Ovo je autorski tekst Nebojse Krstica na blogu B92 a mozda i bude nesto vise.Ako nije za temu obrisite 

Čini mi se da se nalazimo u fazi demokratskog razvoja naše zemlje koja se odlikuje pojavama vezanim za delovanje političkih stranaka takvog kvaliteta da stvar ide ka opasnom obesmišljavanju same ideje demokratskog, tj.građanskog društva koje mnogi, pogrešno, nazivaju civilnim.Pogledavši skup stranaka koje čine vladu uočićemo deološki i vrednosno šaroliku skupinu pojedinaca koji sprovode politiku koja im nije imanentna, ali svoje neshvatanje ili negodovanje nemaju potrebu da izraze zabavljeni "konzumiranjem vlasti". S tim u vezi, evo za vas misaonog eksperimenta. Šta mislite, šta bi se desilo sa Srbijom, kada bi ovih dana NLO nadleteo Vladu Republike Srbije, oteo aktuelnog premijera i odleteo ka sazvežđu Orion? Razmislite na trenutak, ali ozbiljno, uzimajući u obzir tenutni realni raspored karata političke moći koji imamo na talonu. Šta bi se desilo u narednom periodu, koja bi ličnost zauzela upražnjeno mesto, koja bi ideologija preovladala, koja politička linija, koji geografski strateški pravac bi Srbija zauzela i kuda bi otišla Srbija i mi svi sa njom?
Nešto nisam ubeđen da bi kurs ostao isti. Nisam uveren da bi logični naslednik, dakle, taj koji bi bio u situaciji da bude faktor odlučivanja, trčao da Angeli Merkel prezentuje ideju povezivanja Srbije drumskim i železničkim koridorima sa Albanijom, Bosnom i Hrvatskom. Nisam siguran da bi išao da vuče za rukav nemačke, francuske, kineske i sve druge investitore, da dođu u Srbiju. Ispravljam se - siguran sam da taj ne bi.
Da nema Vučića takvog kakav je, sa svim manama i vrlinama, sa nekadašnjim zabludama i sadašnjim promenama, da nema, dakle, njega, na strani koja je na poslednjim izborima dobila više od 50% glasova kao jedinog koji je zagrizao za ideju Srbije u Evropskoj uniji,  tas terazija pretegao bi u roku od odmah na suprotnu stranu. To je relnost o kojoj bi trebalo da mislimo svi, jer kada bi mislili, jasno bi nam bilo da čitava evropska budućnost Srbije, odnosno jedina šansa da se zemlja unormali i ekonomski ozdravi danas visi na samo jednoj niti.
Osim Čedomira Jovanovića, nisam uočio da ovo opasno stanje shvata bilo ko drugi iz onog korpusa koji nazivamo opozicijom. Ostali lideri apsolutno ne razumeju trenutak, niti svoju ulogu u njemu. Ne polazi im za rukom da reše enigmu: kako da podrže svoju politiku kad je vodi neko ko nije oni? I nikako da razumeju da konfrontirajući se prema ličnosti obaraju politiku bez koji ni oni sami ne postoje. Zbog toga svoje učešće u političkom životu svode na izmišljanje besnih glista (“srpska Srbija”), na istragu poturica na temu ko jeste prava opozicija, a ko ju je “izdao”; na natezanje oko nonsensa zvanog ujedinjena opozicija, na cirkus oko rekonstrukcije vojvođanske vlasti, pretvarajući politički život u jedan otužni kalambur koji samo dodatno umanjuje potrebu za opozicijom, takvom kakva je danas.
Zbog svega toga javila mi se potreba za formulisanjem ideje jedne nove političke organizacije koja bi bila primerena ovoj komplikovanoj i teškoj situaciji. Pa sam rešio da napravim nešto što se zove Kontrastranka.Kontrastranka nije ono što bi, na prvu loptu, čovek zaključio: partija koja svemu kontrira. Ne, njeno kontraštvo, za mene, ima dublji smisao. Ona treba da kontrira mutiranoj ideji da je stranka beslovesna mašina za osvajanje vlasti po svaku cenu i bez ikakve ideologije i vrednosnog sistema. Takođe, ona je u kontri prema stavu o tome da su nekakvi arbitri, bez ikakve lične zasluge, ovlašćeni da nekome udele pravo na titulu opozicionara, ili da nekom drugom uskrate pravo da prihvati ideje građanske Srbije, o čemu u Danasovoj debati "Gde je građanska Srbija danas", svoje zabrinjavajući pogrešne stavove elaboriraju perjanice “građanštine”. Pa zaključujem: mnogi od njih upravo žele da konflikti u društvu ostanu zamrznuti, po matrici 90-ih, kako bi ti dežurni samozvani arbitri i dalje bili relevantni.
Da rezimiramo, stranke su izgubljene u vremenu i prostoru; intelektualci su, u najvećem broju, u destruktivnom mentalnom stanju. Sve to prilično su loše vesti za građane Srbije.U takvim okolnostima, društvo nema sigurnu i stabilnu perspektivu. Zato je neophodna pojava političke organizacije koja ne želi vlast, ne želi svoj deo plena, ne želi privilegije za sebe, već želi da bude korektivni faktor, da umanji sveopštu kakofoniju narastajuće histerije i da podrži svaki napor koji predstavlja doprinos tome da Srbija nastavi, za društvo korisnim, evropskim putem, da u miru razrešava konflikt Srba i Albanaca, da gradi poverenje i veze sa susedima, da stvara prijateljske i partnerske odnose sa velikim silama, da razvija društvo slobode i poštovanja različitosti, ohrabruje i pomaže ličnu inicijativu i radi na zalečenju unurašnjih konflikata i deoba koje društvo čine hronično bolesnim i nesposobnim za reforme i promene nabolje.
Eto, to je u najkraćem, ono što imam na umu oko Kontrastranke, koja, da ne zaboravim, nije socijal-demokratska već, za sada, socijal-mrežna stranka.

He 
https://twitter.com/hashtag/kontrastranka

Mastovito i konstruktivno je ovo

Privredna aktivnost i parametri bi se poboljsali - kao sto je vec i dokazano u vise navrata tj desavalo se tokom predizbornih kampanja, rekonstrukcija i sl. kada ministri (vlada) se ne mesaju u svoj posao. Ovo ne izmisljam, postoje podaci koji ovo potvrdjuju 

A sad koment na ideju - zvuci razumno, ali mislim da je u ovom trenutku neostvarivo.

  Niko nije ugasio temu 
Krovlice sta znas 

Од социјализма, национал-социјализам.