U Kragujevcu pocela sa radom PRVA PRIVATNA SREDNJA SKOLA:
http://srednjaskoladositejkg.edu.rs/
https://www.facebook.com/PrivatnaSrednjaSkolaDositejObradovicKragujevac?ref=tn_tnmn
U toku je upis prve generacije redovnih ucenika:

Više školarine na trećini fakulteta

Beograd -- Jedanaest od 31 fakulteta povećalo je školarinu za samofinansirajuće brucoše, iako je Ministarstvo prosvete preporučilo da se školarine ne povećavaju.

Upis nove generacije studenata na fakultetima Univerziteta u Beogradu počinje krajem juna.

Kako je navedeno u objedinjenom konkursu za upis studenata, Stomatološki fakultet je odustao od ranije najavljene veće cene, dok je Šumarski fakultet smanjio iznos za 5.000 dinara.

Na Elektrotehničkom fakultetu, odsek za softversko inženjerstvo, plaća se 223.200 dinara, a prošle godine je školarina bila 204.000 dinara, dok je za studijski program elektrotehnika i računarstvo cena je 99.000 i povećana je za 9.000 dinara.

Brucoši koji upišu Matematički fakultet moraće da plate 111.000 (umesto 100.000) dok će na Geografskom fakultetu umesto 70.000 sada dati 80.000 dinara.

Rudarsko-geološki fakultet upisuje 245 budžetskih i 53 samofinansirajuća studenta , koji plaćaju školarinu 50.000 dinara, a bila je 45.000. Poljoprivredni fakultet upisuje 630 budžetskih i 280 samofinansirajućih brucoša. Školarina je sa 77.000 povećana na 85.000 dinara.

Na ekonomiji lani je školarina iznosila 100.000, a sada je od 85.272 do 112.200 dinara,u zavisnosti od, kako je navedeno u objedinjenom konkursu za upis na sajtu Univerziteta u Beogradu, uspešnosti studiranja odnosno broja ostvarenih bodova u toku školske godine.

Za veću cenu odlučio se i Pravoslavni bogoslovski fakultet, pa se umesto 105.000 plaća 112.800.

Školarina na Fakultetu političkih nauka plaća se 100.000 dinara, a bila je 90.000 odnosno 98.000 dinara. Samofinansirajući student Fakulteta za specijalnu edukacijau i rehabilitaciju platiće upis 87.600 dinara, umesto 78.000.

Na Farmaceutskom se umesto 136.000 plaća 145.000. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja simbolično je povećao školarinu sa 163.500 na 164.900 dinara.

Stomatološki fakultet najavljivao je da će povećati školarini i to za 30.000 dinara ali je odustao pa je ostala cena od 180.000 dinara.

Šumarski fakultet je odlučio da smanji cenu sa 65.000 na 60.000 dinara, objavljeno je na sajtu Univerziteta u Beogradu.

Fakulteti koji su ranije, najavaljujući povećanje škoalrine, to obrazagali većom inflacijom i time što im ministarstvo ne uplaćuje u celini sredstva za materijalne troškove.

Osim za školarinu, budući brucoši imaju izdatke i za izlazak na prijemi ispit, prošečno nekoliko hiljada dinara.

Prvi konkursni rok počinje prijavljivanjem kandidata 25. 26. i 27. juna. Polaganje prijemnog ispita predvidjeno je 30. juna, 1. 2. i 3. jula.

Objavljivanje konačnih rang lista je 10. jula kada počinje i upis u prvom krugu.

Prema kalendaru upisa, 15. jula fakulteti dostavljaju Univerzitetu spisak preostalih slobodnih mesta za septembarski rok koji traje od 2. do 17. septembra.

Izvor: B92

Ajde da probam da pitam ovde : Moze li neko biti prijavljen kao radnik, i u isto vreme student na budzetu ?

Romi polažu prijemni ispit sa hendikepiranim osobama, odvojeni od ostalih!
Budući studenti romske nacionalnosti svrstani su u istu grupu i upisuju se po istim uslovima kao i osobe sa hendikepom. Na fakultetu kažu da je reč o pozitivnoj diskriminaciji

 
Foto: Wikipedia/Nicolo

Na Poljoprivrednom Fakultetu u Beogradu u objavljenom Konkursu za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija za školsku 2013/14. godinu pripadnici romske nacionalnosti svrstani su u istu grupu s hendikepiranim osobama, odvojeni od svih ostalih!


Roditelji Roma ovo smatraju diskriminacijom, dok iz uprave fakulteta tvrde da je to vid pomoći, a nikako diskriminacija.

U redakciju Telegrafa javio se veliki broj roditelja budućih sudenata Poljuprivrednog fakulteta koji tvrde da su pripadnici romske populacije diskriminisani u ovoj obrazovnoj ustanovi jer su, samo zato što su Romi, svrstani u grupu sa hendikepiranim licima, dok ispit svi ostali studenti polažu na drugom mestu.

- Nisam mogao da verujem da ovakav vidi diskriminacije jedne manjinske grupe i dalje postoji u Srbiji. Po čemu su Romi odvojeni od ostalih? Da li to znači da su oni hendikepirani ili ograničeni u razvoju samo zato što su Romi? Ima toliko romskih studenata koji su normalno, kao i svi ostali, upisalo i završili fakultete i postali ugledni ljudi – kaže za naš portal J. P. (53), otac budućeg brucoša na Poljoprivrednom fakultetu.


Foto: Printscreen / agrif.bg.ac.rs

U Konkursu za upis na Poljoprivredni fakultet u Zemunu koji je potpisala dekan Milica Petrović, budući studenti romske nacionalnosti svrstani su u istu grupu sa hendikepiranim osobama, pa se upisuju po istim uslovima kao i oni.

Slavica Dučić, referent za studentska pitanja na Poljoprivrednom fakultetu i autor ovog konkursa, za Telegraf tvrdi da nema govora o diskriminaciji Roma i da je sve po zakonu.

- Romski studenti i hendikepirane osobe, ukoliko polože prijemni ispit na našem fakultetu, odmah idu na budžet i to je veoma dobra stvar za sve da se takvim licima omogući školovanje. Odluku sprovodimo po rešenjima Ministarstva prosvete koje je ovu uredbu donelo pre dve godine, a ponavljam, sve zarad lakšeg upisa romskih i hendikepiranih studenata na fakultete. Ovo je zaista pomoć takvim licima i može biti govora jedino o pozitivnoj diskriminaciji – tvrdi Dučićeva.


Foto: Wikipedia/Nicolo

Zamenik direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Dragoljub Acković kaže za Telegraf da nije lepo da se Romi svrstavaju u grupu s hendikepiranim osobama.

- Veliki broj romske dece upisuje se na fakultete i više škole kroz akciju afirmativnih upisa, a to znači da će đaci koji polože prijemni ispit dobiti 30 dodatnih bodova i samim tim njihovo školovanje plaćaće budžet Srbije. To je pozitivna diskriminacije. Romi nisu hendikepirani ni na koji način, već su normalni kao i svi drugi.

Acković, ipak, smatra da ovo nije urađeno s namerom.

- Verujem u dobre namere ljudi s Poljoprivrednog fakulteta – kaže na kraju Acković.

(D. Z.)



Izvor: Telegraf

Beograd -- Isturena odeljenja državnih i privatnih fakulteta koja nemaju dozvolu za rad ili nisu ni započela akreditaciju od 15. oktobra biće zatvarana, piše Blic.

Na njima će, kako najavljuju u prosvetnoj inspekciji, upis brucoša biti poništen.

Procenjuje se da takvih odeljenja ima više od 100 i da ih pohađa oko 20.000 studenata, od čega su najmanje 2.000 brucoši čiji bi upis mogao biti nevažeći.

"Primili smo veliki broj prijava o radu divljih, isturenih odeljenja fakulteta i po njima ćemo postupati i krenuti u kontrolu. Vršićemo je na matičnim fakultetima kojima ta odeljenja pripadaju. Najbrže ćemo prekontrolisati upis studenata na prvoj godini i svakome ko se upisao na odeljenje bez dozvole, upis će biti poništen. Teži zadatak biće provera onih na višim godinama, od kojih se verovatno znatan broj prebacivao sa drugih fakulteta", kaže za Blic Velimir Tmušić, načelnik republičke prosvetne inspekcije.

Trenutno je akreditovano svega 17 studijskih programa na isturenim odeljenjima. Ona niču velikom brzinom i otvaraju se čak i u onim opštinama koje broje jedva 2.000 stanovnika poput Crne Trave i Guče.

Isturenih odeljenja, između ostalog, ima i u Senti, Pećincima, Dimitrovgradu, Bogatiću, Medveđi, Rumi, Kuli, Loznici, Ljuboviji, Arilju.

Tmušić dodaje da se najviše prijava odnosi na odeljenja iz okoline Beograda. Predavanja uz prisustvo profesora na isturenim odeljenjima su retka s obzirom na to da profesori treba da putuju, pa veći teret održavanja nastave pada na asistente, a ocenjivanje studenata na ovim odeljenjima niko ne kontroliše.

Izvor: B92

Skoro sam pokrenuo pisanje iskustva i saveta u vezi pojedinačnih fakulteta od strane njhovih studenata sa završnih godina, pa evo nekoliko objavljenih:
Ekonomski fakultet u Beogradu
Megatrend Fakultet za poslovne studije
Fakultet organizacionih nauka
Beogradska poslovna škola - "Viša poslovna"

Beograd -- Pomoćnik ministra prosvete kaže da će treći test na završnom ispitu samo ove godine nositi 8 bodova, a da će već od naredne godine biti vraćen na 10 bodova.

Ljubiša Antonijević je, gostujući na RTS-u, rekao da je kombinovani test iz,istorije, geografije, biologije, hemije, fizike, deo probnog testiranja u poslednje tri godine i da to za decu, nastavnike i roditelje nije novina i da se ove godine zvanično uvodi kao deo završnog ispita.

On je naglasio da će samo ove godine srpski i matematika nositi po 16 bodova, a završni osam bodova, a da će već od naredne godine biti vraćeno i prilagođeno odluci Nacionalnog prosvetnog saveta, a to je da matematika i srpski nose po 15 bodova, a kombinovani test 10 bodova.

Antonijević je rekao da se još ne zna koliko će pitanja imati kombinovani test, kao i da se još ne zna datum testiranja za malu maturu, ali da će to sve biti definisano pravilnikom koji će biti donet do Nove godine. Do Nove godine će biti završene i zbirke zadata, nastavlja on, koje će pomoći osnovcima da se pripreme za testiranja na završnom ispitu.

"Testovi će nositi 40 bodova i uspeh iz srednje škole 60 bodova. Osvajači medalja na takmičenjima imaće dodatni broj bodova", naglasio je Antonijević.

Pomoćnik ministra je rekao da je uvođenjem završnog ispita zaokružen jedan ciklus, jer se sada može proveriti nivo znanja učenika nakon osmogodišnjeg školovanja. On je naglasio da se radi na tome da se ne ponovi ono što se desilo prošle godine - krađa testova.

"Imaćemo podršku Ministarstva telekomunikacija i MUP-a u obezbeđivanju pripreme testova, da se ne ponovi ono što se desilo prošle godine", rekao je Antonijević.

Izvor: B92

Sjenica -- Roditelji dece koja idu u srednju Tehničko-poljoprivrednu školu u Sjenici mogu da preko interneta kontrolišu uspeh svojih đaka i imaju uvid u školske dnevnike.

Ova obrazovna ustanova, zahvaljujući novom sistemu, roditeljima učenika slaće i SMS izveštaje o vladanju, ocenama, uspehu i na ovaj način ih obaveštavati o datumima održavanja roditeljskih sastanaka.

U ovoj školi su najavili da će roditelje redovno obaveštavati i o broju izostanaka dece sa časova, ali i drugim detaljima bitnim za kvalitetno obrazovanje.

Ovde smatraju da je svaka informacija o aktivnosti učenika bitna kako bi se njihov rad usmerio na pravi način.

Izvor: B92

Beograd -- Škole u Srbiji obeležiće danas Svetog Savu, dan duhovnosti, školsku slavu u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva.

Na Savindan nema nastave, ali đaci i nastavnici prisustvuju priredbama, sečenju slavskog kolača, odlaze u crkvu.

Ministar prosvete Tomislav Jovanović uručiće u Vladi Srbije tradicionalne Svetosavske nagrade učenicima, ustanovama i nastavnicima za 2013. godinu, a Ministarstvo prosvete domaćin je i večernje svečane akademije u Narodnom pozorištu.

Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu.

U odluci tadašnjeg Popečiteljskog prosveštenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za "patrona svih naših škola i da se najsvečanije proslavlja".

Savindan se u školama slavio sve do 1945. godine, kada je ukinut, odlukom tadašnjih vlasti.

Posle poluvekovne zabrane od komunističkog režima, od devedesetih godina prošlog veka ponovo se praznuje u obrazovno-vaspitnim ustanovama.

Izvor: B92

Beograd -- Na Univerzitetu u Beogradu dogodine nove cene za studente koji sami plaćaju školovanje. Samofinansirajući će izdvajati od 1.500 do 12.000 dinara više.

Ukupno 13 fakulteta Univerziteta u Beogradu predložilo je povećanje školarina u narednoj školskoj godini. Ovaj predlog usvojen je u sredu na sednici Senata UB, a do kraja nedelje proslediće Ministarstvu prosvete predloge upisnih kvota i školarina.

Poskupljenje su tražili Mašinski, Matematički, Pravoslavni bogoslovski, Učiteljski, Fizički, Pravni i još sedam fakulteta. Kao i ranijih godina, nije potrebna saglasnost Ministarstva da bi školovanje samofinansirajućih studenata poskupelo.

Većina visokoškolskih ustanova predložila je povećanje u iznosu od oko deset odsto, koliko je prošle godine iznosila inflacija. Ali studenti kažu da je i to preveliki udar na budžete njihovih porodica. Prema rečima Miloša Obradovića, studenta prorektora UB, Studentski parlament i zvanično će se usprotiviti ovom predlogu.

Najveću razliku u ceni u odnosu na prošlu godinu mogao bi da ima Hemijski fakultet, koji predlaže 90.000 umesto dosadašnjih 78.000 dinara. Za 11.000 dinara bila bi skuplja godina na Farmaceutskom fakultetu i Fakultetu organizacionih nauka, za deset će poskupeti Učiteljski... Među fakultetima koji nameravaju da povećaju školarine je i Pravni.

PRIJEMNI 30. JUNA

U prvom upisnom roku prijemni ispiti biće organizovani od 30. juna do 4. jula. Studenti će prethodno, od 25. do 28. juna, predavati dokumenta i prijavljivati se za polaganje. Preliminarne rang-liste moraju da budu objavljene najkasnije 6. jula, a pet dana kasnije i konačno rangiranje budućih brucoša. Oni će se, zavisno od fakulteta, upisivati od 11. do 15. jula. Oni koji ne uspeju da se izbore za indeks u prvom krugu, drugu šansu za upis imaće u septembru. Od prvog do trećeg septembra trajaće prijava, od 4. do 6. prijemni, 7. će biti objavljene preliminarne, a 12. i konačne rang-liste.

"Primorani smo na ovu meru, kako bismo i dalje svim samofinansirajućim studentima mogli da obezbedimo besplatne udžbenike ", kaže prof. dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta. "Nakon što je država uvela solidarni porez, profesori ostaju bez četvrtine autorskih honorara ako knjige izdaju na fakultetu. Zato su se mnogi već odlučili za privatne izdavače. Fakultetu će biti mnogo skuplje da nabavlja udžbenike privatnih izdavača i to za više od 4.000 dinara, za koliko nameravamo da poskupimo školarinu". I profesor dr Milorad Milovančević, dekan Mašinskog fakulteta, koji je predložio poskupljenje sa 60.000 na 66.000 dinara, kaže da nijedan "dinar ovih sredstava neće otići u profesorske džepove, već isključivo za unapređenje nastave“.

Osim cena školarina, tema sednice Senata u sredu bile su i upisne kvote i kalendar upisa u narednu školsku godinu. Univerzitet u Beogradu u školskoj 2014/15. moći će na prvu godinu studija da upiše ukupno 9.547 budžetskih i 5.133 samofinansirajuća, što je ukupno 14.680 brucoša. Senat je u sredu usvojio predložene kvote, a najveći broj fakulteta upisaće jednak broj akademaca kao i prošle godine.

Mnogi su još u drugom krugu akreditacije, a prema rečima prof. dr Nade Kovačević, prorektora za nauku, u zvaničnom konkursu, koji treba da bude objavljen do prvog maja, naći će se samo oni koji su već akreditovani.

"Ako neki studijski program ne bude reakreditovan do prvog maja, onda će upis biti organizovan tek u drugom upisnom krugu", potvrdila je prof. Kovačević.

Predložena poskupljenja školarina
FAKULTET ŠKOLARINA 2013/14. ŠKOLARINA 2014/15.

Mašinski 60.000 66.000

Rudarsko-geol. 45.000 55.000

FON 129.000 140.000

Pravni 91.000 95.000

Bogoslovski 112.000 116.000

FPN 90.000-98.000 91.500-99.500

Učiteljski 80.000 90.000

Farmaceutski 136.000 145.000

Matematički 111.000 120.000

Fizički 54.000 60.000

Hemijski 78.000 90.000

Fizička hemija 60.000 66.000

Biološki 80.000 85.000

Izvor: B92