Komunizam i Renesansa
Jedan tekstic
"Ne, nisi u pravu!" - govorio je..
"Nije Komunizam mratav!
To ti se cini, to su samo Imperijalisti ulozili puno dolara da ga zaustave, ali im nece poci za rukom!
Videces ti kad Kastro podigne Juznu Ameriku, kad Mendela podigne Afriku!
Ma, kakva Kina, kakva Rusija, svi su se oni prodali za saku srebrnjaka.."

Kvrgave, vojnickim cokulama i artritisom unakazene prste, stiskao je u nemocnu, staracku pesnicu..
A ipak, oci su mu blistale, bio je ponovo mlad!
Otresao bi nervozno pepeo sa cigarete, i nastavljao da prica..

Tada jos uvek nije znao da su mu dve trecine zeluca bile vec pojedene rakom..

U Partizane je otisao sa nepunih 18, iz cisto ideoloskih razloga.. Njegovi su pre rata bili dobrostojeci, bili su ono nesto sto ce godine koje dolaze, nazvati Postenom Inteligencijom.
Voleo je da prica o tim danima.

U retkim prilikama kada bi o tome pricao pred roditeljima, deda bi obicno bez reci dohvatao sesir i izlazio napolje, a baba je sebi u bradu mrmljala, da je, koliko se ona seca, toj sudbonosnoj odluci, mnogo vise doprinela svadja sa dedom, kada je ovaj saznao da se on, citiram "spandzao sa nekom Milom, raspustenicom i, Boze mi oprosti, GLUMICOM, nego sva sabrana dela Kropotkina, Bakunjina, Marksa i Lenjina, zajedno."

U vojsci je napredovao brzo, uglavnom zahvaljujuci cinjenici da je bio najobrazovaniji.
Srpski mu je u gimnaziji predavao Mesa Selimovic.
To je bio mac sa dve ostrice koji je on uspeo dobro da iskoristi.

Cetrdeset i osme je pogresno odgovorio na Istorijsko Pitanje, i dobio godinu dana Golog Otoka.
Pauze izmedju lovljenja Toplog Zeca, Shibe i Drugarske Samokritike, prekracivao je premestanjem omanjeg kamenog brda, sa jednog mesta na drugo.

Obzirom da nije dobro naucio lekciju, nekoliko godina kasnije, otisao je na popravni.
Sedam godina KP Zabela, ovoga puta.

Nije ga htela karta ni tada.
U to vreme, Cetnici su u zatvorima bili dobro organizovani i pomagali su jedni drugima.
Sitni kriminalci su takodje bili dosta visoko u hijerarhiji, a najgore su prolazi Ustase i Posrnuli Drugovi..

Sve vreme je bio clan Partije, redovno placao clanarinu, a prisustvovao sastancima, kako kad..
Izasao je sam, sopstvenom odlukom, kada mu se ucinilo da mu se Savez previse mesa u privatni zivot.

Po izlasku iz vojske, pa zatim iz zatvora, zaposlio se kao knigovodja u nekoj velikoj firmi, u nekom provincijskom gradicu.
Tu je ostao sve do penzije.
Bio je prijatelj sa mnogim poznatim ljudima iz kulturnog i sportskog zivota tog vremena.

Imao je puno odlikovanja iz rata, ali nije mario za njih.
Davao bi ih deci da se igraju, ko zna koliko ih je bilo zagubljeno.
Pazio je jedino na svoj pistoj, ruski Nagan, koji je poneo kad se demobilisao.


Imao je nesrecu da dozivi da vidi slom Sistema u koji je verovao, Ideala kojima se napajao, Ideje koja je odredila njegov zivot.

Imao je srecu da prozivi vek, saren i raznovrstan, bogat i uzbudljiv, strastan i romantican.

Bio je zanimljiv covek, taj moj cale.
Od njega sam mnogo naucio.
Umro je '94., nekoliko meseci pre nego sto sam ja dosao u Kanadu..

*************************************


Elem, dragi moji, podstaknut nekim nedavnim topicima, poceo sam da razmisljam o Komunizmu..
Nemojte mi pricati o Teoriji, ili neslaganju Teorije i Prakse!
To me ne zanima..

Ja bih voleo da cujem koliko je na VAS, na vas zivot, uticao Komunizam, i kako.
Da li danas, posle toliko godina, na sebi osecate posledice vremena u kome ste odrasli - tog naseg, jugoslovenskog, mekog Komunizma, pa zatim Socijalizma?
Koliko ste danas ono sto jeste, zahvaljujuci Komunizmu?


Samo iskreno, molim!

Uticao je u ranom djetinjstvu kada sam dobio ukor zato što sam izjavio da je Božić veći praznik od Dana armije.

Uticao je kada je moj školski kolega također dobio ukor zato što je oko vrata nosio lančić s križem.

Uticao je kasnije, kada je već propao kada sam tijekom studija shvatio koliko je zla nanio mom narodu, susjednim narodima, i mnogim ostalima.

U redu fina je to teorija, ali praksa je bila nikakva. I ne zanimaju me sad nekakve apologetske priče kako to ni nije bio pravi komunizam i slično, dovoljno je bilo kome razboritom da shvati da je komunizam najveće zlo koje je zadesilo čovječanstvo.

Uvijek sam bio, uvijek ću i ostati dosljedno antikomunistički opredijeljen, protiv pravog komunizma bio on skriven pod ne znam kakvom krinkom - socijaldemokratskom, liberalnom ili kojom mu god drago.

Eh... kad procitam ovako nesto uvek se setim scene iz Lepa sela lepo gore, kad iza skole na dan slikanja ona dva klinca u duhu uskrsa lupaju jaja....