Hrvati nam oteli imovinu vrednu 32 milijarde :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Hrvati nam oteli imovinu vrednu 32 milijarde

Srbija ne može Strazburu da tuži Hrvatsku zbog uzurpirane imovine. Sudovi odbijaju zahteve srpskih firmi i prognanih

Hotel „Soline“, imovina „Zastave“

SRBIJA ne vodi nijedan spor protiv suseda pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu radi naše imovine u bivšim jugoslovenskim republikama, potvrđeno je „Novostima“ u Ministarstvu pravde. Ali zato su neke od ostalih republika podnele tužbe protiv nas.

BiH je, kako „Novosti“ saznaju, podnela najmanje tri tužbe i spremila se za još tri. Pred našim sudovima podneli su 15. U međuvremenu, jedan spor je rešen, vezan za imovinu preduzeća UNIS (presuda je doneta u korist preduzeća), a dobili su i spor u vezi sa stečajem „Agrokomerca“ u Beogradu.

Koliko Srbija tačno vodi postupaka pred bosanskim sudovima nismo uspeli da saznamo u Ministarstvu finansija, koje je jedino nadležno za Sporazum o sukcesiji. Ni Ministarstvo pravde nema takve informacije, baš kao što nema ni podatke o tome da li je i koliko predstavki podneto u Strazburu protiv naše zemlje. Jer, kako kažu, Evropski sud im te informacije dostavlja samo kada predmet uzme u razmatranje. A do sada u razmatranje nije uzet nijedan.

Najveće probleme Srbija oko imovine ima sa Hrvatskom. Po rečima Dejana Jovovića, naučnog savetnika i člana Naučnog društva ekonomista Srbije, vlasnici oduzete imovine ne mogu da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava pošto nisu iscrpljena sva pravna sredstva u samoj Hrvatskoj, pred kojom se vodi na desetine sporova.

- Pored odluka redovnih sudova i Vrhovnog suda kao revizijskog, potrebna je i negativna odluka Ustavnog suda Hrvatske. Tako se sudski postupci odugovlače i automatski odlaže međunarodna zaštita, a imovina propada - kaže Jovović.

On objašnjava i da se hrvatski sudovi, odbijajući srpske zahteve, pozivaju na činjenicu da oštećene firme uglavnom nisu imale pravo svojine 1990, odnosno to pravo nije bilo upisano u zemljišnim knjigama. Time zanemaruju osnovnu činjenicu da u pravnom sistemu bivše Jugoslavije nije postojalo pravo svojine na nepokretnostima, već samo državno ili društveno vlasništvo, dok su konkretna lica imala pravo raspolaganja, upravljanja i korišćenja. A ta pravna ovlašćenja Sud u Strazburu, srećom, priznaje kao svojinska.

Inače, prema prvobitnim procenama Republičke direkcije za imovinu, vrednost zgrada, stanova i odmarališta srpskih preduzeća i opština u Hrvatskoj, u trenutku raspada SFRJ, iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra. U Hrvatskoj je danas od prognanih Srba i naših firmi ostala imovina vredna nekoliko milijardi evra. U ovu vrednost ubraja se evidentirana imovina 300-400 preduzeća.

Dosta toga je prodato, jer je Hrvatska to devedesetih podržavila, da bi tek 2004. ratifikovala Aneks G Sporazuma o sukcesiji. On propisuje da se sva imovinska prava vraćaju na dan 31. devembra 1990. Do tog trenutka Hrvatska je već prodala mnoga sindikalna odmarališta, turističke objekte i poslovni prostor. Prema podacima tamošnjeg Fonda za privatizaciju, 158 objekata je prodato, 10 dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada i stanova vode se sporovi i 91 objekat je slobodan. Poređenja radi, u našoj su zemlji do novembra 2008, kada je stopirana uredba koja je dozvolila prodaju imovine hrvatskih, slovenačkih i bosanskih peduzeća, prodate svega 32 firme.

Srbija je odmah posle ratifikacije počela da vraća imovinu, ali ne i Hrvatska. Hrvatskoj je, recimo, vraćen poslovni i drugi prostor „Varteksa“ i „Astre“, Slovencima nekretnine „Aera“ i „Kompasa“, a Bosancima imovina „Krivaje“. Što se tiče naših preduzeća, kragujevačka „Zastava“ je, recimo, uspela da kroz kompenzaciju dobije imovinu u Sloveniji i Makedoniji, ali ne i u Hrvatskoj. Tako do danas na Braču potražuje odmaralište, a u nekoliko drugih gradova servisno-prodajne salone.

- Ionako komplikovanu situaciju dodatno otežava činjenica da sudovi u Hrvatskoj odbijaju tužbe srpskih preduzeća, što je u skladu sa uputstvom njihovog pravobranilaštva od 6. decembra 2004, kojim se sugeriše da hrvatski organi izbegavaju mirno rešavanje sporova - kaže Jovović.

Zato firme i građani ulaze u parnice, koje em dugo traju, em su preskupe, pošto sve takve predmete pred hrvatskim pravosuđem mogu voditi samo njihovi advokati, koji su među najskupljima u Evropi. Obeshrabruje i to što su svi višegodišnji postupci na kraju završeni odbijajućom presudom.

- Srbija mora da obezbedi primenu Aneksa G za svoje državljane i pravne subjekte, u suprotnom pravdu mora potražiti u Strazburu. Do sada je odnos države prema ovom veoma važnom pitanju bio pasivan. Nema odgovarajućeg državnog tela koje bi se, posle nestanka SRJ i SCG, bavilo primenom Sporazuma o sukcesiji i zaštiti interesa naših lica. Nedorečene ingerencije date su Ministarstvu spoljnih poslova, evidentirana imovina u tadašnjem Ministarstvu pravde završila je u Ministarstvu finansija, bez pokušaja države da stvori preduslove za realizaciju dogovorenih obaveza iz Aneksa G - konstatuje Jovović.

Na sve ovo treba dodati i imovinu građana prognanih iz Hrvatske, koja je, prema rečima Milojka Budimira, predsednika Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske, nezvanično procenjena na oko 30 milijardi evra. Popis imovine izbeglih organizovalo je tadašnje Odeljenje za sukcesiju Saveznog ministarstva pravde SRJ. I on je završio u Ministarstvu finansija. U evidenciji se nalazi, kaže Vudimir, 76.000 zahteva privatnih lica i firmi, ali ti podaci nisu ažurirani.

- Prema informacijama nekadašnjeg Komiteta za raseljena lica izbegličkih udruženja, koji je vršio popis 1995, kao i evidencije Saveznog ministarstva pravde, Srbi su u Hrvatskoj imali 600.000 hektara zemljišta, oko 18 miliona kvadrata građevinskog prostora, 14 miliona stambenog i četiri miliona poslovnog - kaže Budimir.

Osim toga, ostali su bez 400.000 poljoprivrednih mašina, 64.000 vozila, 440.000 opremljenih spavaćih i drugih soba, kuhinja i kupatila, 760.000 raznih aparata i tehničkih uređaja, skoro milion grla stoke, i na milione čokota vinograda.

SPISAK JE PODUŽI

NAJVEĆU imovinu u Hrvatskoj imali su: „Geneks“ (37 stanova i nekoliko hotela i odmarališta), Železnice Srbije, NIS (više od 80 benzinskih pumpi, odmarališta i udeo u Jadranskom naftovodu), „Tigar“, „Putnik“, „Centrotekstil“, EI „Niš“, „Utva“, „Simpo“, „Kristal“, Robne kuće „Beograd“, „Žitopromet“, „Mašinoprojekt“, SIZ za zaštitu dece Apatin, Dečje odmaralište Kragujevac, Dečje oporavilište grada Beograda na Jakljanu, Centar dečjih letovališta Beograda u Mlini, na Braču, zatim grada Beograda u Jelsi, Dečje odmaralište Smederevska Palanka (Gradac), Ferijalni savez Jugoslavije (na Korčuli), odmaralište grada Niša (u Kaštel Lukšiću), Odmarališta na hrvatskom primorju imaju FAD - Gornji Milanovac, PIK Bečej, „Pionir“ iz Subotice, „Prvi maj“ Pirot, „Kekec“ iz Subotice, „Sartid-Jugometal“, kragujevačka „Zastava“, „Kluz“, Beobanka...

SASTANAK 16. SEPTEMBRA KAKO nam je potvrdio Oliver Antić, predstavnik Srbije u Mešovitom komitetu za pitanja sukcesije, sledeći sastanak Komiteta biće održan 16. i 17. septembra u Sarajevu: - Na stolu će se naći mnoga otvorena pitanja iz svih aneksa o raspodeli imovine, a ne samo o raspodeli diplomatsko-konzularnih predstavništava, kao što je do sada obično bio slučaj. Najviše neraščišćenih pitanja imamo sa Hrvatskom, koja i dalje sporo vraća imovinu srpskim državljanima i firmama.

Preuzeto sa ...