Ja sam Marija iz Beograda.  Imam 22 godine i imam problem za koji nemam resenje.

Najduza veza mi je trajala oko tri meseca i to mi prilicno smeta ali ne znam sta da radim.
U svakoj vezi posle prvog euforicnog perioda nailazim na neko posebno stanje.  Tada osobi sa kojom sam nalazim hiljade mana. . .  Mana koje samo ja vidim, i samo u tom trenutku. . .

Mnogo puta sam dolazila do ove tacke, ali sada je prvi put da osecam da je ovo nesto zaista vazno a da ipak ne znam sta da radim.

Bar iz nekog mog ugla, vecina nas ima neki strah kada su odnosi sa dragim osobama u pitanju, ali se trudimo (neki vise, neki manje jer ne moraju) da to drzimo pod kontrolom i da ne dozvolimo da crv sumnje napravi veci problem...
Uzgred... sto je ovaj put poseban?

Slažem se sa ovim, naročito ukoliko smo ranije bili povređeni od strane dragih osoba, uvek, makar negde u glavi, imamo malo zrnce paranoje koje nam kaže da budemo na oprezu. Vremenom to nestane, ali je tri meseca realno malo za tako nešto. Tek nakon upoznavanja i određenog vremena koje provedemo zajedno, postajemo opušteni. Da li je to prestanak zaljubljenosti, te ono čuveno 'vraćanje u realnost', ne možemo proceniti, jer imamo premalo podatka.

Devojka samo ne zeli da se vezuje i zaljubljuje se u ljubav, a ne u ljude...
Klasika..
Ipak smo mi generacija odrasla na americkim romanticnim komedijama i pitkim\plitkim pricicama...

"sto je ovaj put poseban?"


Pre pola godine, na zurci kod zajednicke drugarice poljubila sam se sa jednim deckom, i bilo mi je predivno.  Narednih dana smo se vidjali i druzili i ta veza je delovala zaista idilicno.  Vreme je prolazilo, konacno sam imala normalnu vezu. . .  ali. . .  Ponovo su mi se javili moji "tripovi".  Iako mi sada deluje kao da je to najbolje sto mi se desilo, tada mi je sve smetalo.  Pocela sam da ga ignorisem, video je da necu vise da budem sa njim i povukao se, iako vidim da mu nije bilo svejedno, a mislim da i dalje nije. .

Svaki dan razmisljam o njemu, secam se svih lepih trenutaka. . .  placem ko nenormalna.
Par puta smo rekli jedno drugom da moramo da porazgovaramo, ali ocigledno ni jedno od nas nema hrabrosti za to.

Pitaj roditelje sta je potrebno za vezu...

"Mozda neces postici gol ako sutnes... ali ako ne sutnes, sigurno ga neces postici..."

Moras da skupis hrabrost...
Nemas bas neku alternativu u takvoj situaciji...
Verujem da je tesko...
Ako ne mozes nikako sebe da nateras da to uradis na pravi nacin... probaj to uraditi na neki drugi...
Probaj staviti to sto zelis reci na papir...

A, sta ako je decko nastavio svoj zivot i nasao srodnu ili srodniju dusu?
Zar mu treba uskrecivati srecu jer je nekome doslo iz dupeta u glavu...
A u tim situacijama... kada proradi sujeta... lako mozes da pocnes da tripujes da te on\ona i dalje ludo voli i potajno cezne za tobom...

Jednostavno... nisu svi ljudi mazohisti da dopustaju da ih neko cuska okolo zbog svoji kaprica i zagorcava im zivot...

Na kraju... nisu ni svi predodredjeni da imaju srecu u ljubavi... je ljubav nije samo situacija kad se ti prenemazes, a druga strana trpi... niti ljubav prestaje posle 5 dana...
Za ljubav se treba boriti svakog dana, negovati je i braniti... i to dok si u vezi, a ne posle tri meseca ili 20 godina... a ocigledno da to ne znaju svi...

Da nisam bila na oba kraja batine... vise na ovom drugom, nego na prvom.. ne bih ni ovako pricala

Da li si sebi pokušala da odgovoriš koji je osnov za ovu tvoju emocionalnu samosabotažu. Jesi li imala neko traumatično iskustvo, prerano ušla u prve veze ili si samo po prirodi euforična.

Mislim da ti treba pomoć seksologa i da je pravi trenutak za to jer izgleda da ti svoje veze miniraš kad dođe do seksa. Nisi nam to direktno rekla ali moguće je da imaš neku seksualnu blokadu.

I ja mislim da ti se nesto desilo. To ti smeta samo u tom trenutku. Znaci ne smeta ti osoba kada to radi sto ti smeta. I ja sam imala strasno iskustvo. Znam o cemu pisem. 

Niko ti nije gori neprijatelj koliko ti možeš biti sama sebi.
I nema te destrukcije koja te može pokopati gore od autodestrukcije. A to ti sebi uporno radiš.
I to jeste veliki problem, jer će to voditi sve dublje u ponor nesreće i suza.
A život je ionako dovoljno komplikovan, samo nam još fali da ga sami sebi komplikujemo.

Probudi se, devojko, nije još kasno!

Marija, ljubav nije kad volimo samo nečije vrline nego kad volimo i nečije mane. Pozdrav, Sale Nađ.

Ne znam...
Citam ovo sto pisete i ne znam ni sta bih ni kako rekla...
Sigurna sam da za njega ovo nije gotova prica, ali sam isto tako sigurna da je sa punim pravom povredjen...

Ima jos nesto...
Prvi seksualni odnos sam imala sa 17 godina i nije mi bilo lepo. To sam ucinila sa deckom sa kojim sam bila u vezi tri meseca. Mislila sam da je to iskljucivo njegova krivica, pa sam ga ubrzo ostavila. Iako to nije bio jednii razlog za prekid, ipak je postojao. Posle toga takodje nisam uspela da uzivam u seksu, i shvatala da ne mogu da krivim svoje partnere.

Sa deckom o kome vam govorim sam imala seksualne odnose, ali mi nije bilo nista bolje. Ipak sam odlucila da sa njim ostanem, jer su me druge stvari vezivale za njega. Govorila sam sebi da nije sve u seksu, i zaista mi je to postalo sporedno. Ipak, vremenom sam pocela i od njega da se odaljavam, ali sam prilicno sigurna da to nije do seksa.

Zašto ti nije lepo? Ovo možeš shvatiti i kao retoričko pitanje i ne moraš javno da odgovoriš  jer bitno je da ti nađeš odgovor na njega. Da li imaš inhibiciju, grč, strah, nekakvu traumu. To mora da se leči kao što sam već rekla. Možda nisi imala veštog partnera koji je umeo da te opusti. Odgovor znaš samo ti i pomoć možeš dobiti tek kad sama sebi daš odgovor gde je problem.

Ne znam zasto
Nemam neku traumu koja bi mogla biti problem.

Imala sam nekoliko momaka i mislim da je nemoguce da su svi bili losi ljubavnici.
Pa i on :'( Stvarno se mnogo trudio oko mene, predigra, mazenje, poljupci su bili predivni. Zaista predivni.

pa čekaj, jel te boleo odnos, nisi mogla da se uzbudiš, nisi dostigla vrhunac, odgajena si puritanski pa ne možeš da se prepustiš uživanju? Šta je to što ne valja.

Jednostavno ne uzivam u tome
Nije mi bolno, nemam neku odbojnost, ali ne uzivam u tome.
Radim to jer zelim da je osobi koja je samnom lepo, trudim se da uziva jer se i on trudi da ja uzivam...

Sutra ne radim, pa cu probati da mu napisem pismo.
Onako kako se to nekad radilo..
Kad vec ne mogu da mu kazem, nek bar ovako zna...

Srecno...
Mozda od toga svega bude nesto...
Ali... moras da savladas probleme...
Ako mu objasnis u cemu je problem mozda te bude razumeo...