pismo prijatelju


   Moja najtuznija uspomena sa puta u Kiu-Feu.
   To bese vece, kad sam sedeo, u razgovoru, sa jednim starcem, u njegovoj kolibici.
   Neko veselo devojce doslo je da me pita, da li znam sva slova da nacrtam. Ona nije znala da pise, a htela je da posalje pismo Kong-Fu-Ceu i zamoli, da se zauzme oko njene udaje.
   Ja napisah to pismo, a devojce, koje je poznavalo deset hiljada slova, prebacilo mi je, da ne umem da napisem znake, u kojima je izmedju dve kapije, nacrtano srce.


551-479. pre n. e.

prolaznost


Smrt pretvara coveka u grudu zemlje, iz koje nice trava.
Znam, zasto je nase disanje samo neprekidan uzdah.
Za letnjom zegom, stize cama jesenja.
Posle zavejanih poljana, bice polja rascvetana.
Ali, radjalo se, ili umiralo, sunce je, uvek, jedna velika ruza.