Izašla sam iz višegodišnje veze. Ostavio me, jer mi nije mogao oprostiti. Razumela sam ga, da ne ulazim u detalje.
Našla sam utehu u njemu. Bili smo prijatelji pre veze. Kada me zabolilo, odlazila sam k njemu. Sve mi je bilo presveže i bivšeg nisam prebolela. Dao mi je vremena i razumevanja. On je nespretno na samom početku dosta pričao o bivšoj devojci s kojom je prijatelj već godinama. Ostali su dobri posle prekida. To vreme su se više družili, jer je bila bolesna. Već sam pisala o tome ovde - npr. dirao me po stomaku i rekao - ona se nije volela tu dirati, da li se ti voliš tu dirati, kažem broj grudnjaka - kaže njen, sedila sam na njemu (nije bilo inimnosti) i nešto mi je hteo da kaže pa je rekao njeno ime mesto mog (bili su na kavi dan ili pre)...
Nije to dugo trajalo, zapravo mi i nije bilo toliko bitno, pitala sam ga da li da želi da bude s njom - rekao je ne, da ju voli kao osobu... Bili smo prijatelji pre veze, ovo je bilo na samom početku, a onda prestalo.
Živi u drugom gradu, u međuvremenu se udala, a on ih povremeni posećuje. Ispričao mi se, reko da mu je žao zbog toga da je to možda bio neki obrambeni mehanizam. Pogodilo me što mi je rekao, bila sam mu dosadna s tim (razumem ga, gnjavila sam puno), da su oni (on i ona) u razgovoru oko tog problema zaključili da sam posesivna. Iako je to istina. Ovo zapravo nije najbitnije za temu.

Zatim u priču više moj bivši. Nakon pola godine, šalje poruku da me još uvijek voli i da mi je oprostio. Ne znam što da napravim. Bivši mi je došao doma, poslao pismo, radio sve da mi dokaže da me voli. Bilo mi je sve to teško, nisam znala šta da radim. Rekla sam tadašnjem deču i rekao mi je da želi da budem sretna, da se nađem s bivšim, da prosudim. Stavila sam ga u groznu situaciju. Obojicu.
Ostala sam s njim, ali se pitala da li sam donela pravu odluku, bivši mi je u glavi plus ovo sa njegovom bivšom tj prijateljicom. Kada smo prekidali (par puta u preko godinu dana), uvek mi je falio i bilo mi je teško, a kada smo se mirli - nisam bila sigurna.

Obojica su dobri ljudi i dečki. Sada smo prekinuli. Uopće ne znam ni kako da razmislim o svemu. Koje je najbitnije pitanje koje trebam da si postavim?
Kako da "znam"? Ima li tko kakav savet?

Kada se dvoumis izmedju dvojice ... dobra matematika je ako za rezultat dobijes prazan skup

probaj da napravis listu za i protiv, i za jednog i za drugog decka, mozda pomogne

Da , pazi samo da ne pomesas cedulje sa onom listom za super- market

 

to nikako nece valjati

da, ali ne radim cedulju za supermarket.
probala sam i to, ali nije puno pomoglo. krenem pisati i stanem. zapravo uopće nemogu da razmišljam o tome, a moram i na neki način stalno razmišljam o tome.

Kad ti kazem ... kada budes znala da je to to ... bices sigurna

Neces pisati razloge

pa onda budi sa obojicom...
proba paralelnu vezu .... neces biti jedina devojka na ovom svetu

ne mogu to. ne zaslužuju to -  i ovako je loše, a tako bi bilo još gore.

A da ostavis obojicu iza sebe i da nastavis dalje?
Ima jedna divna izreka koja kazhe da se casha koja se jednom slomi nikako ne mozhete popraviti..Mislim, nacices se u jako nezgodnoj situaciji jer ce se stalno pitati da li si napravila pravi izbor..i onda sve ispochetka..Tako povredjujes i jednog i drugog..

Moj savet ti je jednostavan-idi dalje