Ser Dionzije se malo zamorio od puta, a i bila je neka sparina pa se uplashio da mu slon ne prokuva, pa je odluchio da malo odmore. Nashli su klupicu pored puta i zaseli kao dva dobra prijatelja da se malo odmore… U glavi mu je bila slika usnule princeze, raznezio se i po principu “Kad nema princeze, dobar je i slon” zagrlio svog vernog druga. Slon ga je malo chudno pogledao i rekao “Aj’ majke ti, de mene nadje…” ali se ipak opustio u zagrljaju Ser Dionzija…


Ser Waterpooloboy posle duge i naporne borbe, predlozio je zmaju da malo sednu i odmore se. Poshto je shvatio da ce borba biti neizvesna, a i da gubi dragoceno vreme koje ce drugi vitezovi iskoristiti da pre dodju do princeze, krenuo je u lagano i neobavezno caskanje sa iznenadjujuce prijatnim i komunikativnim zmajom. Zmaj mu se chak poverio da je u svadji sa ostalim zmajOvima zato shto je preuzeo na sebe da organizuje skup u zmajOvom gnezdu za sve zmajOve nezenje i da ce da im obezbedi i pice i klopu i Zmajchice, ali da se zapio sa Brus Lijem u pomenutom Zmajevom gnezdu i da je ispalio drugare. Ser Waterpooloboy ga je razumeo i shvatio, privio ga uz sebe i..

samo pazite! cujem (javila mi jedna pticica), da su za ovu bajku culi i sa drugih foruma, pa se princevi lagano priblizavaju...