Košarkaška reprezentacija Srbije :: Kosarka ~ Odbojka ~ Tenis ~ Ostali sportovi

Topla preporuka, jako dobar tekst:

Sada već možemo reći istorijsko četvrtfinale Srbije i Španije u Turskoj otvorilo je ponovo večitu debatu u košarci: da li u prelomnim trenucima praviti faul ili ne? Selektor "furije" Serđo Skariolo je na tajm-autu 25,8 sekundi pre kraja, pri posedu lopte Srbije, odlučio da se pravi faul samo ukoliko lopta bude u rukama dvojice naših košarkaša Srbije čija imena nije želeo da otkrije posle meča. To nije ni bitno, suština je da je italijanski stručnjak, kako je i sam rekao, verovao u svoju odbranu, jer su i klinci koji brišu parket u "Sinan Erden Areni" znali da će lopta ići u ruke Miloša Teodosića, a ne "misteriozne dvojice", posebno što je lopta izvođena sa pola terena, gde je ugao dodavanja najbolji. E sad, pitanje od milion dolara: da li je to bila dobra odluka ili su Serđu Skariolu popustile moždane vijuge od preteranih odlazaka u solarijum i enormne količine gela u kosi?

U situacijama kada je utakmica ušla u igru jednog poseda (oko 24 sekunde do kraja), a rezultat je ili nerešen ili u korist vašeg tima u rasponu do tri poena, postoje dve škole razmišljanja - jedna po kojoj se obavezno pravi taktički faul kako bi se, po cenu penala protivnika, uzeo posed lopte i sudbina u svoje ruke, ali i druga koja se drži principa da bi se uvek trebalo osloniti na odbranu. Naravno, u ovakvim situacijama treneri se rukovode mnogim faktorima - šansama u eventualnom produžetku, igračima koji su napolju zbog pet ličnih grešaka, procentu šuta slobodnih bacanja protivnika na meču, preostalim tajm-autima, petorkama koje su u igri, iskustvu...

Uz malo matematike i analize, došli smo do stanovišta da je Skariolova odluka, mada se mnogi neće složiti, bila ISPRAVNA. Španiju je jedna jedina dobra odbrana delila od produžetka u kojoj bi imala ogromnu psihološku prednost, jer se prethodno vratila iz mrtvih, uz veliko iskustvo na svojoj strani. Marković i Bjelica su bili van igre zbog pet penala, Teodosić je imao četiri, Španci svi na broju. Takođe, činjenica je da se vrhunski treneri uglavnom NE odlučuju za taktički faul u prelomnim situacijama, čak i kada nije nerešeno kao u sredu u Istanbulu, već njihov tim ima prednost. Dva poznata primera – Duško Vujošević je komandovao zonsku odbranu bez faula na 6,8 sekundi pre kraja polufinala Evrolige sa Olimpijakosom u maju, pri vođstvu Partizana 67:65. Najtrofejniji trener Evrope u istoriji Željko Obradović je na poslednjem tajm-autu u finalu Evrolige 2009, kod vođstva svog tima 73:71 protiv CSKA, rekao igračima Panatinaikosa "Let’s play some defense" ("Ajde da igramo odbranu"). Partizan je izgubio u produžetku, Panatinaikos je pobedio, iako je CSKA uspeo da u poslednjem napadu napravi šut za svog "snajperistu" Ramunasa Šiškauskasa.

Košarka je "kraljica sportova" između ostalog i zato što retko koji sport može da priušti gledaocu uzbuđenja poput onih u meču Španija-Srbija. Uzbudljiva završnica od 25 sekundi može da ima bezbroj scenarija, uz taktičke faulove, promašene penale, ofanzivne skokove, promene poseda... Zato je nemoguće sve to uzeti u obzir, matematički obraditi ili predvideti. Ipak, možemo da pozovemo neke brojke u pomoć.
Amerikanci su na polju napredne statistike daleko ispred svih, imaju i mogućnost obrade velikog broja podataka u NBA ligi, pošto samo u regularnom delu sezone imaju uzorak od 80 i više utakmica po ekipi. Kompanija Synergy Sports Technology je za poslednje dve sezone uradila analizu "jednostavnijih" situacija od one u meču Španija-Srbija, u kojima tim u samoj završnici vodi tri razlike, a protivnik ima loptu. Rekli biste laka odluka – praviš faul kako protivnik ne bi imao priliku da izjednači trojkom? Deluje logično. E pa NBA treneri rade upravo suprotno – komanduju odbranu u ogromnoj većini slučajeva. Istraživanje je pokazalo da se pomenuta situacija u poslednje dve NBA sezone dogodila 165 puta, a timovi su pravili taktički faul u samo 19 situacija. U 18 od tih 19 slučajeva tim koji je pravio faul je pobedio (94,7%), što u regularnom delu što u produžetku, dok je u preostalih 146 situacija ekipa koja nije pravila faul pobeđivala 135 puta (92,5%). Rezultati su dakle gotovo identični i ne govore u prilog jedne od dve škole razmišljanja. Mada, jedan podatak iz ovog istraživanja itekako govori u prilog teorije da se faul ne pravi – ekipe koje su jurile prednost u ovim situacijama su šutirale 36% za dva i samo 17% za tri poena.

Gde je suština? Odnos trenera i igrača je u najvećoj meri baziran na poverenju. Trener mora da veruje u svoje igrače, uvek i bezrezervno, jer su oni neposredni akteri košarkaške utakmice. Trener stoji sa strane, ne može da asistira, poentira, skoči ili promeni rezultat. "Slava pripada igračima", rekao je Dušan Ivković posle pobede nad Španijom. Zato većina trenera, pa i Serđo Skariolo, kada se lomi odlučuju da VERUJU kako će njihova ekipa odigrati dobru odbranu, dok bi insistiranje na taktičkom faulu značilo da takve vere nema. Čuveni Leri Braun je 2004. vodio Detroit Pistonse u finalu sa Lejkersima. Prvi meč je odigran u "Stejpls centru" u El-Eju, domaćin je gubio 89:86 11 sekundi pre kraja. Braun je insistirao da se NE pravi faul, a lopta je stigla do Kobija Brajanta koji je preko Ripa Hamiltona pogodio za produžetak i kasnije pobedu. Braun je posle meča mirno i samouvereno branio svoju odluku rečima: "Mi smo najbolji odbrambeni tim na svetu, pa ću i sledeći put uraditi isto". Detroit je dobio seriju 4-1.

Dakle, smatramo da je Skariolo doneo ispravnu odluku, a nijedna trenerska, matematička ili statistička analiza ne može da predvidi ishod kada je na parketu igrač poput Miloša Teodosića. Njegova odluka da šutne sa osam do devet metara, preko iskusnog igrača poput Horhea Garbahose, kosi se sa logikom i pragmatizmom. Igrači poput Teodosića su posebni zato što razbijaju šablone i rezone, jer košarka nije matematika u kojoj je najkraći put između tačke A i B uvek prava linija. Uostalom, ako u ovom trenutku na osnovu dosadašnjih rezultata SP, FIBA rejtinga, prednosti domaćeg terena Turaka i još nekoliko faktora kompjuterski simulirate završnicu šampionata ukupno 10.000 puta, šanse SAD za zlato su 85%, domaćina 13%, Srbije 0,7%, a ostalih ekipa zajedno 1,3%. Još jednom – košarka nije matematika, tako da su ovo odlične brojke za Srbiju, jer Teodosić nije imao mnogo veće šanse od 0,7% da pogodi preko Garbahose.

Izvor: http://kosarka.rs/