Штити ли ко српску децу? :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Разоткривање „слободних“ медија

Аутор: Срђан Ного, Објављено: 16. 06. 2010.

Замислите само овакву ситуацију – локални лидер неке српске странке у Војводини пребио мађарску децу. Читава хорда медија, политичара, НВО активиста, подигла би толику галаму да би се у сваком делу земаљске кугле чуло како су Срби крволоци,пронашли би се „докази“ о „геноцидној намери“ да се искорени мађарско становништво, огласили би се сигурно и лидери нашег северног суседа, указујући да су то јасни разлози за ревизију Тријанона, сигурно би их у томе подржале и евроунијатске бирократе из Брисела (наравно најгласнији би био незаобилазни Јелко Кацин), а вероватно би о томе случају имала коју реч да каже и Хилари Клинтон. Наравно Борис Тадић би се редом извињавао, а Ненад Чанак би се заложио за протеривање Срба јужно од Дунава. Специјалне емисије би приредили и на РТС – у, и на Б 92, а можда би Бранкица снимила и серијал Инсајдера на ту тему. Судбина виновника тог дела била би запечаћена, у недостатку смртне казне, Томо Зорић би сигурно тражио максималних 40 година, а Ната и компанија из партијског судства брзо би га послала пут Забеле. Дотична странка била би, вероватно, забрањена.

[http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2009/05/22/40790/SILOVANJE-1.jpg] Али, то се у Србији, на сву срећу, није десило. Десило се обрнуто. Председник Општинског одбора Савеза војвођанских Мађара из Станишића код Сомбора Никола Пектер брутално је, уз националистичке псовке претукао тројицу српских малишана из овог места од којих најстарији има 13 година. Сва претучена деца су одмах превезена у болницу где су детаљно прегледана и констатоване лакше телесне повреде главе, а једно и нагњечење ребара. Око десетак малишана из шестог разреда основне школе окупило се на роштиљу када им је притрчао Пектер и уз најгоре националистичке псовке почео да туче најближу тројицу зато што су му наводно поломили неколико грана на трешњи. Деца су узалудно покушала да објасне да нису ништа дирали, а камоли крали туђе трешње, али он се одмах окомио на најближе, и тукао их песницама у главу, и није се зауставио ни када су пала на земљу. Једно дете се од страха упишкило. Иначе, Пектер је на место инцидента дошао колима са супругом и дететом, и док је тукао и псовао децу на националној основи, његова жена је добацивала и подстицала га да настави свој дивљачки пир.

После тога насилник се позивао на функцију председника Општинског одбора Савеза војвођанских Мађара, и како ствари стоје, због политичког притиска, проћи ће само са прекршајном пријавом. Вратимо се сад замишљеној ситуацији – шта би било да је било обрнуто. Циљ овога текста није да се подстиче нетрпељивост између нација, већ напротив, да се укаже на дупле стандарде, и велику дискриминацију српског народа у његовој сопственој земљи. Као што смо увек истицали бројне светле примере великог пожртвовања за Србију, од стране наших сународника Мађара, као што херојство пензионисаног пуковника Золтан Даниja, човека заслужног за обарање „невидљивог“ авиона Ф – 117А, или борбеност на спортском терену прослављеног одбојкаша Ђуле Мештера, тако смо и сада дужни да реагујемо на овај срамни чин неодговорног појединца, који се, на жалост, успешно сакрио иза своје нације и политичке странке чији је функционер. Требало би да се запитају сви – од политичара који заташкавају случај, полиције и тужилаштва који крше закон невршећи своју дужност и умањујући постојеће дело (чиме су саучесници и починиоци кривичног дела), и новинара који игноришу овај случај. Питање за српске новинаре је у чему је суштина ваше професије? И шта је посао новинара у Србији данас, ако не сме да извештава о оваквом примеру (а не смеју о много чему другом). Очито да свега пар људи, који раде у масовним медијима у данашњој Србији, заслужује да се третира као новинари и личности са достојанством. А у целој овој причи, колатерална штета су деца. О њима нико и не брине, битна је политика. Зар не?