Knjige na ulici, izdavači u buli

Ulazak medijskih magnata u izdavaštvo dovodi srpske izdavače u sve težu situaciju

Knjiga sa kulturnom i robnom prirodom u svakoj modernoj državi se štiti, kao što se štite i mali izdavači zbog doprinosa kulturi. Pošto su dva medijska magnata ušla u polje izdavaštva, pomognuti "Narodnom knjigom" i stranim partnerom, plasirajući stotinak hiljada primeraka knjiga nedeljno, srpsko izdavaštvo nalazi se u sve težoj situaciji.

Kako izdavači gledaju na činjenicu da u ovoj oblasti nije uspostavljena vrednosna hijerarhija, da država nije stala iza značajnih izdavačkih kuća i da se ne zna šta su naši kulturni interesi?
- Pred naletom dva lista sa probuđenim ambicijama prema blagodatima književstva promet ostalih izdavača je prepolovljen. Ne rukovode se opštim i kulturnim interesima građanstva, jer njihov rat je prepakovana konglomeratska invazija na ostatke srpskog izdavaštva u lažnoj odori vrhunskih vrednosti - ističe Jovan Zivlak, urednik "Svetova", predviđajući izdavačku pustoš u budućnosti.

- Sretaćemo se samo sa velikim tiražima, megahitovima, malim brojem naslova i dokazima da izdavačka industrija dobija finansijsku bitku za sebe, ali gubi rat na štetu ukupne srpske kulture, njenog moralnog i demokratskog prava na razlike, na bogatstvo ideja, istraživački duh rizika, na otkrivalačke gestove i na pobude da se očuva građansko pravo na kulturu i na doličnu budućnost - smatra Zivlak.

Branko Kukić, urednik časopisa Gradac i nekoliko značajnih edicija, pojavu knjiga u trafikama vidi kao oblik kulturnog trafikinga.
- Cilj je da ljudi dođu i do jeftinih stanova, ali ne vidim da se prodaju budzašto. Kada izdavačke kuće propadaju, nije trenutak da se izdavaštvu zadaje još jedan udarac, pa makar to bilo i knjigom od dvesta dinara. Svima je jasno da je u ovom slučaju reč, pre svega, o velikoj zaradi, bez obaziranja na činjenicu da je položaj izdavača, pisaca, prevodilaca i svih ostalih vezanih za proizvodnju knjige degradiran do poniženja. Ministarstvo kulture to gleda i ćuti kao zaliveno. Država mora da pronađe načine, kad joj je već stalo da narod danonoćno čita, da stimuliše izdavače, kako bi oni koji su osposobljeni za taj posao sačuvali ugled i imali mogućnost da njihova kreacija služi na dobrobit društvu - ocenjuje Kukić.
      

Ogoljena kupovina, svedena na banalan i rutinski čin

Za Sašu Radonjića, urednika novosadskog "Solarisa", izdavača Dena Brauna, ali i Borislava Pekića, sama činjenica da dnevni listovi, uz svoja izdanja, prodaju vrlo jeftino i knjige nije problematična, jer je to moda u gotovo svim evropskim državama.
- Koliko je meni poznato, takva izdanja smeju da se prodaju samo na dan kad su izašla uz novine, a remitenda, ako je ima, predstavlja problem nosioca projekta. Kod nas se sva remitenda vraća drugim kanalima na tržište i prodaje i na sajamskim manifestacijama. Nisam siguran da li je u pitanju odsustvo zakonske procedure ili njeno nepoštovanje. Sasvim privatno, dakle, kao potrošač, mogu da dodam da kod kupovine knjiga u trafikama izostaje ona dimenzija ritualnog, gotovo mističnog iskustva, koje je inače suštinsko kod mnogih ljudi koji knjigu biraju na policama knjižara ili antikvarnica. Kupovina knjige na kiosku je tužno ogoljena, svedena na pomalo banalan i rutinski čin. Možda je analogija malo gruba, ali to je, kao da lep kožni kaiš, za svoje novo odelo, kupujete u mesnici - naglašava Radonjić.


Izvor: Glas Javnosti \ Z. Prijović