Komunisticki revolt! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Kako biologizam radi za revoluciju?

Hegelijanski mravi

Proučavajući instinkte životinja, Čarls Darvin, čuveni naučnik, uočio je i zabeležio jednu neobičnu pojavu, koju su pre njega zapazili i Pjer Iber i F. Smit, a reč je o tzv. instinktu porobljavanja. Poput spomenute dvojice biologa, i Darvin je posmatrao ponašanje mrava i pojavu svojevrsnog robovlasništva u njihovim zajednicama, a zapažanja o tome izneo je u čuvenoj knjizi Postanak vrsta. Kako Darvin nije poznavao filozofiju, posebno onu Hegelovu, njemu je promakla jedna vrlo bitna činjenica u vezi sa mravljim ropstvom – reč je, naime, o dijalektici...
Smit, Iber i Darvin proučavali su odnose u zajednici mrava, koji su pripadali vrstama Formica sanguinea i Formica fusca u južnim delovima Engleske [Čarls Darvin, Poreklo vrsta, strana 216-217 ].
Mravi Formica sanguinea jesu vrsta mrava-zarobljivača, a mravi Formica fusca su mravi-robovi. Ove dve vrste ne žive u istom mravinjaku, već obično u mravinjacima koji se nalaze na bliskoj udaljenosti. Proučavanje je pokazalo da i robovi i gospodari rade podjednako, ali da su gospodari više orjentisani na pribavljanje hrane i materijala za mravinjak, dok robovi obavljaju uglavnom »domaće poslove« - spremaju mravinjak i bave se mužom biljnih vaši (dakle, mravi Formica fusca su tzv. domaći robovi). Međutim, istraživači su primetili da zahtevniji poslovi, poput dovođenja novih biljnih vaši u mravinjake, iziskuju zajedničku akciju robova i gospodara. Isto tako, istraživači su zapazili da prilikom selidbe gospodari prenose robove (što je i logično, budući da su F. fusca dvostruko manji od mrava F. sanguinea), te da u slučaju »kriznih situacija« – na primer, u slučaju ozbiljnog oštećenja mravinjaka – gospodari i robovi rade zajednički na spašavanju lutaka iz mravinjaka.
No, ipak su zanimljiviji rezultati proučavanja instinkta porobljavanja kod jedne druge vrste mrava – mrava koji pripadaju vrsti Formica rufescens, i koji obitavaju u Švajcarskoj.
Gorespomenuta vrsta mrava takođe poseduje »robovlasnički instinkt« t.j. pripada tipu mrava-porobljivača, ali sa jednom, izuzetno velikom razlikom. Ta razlika je produkt boljih uslova života ovih mrava – što će reći, ona se javlja na nešto višem stupnju evolutivnog razvitka.
Naime, karakteristika međusobnog odnosa mrava Formica rufescens i njihovih robova – i, uopšte, jedna fascinantna zanimljivost – jeste apsolutna zavisnost mrava-gospodara od robovske radne snage!
Robovi (takođe Formica fusca) rade sve vrste poslova:
grade mravinjake, odlučuju o selidbi, čak sele svoje go-
spodare, pribavljaju hranu za njih, pa ih čak i hrane, jer
ovi sami nisu sposobni za to.
   U tom smislu je zanimljiv jedan mali eksperiment
Pjera Ibera: naime, on je zatvorio u poseban prostor 30
ovih mrava-gospodara, nekoliko lutaka i larvi mrava i
veliku količinu hrane koja mravima Formica rufescens
najviše odgovara, a sa njima nije zatvorio niti jednog
roba, želeći da mrave-gospodare tako stavi u više nego
tešku situaciju, i natera ih da sami rade. Međutim, mravi-gospodari su bespomoćno ležali i, iako su na raspolaganju imali obilje hrane, nisu bili u stanju sami da se prehrane, a kamoli da brinu o & u takvoj situaciji mravi-gospodari bi, bez sumnje, svi uginuli od gladi, a da je to bila realna mogućnost govori podatak da je nekolicinu zaista i zadesila takva sudbina.
Ali, tada je P. Iber stavio među bespomoćne gospodare jednog mrava-roba (Formica fusca): u kratkom roku on je nahranio gospodare, napravio nekoliko ćelija, zatim se pobrinuo za larve i lutke i, uopšte, sve je organizovao i doveo u red. Zaista neobična pojava...ali, samo na prvi pogled.
   Jer, na jednoj strani imamo mrave Formica sanguinea, čiji instinkt jeste instinkt porobljavanja u prvobitnom obliku, kao i zajednički rad gospodara i robova, kao rezultat lošijih uslova života, a na drugoj strani imamo gospodare, na očito višem stepenu razvitka, koji žive u boljim uslovima, ali gospodare koji su potpuno zavisni od rada svojih robova.
   Gospodar je gospodar kada je priznat kao takav – zavisnost roba od gospodara vodi priznanju samostalnosti gospodara. Ali, postoji i zavisnost gospodara od roba: prvi se preko drugog, dakle posredno, odnosi prema radu i prema stvari koja je predmet rada, a koja je predmet žudnje gospodara. Rob radi – a rad oblikuje – i preko oblikovanja radom rob evoluira, dok gospodar ostaje neproduktivan i, na posletku, postaje, kako to Darvin kaže, jadno zavisan od svojih robova. Gospodar je postao rob, a rob je postao gospodar, i zato robu još preostaje da dovrši taj proces – jednim potezom, revolucijom...
Mravi? Ne, naravno da ovde nije reč o mravima...

Zahvaljujem se urednistvu:

guillotine                      Redakcija:
Revolucionarni vesnik, broj 1
Izdaje:                      Hal 9000, Odisej 2004, Boris Tadić,
Javno komunalno preduzeće 'Streljana'         Dušan Kovačević, Dragomir Acović,
                     Dragan Milovanović, Momo Kapor,
kontakt mail: casopis_guillotine@yahoo.com        Slobodan Vuksanović, Žarko Korać