"... Normalan. Šta uopšte znači biti normalan? Bolovati od iste bolesti kao i komšija? Ići na ista mesta, gledati iste emisije kao i drugi? Tapšati kad se zavesa spusti, krstiti se kad ono i pop, tući se na utakmicama? Nositi majcu sa likom odbeglog ''heroja''? Ćutati kad i drugi ćute, pričati u glas sa svima? Ubaciti među komšisku živinad kokicu zaraženu ''pernatim'' virusom? Ako to zanači biti normalan onda... Juče sretnem jednog prijatelja, išli smo u isti razred. Kaže, kod mene sve po starom, škole sam završio, vojsku odslužio, još samo da se oženim i nađem posao pa onda...Pa onda, šta? Da upropastiš decu onako kako su tebe upropastili, da eventualno dočekaš peziju pa onda da crkneš kako to već red nalaže? Da redovno posećuješ lekare, da zube pereš samo kad ideš u goste, da glasaš za ''narodnjake''? Da gviriš kroz špijunku i čudiš se ko to komšiji dolazi u ovo nedoba- švalerka ili rođaka? Hm... Da matorce posećuješ samo kad gepek treba napuniti zimnicom, da rodbinu srećeš samo po sahranama, da biješ ženu iz čistog zadovoljstva? Više nije mogao da izdrži.- Šta je bre pičko, misliš da si mnogo pametan, a? -Pametan? Ne, to nikako. Da sam pametan ne bih stojao ovde i sa tobom razglabao o ''suštinskim'' pitanjima. Bistar? To, možda.Realan? Vrlo.Vaspitan? E, u to već možeš da se kladiš. Otišo je bez pozdrava. Ne zameram mu. A, i što bi?On je i dalje normalan, ja nisam.Očigledno..."   

Nikola Dinić     

Pravo stanje u Srbiji kako pamtim 

Jao stvarno bilo bi lepo u Srbiji biti malo nenormalan na lep način. To ipak donekle zavisi od nas samih. Mi smo to koji donosimo odluke da prema svojoma bližnjm budemo grubi ili nežni. Zato smo mi ti koji možemo da napravimo iskorak pa umesto da na nekog vičemo i besnimo lepo i smireno kažemo šta imamo. A ako ne posluša onda učinimo isto ono što bi i da smo pre toga vikali

Nenormalan na lep nacin znaci obozavam taj izraz 

Pa jeste, ljudi se od silnog zla okolo u sebi prozle. Zahvaljujući našoj revolucionarnoj svesti patriarhalan kod nas znači onaj koji opali šamar ćerki zbog korseta koji joj je sam kupio. 

Mogu ti reci da su ljudi takvi i ovde. Doduse neki put mislim kod nas ima vise sadista.

Ovde zaista ima mnogo sadista. Pre godinu dana sam popizdela na nekog debila koji se iživljavao na svojoj ćerki. Ladno je nadnosio dete od 3 godine nad kontejner za đubre i pretio joj da će je baciti, urlikao na nju. Detence se izbezumilo od plača, a samo par metara dalje njegova žena , brat, snaja i neko društvo sede za stolom u restoranu, niko da trepne. I kad sam ja uzela mobilni i cimnula policiju usrao se ko grlica. Treba povremeno pozvati i plavce. Sad je kampanja kod njih za zaustavljanje porodičnog nasilja.

Kod nas je to opste normalno. Nazalost.
Pitam se koliko ce plavci biti efikasni

Шта је за мене нормално?

Бити лепо васпитан и уљудан, слушати друге, не бити наметљив и егоцентричан, понашати се и облачити се пристојно, имати лепе манире, поштовати родитеље, као и друге људе око себе, имати стрпљења за сопствену и туђу децу, читати и образовати се током целог живота, не галамити и не бацати смеће по улици, хранити се здраво, возити бицикло, држати се за руку са вољеном особом, ићи у позориште али и на утакмице, не псовати и бити од помоћи свима којима је помоћ потребна, бити пажљив у саобраћају, не гајити предрасуде било које врсте, не осуђивати друге, не опијати се и не користити дроге, давати у добротворне сврхе оно што и нама самима треба, а не само оно што бисмо иначе бацили, волети животиње и чувати природу...

Ко је нормалан....онај који је леп и добар....себи и другима.

Liv, lepa je ideja, ali je i prilichno utopistichka... Strogi su ti kriterijumi normalnosti.