Magus

Sinoc sam petlu odsekao glavu i bacio je u doktorovo dvoriste. Bas je bila otkucala ponoc, Magus moj macak i ja prisli smo doktorovom dvoristu prilicno necujno. Bilo je prohladno i vazduh je bio vlazan. Videli smo obojica jasno dva bicikla u dvoristu, deciji bicikli, verovatno je propadao doktorovoj deci, drugi, plavi bicikl pripadao je samom doktoru.. E pa tamo sam zafrljacio petlovu glavu, klimnuo glavom Magusu, onje cutao, nije rekao nista, razumeli smo se. Onda smo nestali u mraku.

Moj macak Magus cesto ragovara samnom. On mi je i posavetovao u pogledu Doktora. Vec dve godine se bavim Crnom Magojom, ali ipak ne mogu da kazem da se osecam sasvim sigurnim u pogledu prakse. Magus je na srecu po pitanju prakse dobar ucitelj, on mi je objasnio sta da uradimo pevcu, pre odescanja glave. Magus je znao puno detalja, , na primer, krestu smo mu iscupali usijanim kljestima, noge odsekli. Pustili da tako zivi jedno vreme u podrumu. Morao je da surovo pati, tako pise u knjizi, tako je i efekat cini jaci. Posle tri dana ptica je bila na ivici smrti. Onda smo mu malenom testerom odsekli glavu, krv smo ispustli u mali lonac u koji se Magus pomokrio, a ja tri puta pljunuo. Tek tada glavu treba staviti u najlon vrecicu i baciti ispred kuce ili u dvoriste zrtve. One koji to prvi put rade moram da upozorim da je nezgodno oprati fleke od krvi.

Naravno, citaoce zanima zasto sam to uradio Doktoru, zasto zelim da se njegovi klinci beskrajno uplase kada vide glavu petla, njihovog dragog ljuboimca koji je nestao pre nekoliko dana. (Telo petla bez hl;ave smo zakopali na raskrscu kako i prilici, telo zrtvovane zivotinje nije za jelo, hormoni koje oslobadja bol negativno uticu na organizam). Tada sam razmisljao o varvarskom obicaju francuskih industrijskih mesara da se kravama u klanici prvo odseku noge, da ne mogu da beze, mislim da takvo meso nije za jelo, ali mozda je bas to ono sto daje draz nekim drancuskim kobasicama i ostalim suhomesnatim proizvoda. To je jos jedan primer, niko zapravo ne vidi sta se desava tamo, u labaratorijama, klanicama i hladnjacama, ono sto nas licno zanima je cena, pa onda i kvalitet odreska ili kolutica salame u tanjiru.


Male tajne

Javna je tajna da postoji Put. Ne jedan, vec mnostvo puteva. Skoro da svaka stvar ima svoj put, svako zivo bice, svaka cestica materije. Ucitelj Kompuni se izrazio ovako: “Sve sto moze da pati ima svoj put”. Pitanje je samo, sta uciniti kada se putevi susretnu? Na primer, mladi seksualno frustrirani programer Gojak i mlada seksualno frustrirana manekenka Ema. Njima su se putevi sreli i to je bilo sve.

Ljudi su zeljni radosti, trvrdio je A. Golumbovski. Tvrdio je tako sve do kraja svog zivotnog puta. Pocetkom 1938. je to bilo, u Barseloni. Kao anarhista, biva uhapsen od strane republikanske policije, rano ujutru izveden u dvoriste suda i tamo streljan. Poslednja zelja bila mo je da popije sok od maline, na rastvaranje. Dali su mu casu, sok, sipali vode i on je malom kasicicom dobro pomesao gusti sirup. Zveckanje kasikice ja kazu izuzetno nerviralo prisutne. Posle je A. Golumbovski jos jednom ustvrdio kako su ljudi zeljni radosti, sigurnim korakom stao uza zid i tamo bio pokosen.

Godpodin Krleza, kao i Henri Kinaski tvrde da je ljudsko bice stoka. Ljudi zavide jedni drugima, iskopali bi jedni drugima oci. Ipak, voile da budu u gomili. “Prijatno je ali i smrdi”. tvrdi gosopdin Krleza dok Kinaski jadikuje o tome kako bi rado ziveo bez prisustva ljudi, ali oni su neophodni kad boli zub, kad se pokvari bojler i slicno.

Najdalje je otisao Zigmund F., on tvrdi da su ljudi bespovratno frustrirani, da svakodnevna radna aktivnost stvara bolest. Da muskarci mastaju o moci a zene imaju ego tripove vezane za oslobadjanje svoje zapretene seksualnosti koju unistavaju same verujusi slepo u ideologiju “zenskih casopisa”.

Matilada je bila mlada i uspesna. Svi su voleli njen osmeh kojim nam je nagovestavala kako je mlada i vesela. Imala je velika usta, nesto kao poznata glumica Dzulija R. Svi muskarci su hteli da je imaju, verovali su da je vesela i prijatna. Matilda se zapravo pretvarala – od mame, operske pevacice, bese naucila scenski nastup, ali duboko u sebi bila je psihopata. Seks je nije uopste zanimao, pa su mnogi pomislili da probira, da tazi zamisljenog princa, ali uopste nije bilo tako.

Najbolje je biti bez novca. Biti siromasan je prava stvar, ali biti siromasan i smrdljiv je jos bolje. Zato sam prestao da radim, a zatim i da se kupam. Pustim da glibava masa slicna sluzi prekriva sve pregibe mog tela. Ako negde odem, zavucem ruku u gace ili ispod pazuha. UmocIm prst u tu tvar i kasnije je razmazem po zidu ili nekom rukohvatu. Ljudi to kasnije prenose dalje. Uzbudjuje me to, izgleda da sam bio svuda.

Lao Ce tvrdi da ne valja putovati daleko, koristiti masine i da smrt treba postovati.

Neki kazu da postoji put. Sumnja se da je tako. Put je nedostizan za sve osim za insekte. Zato je dobro imati insekte u kucu. Mravi nisu losi, ali su buba-svabe, odnosno zohari jos bolji. Zato treba mrviti po podu. Dobro je za insekte a prija i kada bosim stopalom u sred noci nagazite na komadic luka ili slanine.

MC