u Argentini 1990.), 1991. godine počinje još blistaviju – trenersku i postaje najtrofejniji evropski trener i jedan od najtrofejnijih u svetu. Jedinstven je po tome što je postao svetski prvak i kao igrač i kao trener.

Prvi trener reprezentacije postao je 1996. godine. Od tada sa državnim timom osvaja četiri medalje: zlato (EP 1997, SP 1998), srebro (OI 1996), bronza (EP 1999). Najtrofejniji trener u istoriji evropskih klupskih takmičenja. Prvak Evrope osam puta: Partizan 1992., Huventud 1994., Real 1995., Panatinaikos 2000., 2002., 2007., 2009., 2011. Dva puta osvajač Saporta kupa: Real 1997. i Beneton 1999. godine. Sa klubovima je osvojio i 12 nacionalnih titula, 11 sa Panatinaikosom (od toga 9 uzastopno) i 1 Partizan i 7 nacionalnih kupova, 6 sa Panatinaikosom i 1 sa Partizanom.

Željko Obradović je dva puta dobio nagradu "Aleksandar Gomeljski" za najboljeg evropskog košarkaškog trenera.Ta nagrada je posebno važna kada se zna da najboljeg trenera biraju treneri učesnika Evrolige.
IP sačuvana
social share
Како ти се звао отац? -Хусеин. Његов отац? -Кемал. Чији је Кемал? -Шефкин. Даље? -Шефик Ибров, Ибро Рушидов, Рушид Екрем, Муслија, Адем и Алија! Даље? -Нема даље! -Нема даље, последњи је Алија! Ко је родио Алију? -Одкуд знам, опет неки Хусеин, Кемал! -Није. -Него ко? -Њега су родили Цвјета и Спасоје Југовић. А ако кренеш назад сретаћеш само оваква имена: Вељко, Милош, Душан, Видак, Војак...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Jet set burekdzija


Violence solves everything!!!

Zodijak Scorpio
Pol Muškarac
Poruke 7616
Zastava Niš
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 14.0.1
mob
Samsung XYZ1004
Upis  :wave:
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Svedok stvaranja istorije

Život je polno prenosiva bolest

Zodijak Sagittarius
Pol Muškarac
Poruke 19268
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.5.7
mob
HTC Sensation
Ojha!
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Monkey see, monkey do.

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 23560
OS
Windows XP
Browser
Opera 12.01
mob
Samsung 
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Krajnje beznadezan

Why are you wearing that stupid man suit?

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 12467
OS
Windows 7
Browser
Chrome 21.0.1180.75
Jebemo Amere u Riju, a možda već u Španiji.  8) :mrgreen:
IP sačuvana
social share
"And onward goes this thing of ours."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Scorpio
Pol Muškarac
Poruke 28179
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 14.0.1
mob
Nokia krntija
Citat: zare88
Da li se zna u kojoj hali ce igrati meceve kvalifikacija? Posto se secam da je za eurobasket 2009 bilo u Areni.

Protiv Crnogoraca 18. avgusta u Areni.

Protiv Estonaca 24. avgusta u Spensu.

Protiv Islanda 30. avgusta u Cairu.

Protiv Slovacke 5. septembra u Zrenjaninu, Kristalna dvorana.

Protiv Izraela 11. septembra u Areni.

IP sačuvana
social share
onaj kome nije do drkanja bolje neka se bavi politikom
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Krajnje beznadezan

Why are you wearing that stupid man suit?

Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 12467
OS
Windows 7
Browser
Chrome 21.0.1180.75
Pa da, ko jebe Kragujevac. Bitno da se igra u Zrenjaninu.
IP sačuvana
social share
"And onward goes this thing of ours."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Zodijak Scorpio
Pol Muškarac
Poruke 28179
Zastava
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 14.0.1
mob
Nokia krntija
Dobro, to je nova dvorana, A reprezentacija je pitaj kurca kad igrala zadnji put tamo, ako je i upste igrala nekad... lepo je sto su ih se setili.

Ali slazem se da je KG morao biti domacin jedne utakmice, nepravedno su u Beogradu dve.
IP sačuvana
social share
onaj kome nije do drkanja bolje neka se bavi politikom
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije

Monkey see, monkey do.

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 23560
OS
Windows XP
Browser
Opera 12.01
mob
Samsung 
Какве су то главе... Ставе по разним селима питај Бога због чега и нико то не испрати... Ал зато има градова Ниш, Крагујевац итд који би то лепо испратили ал не :ballbounce:
IP sačuvana
social share
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2 3 ... 724
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  
web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: ConQUIZtador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: Juzne Vesti :: Citati :: Serbia News :: Kuvar :: Tvorac Grada :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.064 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.