Korporativno učenje:
Gde, kada i kako    
Pripremila Irena Gonda    
Rezime

Korporativno učenje brzo postaje glavni pravac poslovne nadležnosti koji može sve efikasnije održati funkcionisanje kompanije nudeći zauzvrat konkurentne prednosti. Poslodavci treba da uzmu u obzir netradicionalne perspektive o tome šta je učenje i kako se postiže.

Ako se uzme u obzir American Society for Training and Development (ASTD) izveštaj da prosečna kompanija obučava skoro 80% radne snage ne čudi da mnogi poslodavci traže kreativnije i jeftinije načine da obrazuju zaposlene. U štampi i industriji obučavanja onlajn učenje je postalo pokretačka sila koju podržava niz uspeha koji uključuju napore u sopstvenoj kompaniji. IBM je uštedeo 350 miliona dolara 2000 godine putem programa za elektronsko učenje širom kompanije.

Međutim, još jedna promena je na putu -- ona koja uključuje više od puke zamene medijuma putem kojeg se vrši obuka. Ona zahteva netradicionalnu perspektivu o tome šta je učenje i kako se postiže. Ona zahteva da vidimo korporativno učenje kao glavni pravac poslovne nadležnosti koja može sve efikasnije održati funkcionisanje kompanije nudeći zauzvrat konkurentne prednosti.

Nestaju prepreke

U ne toliko dalekoj prošlosti korporativno učenje je bilo sinonim za "priručne" instrukcije. Danas, ograničenja koja definišu i u nekim slučajevima ograničavaju korporativno učenje se polako tope. Po preduzećima se učenje ubrzano stapa sa drugim disciplinama. Zapravo, ponekad je teško reći gde se jedna funkcija prekida, a druga počinje. Dok se granice stapaju po poslovnim područjima jasan je potencijal koje nude njihove konvergencije.

Diktirana pritiskom tržišta i mogućnostima tehnologije, tradicionalna ograničenja koja se odnose na gde, kada i kako učimo nestaju.

Gde

Satelitske komunikacije - i sada Internet - su proširile učenje mnogo dalje od same učionice. Sa bežičnim tehnologijama učenje više nije vezano za određenu lokaciju. I, dok interaktivna televizija postiže prihvatanje korisnika, onlajn učenje se može pojaviti i u porodičnoj dnevnoj sobi.

Kada

Kompanije su razumljivo uzdržane kad reba da traže od zaposlenih da provedu vreme izvan svakodnevnih obaveza da bi naučili nove veštine ili sticali nova znanja naročito ako nije nužno da ih koriste. Sve više korporacijsko učenje mora da bude direktno povezano sa datim zadatkom -- dato baš onda kad je potrebno, a ne u prethodno utvrđenom fiksnom roku. Sa "uvek prisutnim" aspektom obuke preko Interneta, zaposleni mogu brzo koristiti edukacione resurse kad god im to odgovara.

Zamislite trgovca na putu do kupca. On shvata da nema ključnu stvar za svoju prezentaciju. Uz pomoć svog ličnog digitalnog asistenta (PDA, personal digital assistent) prezentator pristupa okruženju obuke korporacije (koja može imati oblik baze podataka ili eksperta koji je uvek spreman) da bi dobio neophodne podatke u realnom vremenu. Na drugom delu organizacije činovnik se bori sa novom aplikacijom porudžbine. Softver oseća da korisnik ima problema i nudi mini čarobnjaka za određeni dati zadatak.

Kako poslovna kompleksnost svakodnevno raste teško je -- čak se i ne preporučuje -- odrediti tačno kada će neko znanje biti potrebno. Umesto toga poslodavci treba da nastoje da nađu fleksibilnu infrakstrukturu baziranu na kombinovanom pristupu učenju koji omogućava učenicima da iniciraju "događaje učenja" onda kad mogu najviše doprineti.

Sadržaj učenja mora se takođe razviti da bi se prilagodio ograničenju vremena učenika. Često je lakše upijati i primeniti male "deliće" znanja u "pravo vreme". Što se tiče troškova razvoja i raspoloživog vremena, poslodavci više ne mogu sebi priuštiti da obučavaju zaposlene u svim aspektima određene teme. Dizajneri obuke se moraju zbog toga koncentrisati na potrebne, a ne elemente koje bi bilo dobro znati.

Tokom godina, instruktori korporacije su verno sledili dokazani model instrukcije "nauči pa uradi". Uz pomoć tehnologije je sada praktično - i moguće - učiti u toku rada.

Kako

Sa današnjim konstantnim mnoštvom komunikacija poslodavci se bore ne samo za pažnju potrošača i deoničarima već i za svoje zaposlene. Da bi zadržali "oči, uši i misli" samo za momenat potrebno je dosta kreativnosti.

Srećom, tehnologija nudi poboljšani skup alatki za učenje: dodatne kanale isporuke kao što je Internet, satelit i bežične komunikacije; kao i sofisticirane predmete za učenje kao što je difuzni video kvalitet prenosa, animacija i simulacija.

Obuka u učionici se može ponoviti kao Web lekcija -- čak se može emitovati uživo preko Interneta. Štampani materijali mogu ustupiti mesto onlajn priručnicima. Nema potrebe boriti se sa komplikovanim pisanim materijalom kad video klip može efikasinije demonstrirati kako da obavite zadatak. Obuka bazirana na računarima usmerena na pojedinca se sada može personalizovati kroz softver koji se adaptira na prioritete u učenju učenika i fokusira se na problematične tačke za tog pojedinca. Mogu se ugraditi nteraktivne igrice da bi poboljšalo iskustvo u učenju. Simulacije su realnije i mogu simulirati scenarije "iz stvarnog života" da bi učenici imali priliku da testiraju novo stečeno znanje i učiti iz grešaka u bezbednom okruženju. Učenici koji rade u onlajn laboratorijama i radionicama mogu da ćaskaju sa drugim učenicima po svetu u realnom vremenu. Jezik više nije prepreka jer je tu tehnologija automatskog prevođenja. Kada onlajn instruktor "priča" svaki učenik "čuje" na svom maternjem jeziku.

Sa pravilno postavljenom infrastruktorom lakše možemo učiti jedni od drugih. Pitanja se mogu elekronski slati ekspertu u drugom delu organizacije. Sistemi čak mogu putem korespodenicije elekronskom poštom i onlajn baza podaaka označii osobe koje imaju najviše podataka o određenoj temi -- umesto da zavise o poziciji u organizaciji ili samostalne proklamacije da bi identifikovali eksperte u određenoj tematici.

Nove alternative u učenju se pojavljuju svaki dan. Da bi efikasno uključili zaposlene u korporacijsko učenje, poslodavci moraju prvo da identifikuju metode i alatke bazirane na određenoj tematici, jednistvene potrebe publike, tenološku infrastrukturu koja je dostupna i "kulturu učenja" preduzeća.

Bez granica

Korporativno učenje se pretapa. Tradicionalni oblici obuke se mogu stopiti sa novim metodama sa omogućenim tehnologijama da bi prionuli na šire poslovne ciljeve i ponovo definisali šta zapravo znači korporativno učenje. Danas su opcije ograničene prvenstveno maštom.

Da bi lakše procenili "kulturu učenja" unutar vaše organizacije i izmerili vašu sposobnost da dobijete nešto od evolucije učenja obratite pažnju na sledeća pitanja:

- Gde se u drugim delovima posla mogu primeniti prednosti obuke i stručnost učenja koje ste već stekli? Sa kupcima? Sa trgovcima ili nabavljačima?
- Da li će se pokušaj da podstaknete inicijativu za učenje zaposlenog sa kupcima biti u klopci organizacijske mreže?
- Koje pogodnosti -- uštede, poboljšanje efikasnosti organizacije i kordinisane poruke za zaposlene i kupce propuštate jer ste razdelili učenje?
- Da li su povezane vaše sposobnosti za upravljanjem i učenje? Na koje načine? Kako integrišete formalne programe za učenje sa neformalnim kao što je mentorstvo, dijalog u četiri oka i pitanje i odgovaranje sa ekspertima?
- Koju trenutno ulogu ima učenje u zadržavanu zaposlenih?
- Da li inicijative za učenje dobro koriste tehnologiju?
- Da li to što imate različite tipove prodavca, rešenja i sadržaja u kući, čini vaše okruženje za učenje tako kompleksnim da je nepodnošljivo?
- Da li je vaša inicijativa za "elektronskim učenjem" podstaknuta prvenstveno radi taktičnih ciljeva uštede ili željom da steknete konkurentnu prednost baziranu na strategiji učenja?