Traganje za vrlinom

Konjunkcija sa vladarem horoskopa

Kao što katkad u zvezdanom carstvu postoje dva sunca koja određuju putanju jedne te iste planete, kao što u izvesnim slučajevima sunca jednu jedinu planetu obasjavaju različitom bojom, čas crvenom, čas zelenom svetlošću, a zatim je u isti mah preplavljuju podesnim snopom šarolikih boja - tako smo i mi, moderni ljudi, zahvaljujući složenoj mehanici "zvezdanog neba", određeni različitim moralima; naše radnje naizmenično svetle različitim bojama, retko kad su jednoznačne - a ima dovoljno slučajeva u kojima izvodimo šarolike radnje.
Fridrih Niče

Astrologija je kao "metapsihologija" potpuno definisala ličnost, odredila njenu strukturu, odvojila je po delovima i nivoima, međutim njeno je polazište zdrava ličnost, a devijantne delove psihe vidi kroz specifične aspekte planeta i njihovih pozicija. Koliko će jedna poremećena funkcija psihe zahvatiti psihopatologijom ukupnu ličnost, procenjuje se po snazi i dejstvovanju srodne astrološke slike. Ipak, događa se da u sasvim dobro "opremljenim" ličnostima nailazimo na naizgled sitnu nelogičnost, koja u horoskopu nije prikazana kvadratima malefika a koja dugo vremena tinja i zdravu funkciju pretvara u patološki proces.
Za to vreme, prethodno pomenuti upadljivi aspekti "nezdravog" u drugim horoskopima sasvim dobro funkcionišu u praktičnom životu, kao procesi su u granicama normale i osoba ih nadraste.
Teorije o svesnom i nesvesnom, kao i o kompenzacijama i projekcijama u delovanju psihe takođe astrološki primenjujemo i podrazumevamo, pa ćemo smatrati da je to jasno i da u narednoj pretpostavci nije izgubljen uvid u neki drugi deo ili način posmatranja horoskopa, koji bi bolje objasnio ono o čemu ćemo govoriti.
Ono što naime može biti problem, bolest, muka ili što nam još u bazi ne daje zdravo polazište često se krije u konjunkcji vladara horoskopa i druge planete, ako pozicija aspekta sadrži kontradiktorne principe.
Konjunkcija sa vladarom je poput nespornog početnog uslova obavezujuća i definiše vladara. Osim što ga opisuje, ona ga i provocira. Sama priroda konjunkcije ima kao osnovnu potrebu rivalitet i poistovećivanje. Ona je dinamički aspekt koji predstavlja privlačenje, sudar i odbijanje, tipični predstavnik procesa akcije i reakcije, poljubac nakon koga dolazi do razdvajanja. Tako nastaje slika koja unutar ličnosti mora biti diferencirana (da osoba na svesnom nivou razdvoji dve funkcije, a ne da ih stapa i ni nad jednom nema kontrolu). Bez obzira da li je u pitanju benefik ili malefik, važna je logičnost ove konjunkcije. Astrološki gledano, važna je logičnost da se planeta određene prirode nađe uz planetu vladara i takvu njegovu prirodu, a u određenom znaku i polju, koji takođe imaju svoju prirodu, da se dakle planete u toj poziciji principijelno dogovaraju. Nesrodne prirode planeta ili planete sa različitim potrebama koje stvaraju rivalitet, kao antagonizam vrlo retko bivaju prevaziđene. Sa psihološke tačke gledišta takav eventualni nesklad ravan je neskladu koji bi nastao kod ličnosti koja je introvertni misaoni tip sa ekstrovertnim osećanjima na samo recimo, svesnom nivou.
Kada je jedan nepodnošljivi malefik priljubljen uz vladara, čini se upadljivije astrološkom oku, već pripremljenom na razumevanje mogućeg problema. Situacija se međutim komplikuje kada pored planete signifikatora horoskopa imamo dobroćudnog benefika koji i pored svojih dobrih namera ipak nije "dobrodošao" pod okrilje vladara.
Interesi se mogu kositi na primer - Suncu u Lavu i Veneri u konjunkciji sa njim. Ovaj naizgled savršeno pozitivan aspekt u kom je vladar Sunce, u slučaju da je horoskop ženski, ima dublje strukturalno značenje od bezazlenog opisa Sunca Venerom. Vlasnica horoskopa bi trebala biti oplemenjena venuzijanskim principima, a time i njeno Sunce (ona) samozadovoljnije, već jako u svom znaku i podržano estetskim, zadovoljstvenim i ostalim Venerinim darovima, koji bi sa takvim polazištem mogli da prerastu u potpuno samopotvrđivanje. Reklo bi se čak, da će se ego izraziti i dokazati uz pomoć Venere, najubedljivijeg ženskog principa, i da je satisfakcija koja sledi jednostavna i nesporna. Međutim, Venera nije signifikator vlasnice horoskopa (iako jeste venerijanski deo nje, ali podređen ili zavisan od ega). Postavlja se pitanje: koliko je signifikatoru horoskopa - Suncu u svom znaku, u ženskom horoskopu, potrebna neposredna blizina Venere? Koliko je uopšte jednoj ovakvoj ambiciji za suverenitetom potrebno i sve ono drugo što predstavlja Venera spolja i što će pre biti u rivalitetu sa Suncem? I na kraju, Venera svojim prisustvom uslovljava, iako joj je snaga daleko manja i time provocira Sunce. Ona nije vladar i uvek jasno significira drugu žensku osobu, nad kojom vlasnica horoskopa želi da ima moć, kao što je to i prirodno za Sunce. Koliko je ovde reč o prihvatanju a koliko o rivalitetu, dovoljno je za procenu odmeriti stepen ljubomore koji se razvio u ovoj slici. Razlozi što ovakav ego koristi Venerine instrumente sami po sebi daju odgovor da ličnost dokazuje nešto s čijim je i naličjem bila suočena. Ko je Venera koja je stajala pored oca, a nije Mesec, tek je sledeće pitanje pri analizi, a verovatni prvi razlog sada već jasnog rivaliteta prema ženama? Ovakav unutrašnji proces nije obavezan i ne podrazumeva ga sam aspekt, ali je vrlo moguć i vremenom bi imao tendenciju razvijanja procesa dokazivanja, poređenja i odmeravanja sa svim objektima koje predstavlja Venera. "Pozitivizam" konjunkcije Sunca i Venere astrološki jedino dokazuje stalno prisustvo svih oblika ženskog principa uz osobu, vlasnicu horoskopa, ali ne definiše njen odnos prema njemu i ne odgovara na pitanje - je li taj odnos razrešen ili predstavlja "gordijev čvor".
Ove dve planete i da su htele, nisu mogle da ostvare drugi aspekt, što ne znači da njihov nepovoljan dijalog nije moguć, a da u psihi čoveka, odnosno žene, njena taština i ambicija ne mogu pokušati da savladaju njenu sopstvenu ženstvenost ili da će njena egocentričnost blakonaklono gledati zavodljivu ženstvenost drugih žena. Dakle, dva stopljena benefika ne garantuju da su diferencirane njihove funkcije i da je "Ja" nezavisno od osećajnog ili čulnog.
Tradicionalno, u astrološkoj literaturi negativan odraz ove konjunkcije pripisuje se slučaju kada je Venera "spaljena". Sam tradicionalni izraz "spaljenost" odnosi se na umirenu ili ugašenu funkciju osetnog i osećajnog, do čega bi moglo doći potiskivanjem Venerinih potreba i njihovog izražavanja. Uzroci ovome se ne objašnjavaju i vrlo je verovatno da je položaj "spaljene Venere" naveden kao dovoljno dobro objašnjenje specifične astronomske pozicije za koju se može vezati i eventualna negativna manifestacija ovog aspekta.
Uzrok mogućeg problema u aspektu koji smo spominjali, leži u tome što je uz Veneru vladar horoskopa, koji je suprotan princip od Venere i koji je osnažen u svom znaku.
Slična situacija može se dogoditi u slučaju muškog horoskopa, kada su na primer Sunce i Mesec u konjunkciji u Raku. Mesec je vladar (znaka) horoskopa i significira mušku osobu, uz koju je Sunce u Raku. Ova konjunkcija poznata kao "kosmički brak" lako stvara Edipov kompleks, kao što malopređašnja stvara Elektrin kompleks. Svi procesi su obrnuti, a zanemareni ego pred osećajnim funkcijama nastoji da se izbori za svoje mesto. Šta se sve može dogoditi? Rivalitet sa ocem, obezvređivanje oca, davanje snage figuri majke, identifikovanje sa zamišljenom figurom koja je suprotan tip od oca, niz nesvesnih loših odluka koje zadovoljavaju emotivni deo bića, sa informacijom u nesvesnom da će baš ta odluka jednom potčiniti ego, ma koliko ego prividno imao svoje čvrsto mesto, baš on će uzvratnom funkcijom narušiti stanje emocionalnog.
Zodijak je podeljen na muške i ženske znake, što ne znači da će polaritet znaka osobi koja nije tog pola doneti problem sa identitetom. Konjunkcija vladara sa suprotnim principom može suprotstaviti osnovno obeležje pola sa identitetom ličnosti.
Merkur kao neutralan i prilagodljiv, nedefinisan princip, ne može biti u rivalitetu sa planetom vladarom, bio to i malefik, već mu uvek služi i deluje po njegovoj zapovesti. Jupiter je uvek integrisan sa planetom vladarem, pa ni u tom slučaju ne dolazi do zapleta u psihičkim funkcijama. Ostale planete imenovane su kao takozvani malefici, pa se njihovo prisustvo u konjunkcijama prilikom tumačenja već uzima sa merama opreza, kako je to u astrološkim teorijama i predviđeno.
Sunce, Mesec, Venera (pa i Mars, koji ovde nije razmatran, jer ne spada u benefike), i njihovi bezazleni spojevi, nisu uvek najidealniji predznaci ljudske sudbine i mogu sami sebe urušavati, bez da ih druga planeta kvadratom uvodi u destrukciju. Različite funkcije psihe, odvojeno posmatrano mogu biti sasvim normalne, ali kada se jedna drugoj suprotstave ili deluju jedna na štetu druge, dolazi do onih tihih dugogodišnjih procesa koji se ni po čemu ne raspoznaju, ne mogu se lako definisati kao nezadovoljstvo (što bi pri aspektu kvadrata mogli) i podrivaju normalno i zdravo stanje.

Bojana Nenadić