Kongres dao svetu indijansku zemlju kompaniji koja sa Iranom poseduje rudnik uranijuma

M. Milikšić   | 13. 12. 2014. - 18:43h  izmena vesti 18:59h | Foto: Profimedia.rs   | Komentara: 1
Američki senat usvojio je mere kojima se odobrava nacionalni odbrambeni program, a uz njega je dao svetu indijansku zemlju stranoj kompaniji, koja sa Iranom poseduje rudnik uranijuma, piše “Hafington post”.

Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane 2015, vredan 585 milijardi dolara, jedan je od koraka koje Kongres preduzima svake godine, međutim zakonodavci su ovaj put iskoristili usvajanje ovog zakona da “poguraju” i paket sa javnim zemljištem.
Zakon o izmeni i konzervaciji zemlje jugoistočne Arizone dva puta nije uspeo da dobije podršku u Donjem domu Kongresa.

Prema dogovoru, podružnica australijsko-engleske kompanije Rio Tinto Rezolušen koper dobija 971 hektar Nacionalne šume Tonto, u zamenu za nekoliko drugih parcela, kako bi mogla da napravi rudnik bakra.

Veza sa Iranom je preko rudnika uranijuma u Namibiji, u kojem Teheran ima 15 odsto udela. Rio Tinto, koji je iz uprave rudnika 2012. sklonio dva iranska člana, tvrdi da Iran nema koristi od vlasništva, da ne postoji aktivno partnerstvo i da je slučaj diskutovan sa Stejt departmentom kako bi se osiguralo da sankcije protiv Irana nisu prekršene. Portparol Stejt departmenta je potvrdio za “Hafington post” da je bilo diskusije, ali je odbio da kaže da su uvereni da sankcije nisu prekršene.

Zvaničnici, takođe, nisu mogli da kažu da li bi Iran imao koristi od rudnika ukoliko se sankcije ukinu.

Iz kompanije Rio Tinto su ukazali da, prema trenutnim sankcijama i zakonu Namibije, nije moguće otkupiti iranske akcije.

Javnost, međutim, nije zabrinuta samo zbog koristi koju bi Iran mogao da ima, već zbog davanja američke šume stranoj kompaniji povezanoj sa Iranom. Američki Indijanci, posebno pleme Apača koje živi u toj oblasti, kažu da će kopanje rudnika ispod njihove drevne zemlje uništiti sveto tlo.

Iz Rija Tinta kažu da će sarađivati sa plemenom da obezbede da se čuje njihov glas i da će, u saradnji sa američkom šumarskom službom, paziti na zaštitu okoline.

Dogovor o dodeli svete indijanske zemlje rudarskoj kompaniji povezanoj s Iranom nikada ne bi prošao usvajanje da je bio sam na dnevnom redu, priznaje senator Džef Flejk.

U ovom slučaju, dodatak o razmeni zemlje u Arizoni i druge mere nisu ni diskutovane u javnosti, i dodate su tokom tajnih pregovora između Donjeg doma i Komiteta oružanih snaga Senata, navodi “Hafington post”. Ovaj dogovor nije objavljen u javnosti dok Donji dom nije počeo da radi na usvajanju čitavog paketa predloga zakona o odbrani prošle nedelje. Paket će postati zakon čim ga potpiše američki predsednik Barak Obama.
 
Rio Tinto će, preko podružnice Rezolušen koper, preuzeti zemlju godinu dana kasnije. Iako će zemlja onda postati privatno vlasništvo i federalni izveštaji o zaštiti okoline više neće moći da važe, iz kompanije kažu da će se pridržavati tih izveštaja.
 
Suština predloženog dogovora je da se za 971 hektar federalne zemlje iznad velikog nalazišta bakra da 2.144 hektara “vredne” zemlje širom Arizone, u vlasništvu Rezolušen kopera, precizirao je “Hafington post”.

Izvor: Blic