Ja sam Marija iz Beograda.  Imam 22 godine i imam problem za koji nemam resenje.

Najduza veza mi je trajala oko tri meseca i to mi prilicno smeta ali ne znam sta da radim.
U svakoj vezi posle prvog euforicnog perioda nailazim na neko posebno stanje.  Tada osobi sa kojom sam nalazim hiljade mana. . .  Mana koje samo ja vidim, i samo u tom trenutku. . .

Mnogo puta sam dolazila do ove tacke, ali sada je prvi put da osecam da je ovo nesto zaista vazno a da ipak ne znam sta da radim.

Bar iz nekog mog ugla, vecina nas ima neki strah kada su odnosi sa dragim osobama u pitanju, ali se trudimo (neki vise, neki manje jer ne moraju) da to drzimo pod kontrolom i da ne dozvolimo da crv sumnje napravi veci problem...
Uzgred... sto je ovaj put poseban?

Slažem se sa ovim, naročito ukoliko smo ranije bili povređeni od strane dragih osoba, uvek, makar negde u glavi, imamo malo zrnce paranoje koje nam kaže da budemo na oprezu. Vremenom to nestane, ali je tri meseca realno malo za tako nešto. Tek nakon upoznavanja i određenog vremena koje provedemo zajedno, postajemo opušteni. Da li je to prestanak zaljubljenosti, te ono čuveno 'vraćanje u realnost', ne možemo proceniti, jer imamo premalo podatka.

Devojka samo ne zeli da se vezuje i zaljubljuje se u ljubav, a ne u ljude...
Klasika..
Ipak smo mi generacija odrasla na americkim romanticnim komedijama i pitkim\plitkim pricicama...

"sto je ovaj put poseban?"


Pre pola godine, na zurci kod zajednicke drugarice poljubila sam se sa jednim deckom, i bilo mi je predivno.  Narednih dana smo se vidjali i druzili i ta veza je delovala zaista idilicno.  Vreme je prolazilo, konacno sam imala normalnu vezu. . .  ali. . .  Ponovo su mi se javili moji "tripovi".  Iako mi sada deluje kao da je to najbolje sto mi se desilo, tada mi je sve smetalo.  Pocela sam da ga ignorisem, video je da necu vise da budem sa njim i povukao se, iako vidim da mu nije bilo svejedno, a mislim da i dalje nije. .

Svaki dan razmisljam o njemu, secam se svih lepih trenutaka. . .  placem ko nenormalna.
Par puta smo rekli jedno drugom da moramo da porazgovaramo, ali ocigledno ni jedno od nas nema hrabrosti za to.

Pitaj roditelje sta je potrebno za vezu...

"Mozda neces postici gol ako sutnes... ali ako ne sutnes, sigurno ga neces postici..."

Moras da skupis hrabrost...
Nemas bas neku alternativu u takvoj situaciji...
Verujem da je tesko...
Ako ne mozes nikako sebe da nateras da to uradis na pravi nacin... probaj to uraditi na neki drugi...
Probaj staviti to sto zelis reci na papir...

A, sta ako je decko nastavio svoj zivot i nasao srodnu ili srodniju dusu?
Zar mu treba uskrecivati srecu jer je nekome doslo iz dupeta u glavu...
A u tim situacijama... kada proradi sujeta... lako mozes da pocnes da tripujes da te on\ona i dalje ludo voli i potajno cezne za tobom...

Jednostavno... nisu svi ljudi mazohisti da dopustaju da ih neko cuska okolo zbog svoji kaprica i zagorcava im zivot...

Na kraju... nisu ni svi predodredjeni da imaju srecu u ljubavi... je ljubav nije samo situacija kad se ti prenemazes, a druga strana trpi... niti ljubav prestaje posle 5 dana...
Za ljubav se treba boriti svakog dana, negovati je i braniti... i to dok si u vezi, a ne posle tri meseca ili 20 godina... a ocigledno da to ne znaju svi...

Da nisam bila na oba kraja batine... vise na ovom drugom, nego na prvom.. ne bih ni ovako pricala

Da li si sebi pokušala da odgovoriš koji je osnov za ovu tvoju emocionalnu samosabotažu. Jesi li imala neko traumatično iskustvo, prerano ušla u prve veze ili si samo po prirodi euforična.

Mislim da ti treba pomoć seksologa i da je pravi trenutak za to jer izgleda da ti svoje veze miniraš kad dođe do seksa. Nisi nam to direktno rekla ali moguće je da imaš neku seksualnu blokadu.

I ja mislim da ti se nesto desilo. To ti smeta samo u tom trenutku. Znaci ne smeta ti osoba kada to radi sto ti smeta. I ja sam imala strasno iskustvo. Znam o cemu pisem.