Коме смета СПО? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Kao što rekoh Pametnom je dovoljno jednom reci ! Isto tako pametan ce lako zakljuciti o kakvoj se budali (Vuku) radi , izbori su to dokazali , malo je ostalo onigh slepih ili nedao bog udarenih mokrom krpom po glavi !

Nego da mi malo vidimo šta je sve bilmez nekada provaljivao ...

Lider Srpskog pokreta obnove i srbijanske opozicije Vuk Draskovic, miljenik fortune, govori o neuspjelim atentatima na njega, politickim prilikama u Srbiji, mogucnostima opozicije, privatnom ratu americke administracije, Slobodanu Milosevicu, Crnoj Gori, Kosovu, Drazi Mihailovicu…

OPOZICIJA JE CIO NAROD

Razgovarao: Senad Pecanin

LIDERA SRPSKOG POKRETA OBNOVE VUKA DRASKOVICA SAM
upoznao sredinom 1990. godine. Bio sam mlad i neisku-san novinar Treceg programa Televi-zije Sarajevo Dobre vibracije i u Beograd sam otputovao da napravim intervju sa simbolom "aveti povampirene proslosti", kako je stajalo u zakljuccima svih ondasnjih centralnih komiteta. Iako je vec tada na svojim skupovima okupljao brojne pristalice, Vuku nije bio omogucen pristup i mnogo liberalnijim medijima nego sto je u to vrijeme bila Televizija Sarajevo. Meni je najvise zbog toga intervju sa njim predstavljao pravi profesionalni izazov, ciju je realizaciju podrzao moj urednik Slobodan Svrzo, mada smo obojica bili skepticni prema mogucnosti da tadasnji urednik Televizije Nenad Pejic i dozvoli njegovo emitiranje.

Sreli smo se u Televiziji "Studio B", gdje je sniman intervju. Dok smo cekali da se pripremi studio, Vuka sam htio pitati o dogadjajima od prije dva dana, kada ga je milicija sprijecila u pokusajima da postavi spomen--plocu Drazi Mihailovicu na Ravnoj Gori. No, nikako nisam mogao da se sjetim Ravne Gore, pa sam ga pitao: "Bili ste sada na ovoj… ovoj planini… sad zaboravih ime… kako se zove… pomozite mi…" Pretpostavljam da je Vuk pomislio da provociram i da namjerno necu da izgovorim ime planine. Gledao me je iskosa, ironicno se smjeskao i ponavaljao: "Ne znas, je li? Ne znas, ha?" Dzaba je bilo moje pucketanje prstima koje mu je trebalo pokazati da mi je Ravna Gora upravo "pobjegla sa vrha jezika". "Ne znas, je li? Ha? Znat ces, znat ces", ironicno se smjeskao kao da je stvarno znao da cu biti jedan od miliona koji ce dobro zapamtiti ne samo ravnogorski toponim vec i ikonografiju.

Danima sam prije tog intervjua razmisljao kako da ga napravim a da Vuk svojom rjecitoscu, interpretacijom historije, jamama, ustasama i drugim omiljenim temama, od mene ne napravi Crvenkapu. Imao sam tremu i pripremljen plan kada je snimatelj dao znak za pocetak intervjua. Dobro vece, postovani gledaoci. Uvjeren sam da mog vecerasnjeg gosta i ne trebam posebno predstavljati, jer sam siguran da prepoznajete Vuka Draskovica, poznatog srpskog nacionalistu, a, neki kazu, i sovinistu. I stvarno, upalilo je. Vuk, koji je dosao da rutinski odradi svoj nastup i ponovi svoje tada vrlo ekstremne politicke stavove, odjednom se zacrvenio, iskolacio na mene svoje, meni se ucinilo, ogromne oci, prekinuvsi moju najavu: Sta govorite? Ostavite vi te svoje sarajevske stoseve! Ja nisam nikakav nacionalista i sovinista, ja sam srpski pisac! No, ja sam znao da je moja strategija izbacivanja Vuka iz njegove rutine dala odlican rezultat, hladno sam jos jednom ponovio najavu, vodeci 25 minuta dugi razgovor na nacin koji Vuku nikako nije dozvoljavao da se koncentrise i predje na sigurni teren svojih mnogo puta ponovljenih stavova. Intervju je ocijenjen toliko dobrim da mi je Vuk po njegovom zavrsetku stisnuo ruku priznajuci da sam ga "odradio muski", Nenad Pejic je odobrio njegovo emitiranje, a "Studio B" je pocetak uzeo za spicu za svoju emisiju politickih intervjua. Nakon zavrsetka snimanja Vuk me je pozvao kuci na rucak, sto zbog obaveza nisam mogao prihvatiti. Rekao mi je da ide upravo tog dana da registruje Izdavacku kucu "Cica". Kada je vidio moje kiselo lice, pitao me je da li znam da je u Cicinom stabu bilo i Muslimana. "Jesu li i oni prakticirali ovaj rad?", pitao sam prelazeci bridom dlana preko svog vrata.

Drugi put smo se sreli u Sarajevu, gdje je Vuk bio moj gost na tribini u "Domu mladih" na Skenderiji, u predvecerje rata, krajem januara '92. godine. Organizirao sam mu i susret sa Alijom Izetbegovicem, koji zbog prehlade nije mogao ucestvovati na tribini. Vidio sam da je veoma zabrinut zbog onoga sto predosjeca da ce se dogoditi u Bosni. Njegovi politicki stavovi bili su potpuno drugaciji od onih iz vremena kad smo se upoznali, i razumniji od ogromne vecine ostalih politickih lidera u Srbiji. Penjuci se na podijum "Doma mladih", zamolio me je da ga ne pitam o njegovoj cuvenoj izjavi datoj na mitingu u Novom Pazaru dvije godine ranije, o "odsijecanju svake ruke koja ponese zeleni barjak", sto mu, naravno, nisam mogao udovoljiti.

Tokom rata u Bosni Vuk je za mnoge neocekivano, ali za mene vise ne, bio jedna od rijetkih javnih licnosti u Beogradu koja je javno govorila o srpskim zlocinima, osudjujuci ih. Zbog toga je bio stalna meta fasizirane beogradske javnosti. U jednoj televizijskoj kontakt-emisiji njegova supruga Danica Draskovic je upitana sta Vuk radi u Beogradu, zasto ne ide u svoje Gacko da se bori. Danica je odgovorila da Vuk nije zelio i ne zeli rat, a i kada bi otisao, jedina strana na kojoj bi se mogao boriti bila bi muslimanska. Uspjeli smo se tokom rata cuti telefonom, '94. godine, i pitao me je sta mislim da li bi bilo dobro da dodje i u Sarajevu klekne trazeci u ime srpskog naroda oprost za pocinjene zlocine.

Nakon vise od osam godina, ponovo smo se sreli u Budvi, u njegovom stanu u kojem je sticajem nevjerovatnih okolnosti u kratkom roku prezivio vec drugi atentat. Intervju smo i zapoceli rekonstrukcijom posljednjeg.

DRASKOVIC: Naravno da sam ocekivao. Logicno je da jedna zlocinacka organizacija pod kontrolom drzave, koja je pokusala da me likvidira kamionom punim peska i eksploziva u oktobru prosle godine, pri cemu su ubijena cetvorica celnika Srpskog pokreta obnove, nece odustati od svoje namere i da ce pokusati da dovrse zlocin. Neposredno pre ovog budvanskog slucaja, oni su se pripremali i vrebali priliku: dva-tri dana prije nego su okupirali "Studio B", koji je do kraja razotkrio zlocin na Ibarskoj magistrali, dobio sam obavestenje od ljudi iz vrha Sluzbe drzavne bezbednosti da je dat nalog za moju hitnu likvidaciju. Po padu "Studija B" otisao sam u Moskvu, a kada sam se vratio, na aerodromu su uhapsili moje obezbedjenje, koje je jos uvek u zatvoru. Tako sam ostao bez zastite. Dosao sam ovde u Budvu da radim na jednom rukopisu, bio sam potpuno sam. Iz neshvatljivih razloga, crnogorska policija nije obezbedjivala kucu, i tako sam docekao taj 15. juni uvece. Sedeo sam bas ovde gde sada sedim, u malo pognutom polozaju, zavrsavao sam veceru i gledao televiziju. Mislim da sam upravo stavio zadnji zalogaj u usta, a oni su, ja ih nisam cuo, prosli na terasu. Ove spoljne skure na vratima su bile zatvorene, ali su ona bila otvorena i u jednom trenutku odjeknuo je pucanj. Mene je nesto opeklo, ali nisam imao vremena ni da razmisljam o tome. Odmah sam se, istog trenutka, bacio na pod i, kao sto vidite, taj prvi kursum mi je prosao kroz levo uvo i zabio se ovde u zidu. Sledeci, koji mi je bio namenjen u glavu, izbegao sam tako sto sam munjevito reagovao bacivsi se napred, izbegavsi metak ciji trag vidite ovde. A onda sam se, shvativsi odakle pucaju, brzo bacio na drugu stranu, koristeci fotelju kao zaklon. Tada su promasili i metak je probio fotelju sa druge strane. Nakon toga sam se, lezeci na stomaku, izbacio na gornju platformu sobe, zaklanjajuci se iza stuba. Ponovo su pucali, ali su promasili i pogodili su ormar i usisivac u njemu. Prilikom zaklanjanja iza stuba, u lezecem polozaju, ili sam se pomerio ili sam na trenutak zelio da pogledam u njihovom pravcu - ne znam, ali mi je, izgleda, glava malo izvirila iza stuba i tada je kursum okrznuo slepoocnicu i zabio se u ulazna vrata. Posle su jos pucali, ali me stub stitio. Odvaljene su i plocice na zidu, i nastala je tisina. Ja sam pomislio da oni zapravo menjaju sarzer, da ce prosto razvaliti skure i uci unutra. Puzeci unazad, a koristeci stub kao zaklon, dosao sam do vrata u lezecem polozaju. Digao sam ruku, otkljucao ih i bacio se kod komsije u stan, cija su vrata, srecom, bila otkljucana. Rekao sam da odmah jave policiji sta je bilo, i oni su dosli nakon dva-tri minuta. Ja sam uzeo telefon, i da bih predupredio glasine, javio sam se Dani i mislim da sam poceo ovako: "Dano, duso, pokusali su da me ubiju. Dva puta su me pogodili u glavu, ali, evo, vidis, pricam sa tobom, znaci da nije nista ozbiljno." Odveli su me nakon toga u Dom zdravlja, a onda u kotorsku bolnicu kod hirurga, gde su ovo sanirali.

DANI: Malo je reci da ste sretan covjek, s obzirom kakva ste dva atentata prezivjeli. Pretpostavljam da, kao religiozan covjek, objasnjenje trazite u Bozjoj volji.

DRASKOVIC: Pravo da vam kazem, meni je nezgodno o tome govoriti. Ja u Boga verujem zaista iskreno. Pogledajte stub koji me spasio: na njemu je sa ove strane Bogorodica sa Hristom, maznim Hristom, koji je dete i koji mazi majku. To je i inace jedna od mojih najdrazih ikona sa Hristom. A sa druge strane, videcete, nalazi se ikona svetog Nikole, a to je moja krsna slava. Ja verujem u Boga i mnogi ljudi zapravo ne znaju sta znace one Hristove reci: "Vi koji cinite dobro, cinite dobro i dalje. Vi koji cinite zlo, cinite zlo i dalje." To je verovatno potrebno da bi se to cinjenje dobra i to uporno cinjenje zla nasli na nekom vecnom kantaru, na nekoj vagi, da bi se svi mi smrtni na ovom svetu izmerili pred nekom vecnoscu, da svako bude nagradjen za ono sto je za vreme svog privremenog boravka ovde na zemlji bio. Naravno, neuki ljudi ne znaju da nema nikakve razlike izmedju Biblije i izmedju Kur'ana i izmedju Novog Zaveta. Bog je jedan, principi Bozji su jedni. Svi zlocinci, bez obzira da li pripadaju ovoj ili onoj veri, i svi ljudi koji cine dobro, posmatrani su od jednog Boga. To sto ga neko zove Eloi, neko Jahva, Allah, neko Savaotom, Svevisnjim, ustvari su razliciti nazivi za isto.

DANI: Koje su politicke posljedice ovog atentata po Srbiju?

DRASKOVIC: Mislim da ako je postojao neki neverni Toma, kada je rec o organizovanosti onog krematorijuma na Ibarskoj magistrali, takvih vise nema. Mislim da ono sto govorim zadnjih devet meseci - da nam je drzava pala u razbojnicke ruke i da je Srbija zemlja drzavnog terorizma - sada postaje ocigledno. Terorizma ima svuda, i u Americi, i u Rusiji, i u Francuskoj, i u Norveskoj cak, ali najveci terorizam jeste kada drzava postane teroristicka, kada drzava postane vlasnik eskadrona smrti kojima ona upravlja i daje naloge za teroristicke akte. To je drzavni terorizam po Povelji Ujedinjenih nacija, po medjunarodnom pravu. On je ravan zlocinu genocida. Ja cu se vratiti na zlocin na Ibarskoj magistrali: prosto je neverovatno u kojoj mi to drzavi zivimo! Devet meseci posle tog masakra Miloseviceva policija i sve njene sluzbe, a proporcionalno broju stanovnika ima verovatno najbrojniju policiju na svetu, toboze nisu uspeli da otkriju tri kljucne cinjenice: prvo, ko je vlasnik kamiona; drugo, ko je vlasnik registarskih tablica tog kamiona koje su nadjene na mestu nesrece; i trece, ko je vozio kamion. Toboze, oni ne mogu to da otkriju. A nas ekspertno-pravni tim, Srpskog pokreta obnove, javnosti je najmanje trideset puta u raznim emisijama pokazao pribavljene dokumente, iz kojih se vidi da je taj kamion 1996. godine oduzet na carini od jednog naseg gastarbajtera i dodeljen Sluzbi drzavne bezbednosti. Prema tome, Sluzba drzavne bezbednosti Srbije je u posedu tog kamiona. Drugo, registarskih tablica kamiona nema u zvanicnoj, javnoj, kompjuterskoj evidenciji vozila. Zasto? Zato sto se nalaze u jednoj drugoj evidenciji, tajnoj, koja je u posedu SDB-a Srbije. U svakoj drzavi na svetu koja bar malo lici na drzavu, ove prve dve cinjenice bi bile otkrivene za tri sata. U Milosevicevoj Srbiji toboze to ne mogu jos da otkriju, iako je sve otkriveno, iako smo mi sva ova dokumenta predali istraznim sudskim organima. Mislim da Srbija postaje balkanski Irak i da se i politicki sistem i pravosudje krecu ka politickom sistemu Iraka. Srbije nema, Srbija je bacena pod noge. Tamo nema ni univerziteta, ni stranke, tamo ne postoji sudstvo, tamo ne postoji ni sloboda zivota. U Srbiji je cak izvrsen zlocin nad jezikom: reci naseg jezika su izgubile svaki smisao. To sto govore ministri a prenosi drzavna televizija, o ljudima iz opozicije, o bilo kom, bez ikakvih dokaza, to je zapravo grdje, pogubnije, razornije, neshvatljivije od onoga sto smo mogli cuti u Sovjetskom savezu u doba Visinskog. Dakle, o cemu se radi? Zemlja nam je u rukama onih koji zapravo ne drze do odgovornosti ni pred narodom, ni pred medjunarodnim pravom, pred svetom, ne drze do bilo kakvih obzira ni prema logici, ni prema casti, ni prema moralu, ni prema Bogu.

DANI: Sta moze da uradi opozicija u Srbiji?

DRASKOVIC: Opozicija je zapravo ceo narod, koji je zrtva svega ovoga, koji je sada uzasno uplasen.

DANI: Je li to predominantno osjecanje?

DRASKOVIC: Da. Sta iz tog straha, koji je ogroman i koji u ovom trenutku u Srbiji nema granica, moze da grune, i da li ce nesto da grune, to cemo da vidimo. Obicno su iz straha sevale varnice koje su zapravo bile, bar u istoriji Srbije, isuvise zestoke i koje su donosile ogromnu nesrecu. Jer, pazite, kada vi na zlo odgovorite kontra zlom, bez obzira sto tako odgovarate u odbrani, na kraju krajeva cinit ce se jos jedno zlo ciji ce rezultat verovatno biti oslobadjanje od prvog zla, ali ce cena biti uzasno skupa.

DANI: Kako odgovarate na optuzbe dijela stranackih prvaka iz opozicije da ste razbili jedinstvenu opoziciju odbijanjem pravljenja zajednickih listi u pripremama za izbore?

DRASKOVIC: Vidite, mi smo 10. januara potpisali jedan dokument u Srpskom pokretu obnove u kojem smo se obavezali da cemo se boriti za demokratske izbore u Srbiji na svim nivoima, a to znaci lokalne, parlamentarne i predsednicke, i da nikakvih izbora ne moze biti koji se mogu nazvati demokratskim bez obustavljanja terora, represije i zlocina. Mislim da je to bio jedini put da vrsimo pritisak na rezim, "stop teroru". Cak smo i sve te mitinge imali pod istim motom, "stop teroru za demokratske izbore", jer njih pod terorom nema. Na taj nacin bismo zapravo prisilili rezim da zaustavi teror i represiju, u protivnom ce cijela opozicija da posmatra rezim kako izlazi na utakmicu sam sa sobom. Sta se desilo? Desilo se da su 2. juna svi drugi osim Srpskog pokreta obnove doneli odluku, iako su se po prethodnom dogovoru sve odluke morale donositi konsenzusom, da usvoje jedno nacelo koje je, po meni, katastrofalno. A ono glasi da idemo na izbore pod bilo kakvim uslovima! To ne samo da je rusenje onoga sto smo se dogovorili nekoliko meseci ranije nego je i duvanje Milosevicu u jedra da pojaca teror. Jer, ako vi nekome, i to u trenutku kad jos nije ni raspisao nikakve izbore, porucite: "Kad budes raspisao izbore, bilo koje, mi cemo na njima ucestvovati bez obzira kakvi bili izborni uslovi", to znaci: "Ubijaj jos vise, hapsi, terorisi, otimaj medije, gazi, radi sta hoces, ali mi cemo ti se suprotstaviti jedinstvenim listama." "Jedinstvena lista" kao neka magicna formula. To uopste nije tacno, ta jedinstvena lista je jedna obicna glupost. Milosevic je bilo koje od predstojecih izbora, sada idu verovatno lokalni, proglasio unapred pitanjem svog zivota i smrti. On je na Cetvrtom kongresu svoje partije 17. februara ove godine objavio rezultat, jer je rekao da opozicije u Srbiji nema. Prema tome, na tim izborima koje ce on organizovati, to treba i da se dokaze. Kako ce vodja da laze? Kako moze u februaru kazati da opozicije nema, a onda u nekom oktobru-novembru iste godine izgubiti izbore od necega sto ne postoji?!

DANI: The New York Times je nedavno pustio jedan, rekao bih, probni balon o mogucnosti da se za Milosevica pronadje neki egzil i tako spasi odlaska u Haag, za sta bi zauzvrat mirno prepustio vlast. Mislite li da bi ovo moglo biti rjesenje?

DRASKOVIC: Mislim da postoji jedno lakse, i ono je izneto upravo na tom sastanku 10. januara, koji sam spominjao u dokumentu koji je opozicija Srbije uputila ministrima inostranih poslova Evropske unije, Sjedinjenih Drzava, Rusije i Kine. Sad vam mogu otkriti jednu malu tajnu: autor tog dokumenta sam bio ja, ali su ga svi potpisali. Mi smo zapravo predlozili jednu strategiju koja bi Milosevica dovela u mat-poziciju, a rec je o sledecem: da Evropska unija donese odluku i javno je saopsti da ce istog trenutka kada izmedju Vlade Srbije i opozicije bude postignut dogovor o demokratskim izbornim uslovima na svim nivoima, sve evropske sankcije biti ukinute, da ce se Jugoslavija vratiti u punopravno clanstvo OEBS-a (OSCE-a, prim. S.P.) i da ce simbolican broj nasih policajaca i jugoslovenskih vojnika u skladu sa medjunarodnim sporazumom biti vracen na Kosovo. Takva jedna javna odluka dovela bi Milosevica u mat-poziciju. Da kaze "ne" - cemu? Skidanju sankcija, povratku u OEBS, povratku vojske i policije na Kosovo? Cak ni Milosevic ne bi mogao da kaze "ne" svemu ovome, sem da se do kraja ogoli. A ako se do kraja ogoli, tada ne bi mogao da racuna na zadrzavanje vlasti, jer bi dobra vecina njegovih pristalica upravo tada shvatila o cemu se radi, da njega ne interesuje ni drzava, ni narod, i nista sem te njegove proklete stolice.

DANI: Na kakve je reakcije u medjunarodnoj zajednici naisao Vas prijedlog?

DRASKOVIC: U Evropskoj uniji na izuzetan, i Rusija ga je snazno podrzala, ali Amerika vodi neki svoj privatni rat. Ustvari, ne Amerika, vec americka administracija vodi svoj privatni rat sa Milosevicem. U pitanju su zivoti i sudbina miliona ljudi, u pitanju je hoce li ovaj krhki mir koji je zaziveo u Bosni i Hercegovini biti poremecen. U svakom pravu postoji institucija koja se zove krajnja nuzda. Uvek je dozvoljeno zrtvovati dobro manje vrednosti da bi se spasilo nesto vece vrednosti. Sta je centralna vrednost, centralni cilj? Centralni cilj je da i Srbija uplovi u demokratske evropske vode i da se uspostavi nekakav trajni mir i trajna stabilnost u ovom regionu.

DANI: Ocjenjujete li zlonamjernim prijedloge da Vam Milosevic preda vlast, a da mu se garantira imunitet od haske optuznice? Neka varijanta "Putin - Jeljcin".

DRASKOVIC: Koja crna vlast? Ne cinim ja sve sto cinim radi moje vlasti. Sta ce meni vlast? Optuzivsi Milosevica, oni su stvorili jednog nekontrolisanog monstruma koji sahranjuje buducnost Srbije, a verujte mi, i cele regije. Neka sada oni vide sta ce sa njim. Cuo sam da su Clinton i Putin razgovarali o njemu, i drago mi je sto to moraju. Nasao se neki pametnjakovic da, na nacin na koji su oni to izveli, spasava Balkan. To je isto kao kada bih ja vidio muvu na vasem celu, a vi spavate; da bih vas spasio muve, uzmem malj i ubijem je na vasem celu.

DANI: Interesira me Vase vidjenje konacnog statusa Kosova u opciji Milosevicevog odrzanja na vlasti.

DRASKOVIC: Sto se tice njegovog ostanka na vlasti i statusa Kosova, tu nema sta da se prica. Desilo bi se ono sto u Bosni kazu: "Halali, Huso, materi!" Dakle, Kosovo bi bilo nezavisno, izgubljeno za Srbiju. Jer ako Milosevic ostane na vlasti, ni Crna Gora vise nece biti u Jugoslaviji. A ako nema Crne Gore, onda vise nema ni Jugoslavije. A po Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kosovo je sastavni dio Jugoslavije. A ako nema Jugoslavije, kako moze biti sastavni dio onoga cega nema? Odlazak Milosevica bi ubrzo doveo i do normaliziranja stanja na Kosovu. Albanci bi dobili najsiru mogucu autonomiju, cak i takvu koja bi podrazumevala postojanje paralelnih sistema vlasti. U slucaju da Albanci odbiju ponudjeni evropski, demokratski sistem vlasti, mogli bi izgraditi sopstveni. Naravno, istovremeno bi postojala i puna zastita svih prava kosovskih manjina - Srba, Muslimana, Roma i ostalih - koji su kao sadasnje zrtve albanskog terorizma morali napustiti Kosovo. Ja sam o ovom predlogu govorio jos na konferenciji u Rambouilletu, ukazujuci na praksu one Jugoslavije u kojoj je postojao paralelni sistem serijatskih sudova za muslimane.

DANI: Usudjujete li se prognozirati Milosevicev kraj?

DRASKOVIC: Ja ovako vidim: usvajanjem tog irackog modela antiteroristickog zakona, drzavnim organima, vojnoj policiji, bit ce data ogromna ovlastenja u navodnoj borbi protiv terorizma. To ce ovde u Crnoj Gori biti izvor stalnih konflikata i koskanja. Kad pukne prva puska, kad padne prva glava, ovde u Crnoj Gori ce poceti nesreca. Mislim da se tada moze ocekivati, usudjujem se cak i prognozirati, da ce Milosevic reci da vojska nije u to umesana, reci ce da on sa tim nema nikakve veze, povuci ce vojsku i cak ce ponuditi svoje mirotvorne usluge. Njemu ce krajnji cilj biti da ode Crna Gora, koja mu je postala kamen oko vrata, da bi Srbiju mogao da podeli u nekakve kantone. Time bi je federalizovao i zadrzao ime Savezna Republika Jugoslavija, sa mogucnoscu da njegova partija, partija njegove supruge i Seseljeva partija promene Ustav i mozda ga izaberu za dozivotnog predsednika. Moguce su i druge varijante: da dve godine predsednik bude on, dve godine njegova zena, dve godine Seselj i tako ukrug, sve dok ne nestane tog naroda koji zivi u zemlji koja se sada zove Srbija.

DANI: Iskljucujete li Vi to mogucnost Milosevicevog odlaska po "scenariju Ceausescu"? Mnogi upravo u Vama nalaze potencijal jedinog lidera koji bi mogao kanalisati takvu vrstu revolta.

DRASKOVIC: Od 1990. godine Srpski pokret obnove je najveca opoziciona snaga i najveci protivnik Milosevica. Od tada smo mi najvece zrtve terora, koji kulminaciju dozivljava poslednjih meseci. Nasi istaknuti celnici i pripadnici su ubijeni, nasi clanovi su zrtve brutalne represije. No, mi protiv te sile pod komandom rezima koja je isla protiv nas nikada nismo isli nijednim oruzjem tezim od krsta. Naprosto, Srpski pokret obnove jeste silovit, jeste snazan, sastavljen je od najboljih i najhrabrijih, ali istovremeno i onih koji na zlo nece da odgovore zlom. I kada je '91. poceo rat u Hrvatskoj i '92. u Bosni, samo one koji nisu poznavali Srpski pokret obnove iznenadilo je nase reagovanje i odbijanje da idemo u rat. Zasto? Da ubijam svoju bracu, svoje komsije, svoje prijatelje, da krvlju zasipam svoje imanje? Srpski pokret obnove nikako nije hteo da udje u to kolo zato sto smo ovakvi, zato sto mislim da mi predstavljamo onu pravu izvornu Srbiju, koja previja rane i ciji ljudi negde u tisini tesko priznaju da su bili u zabludi, priznaju svoje greske. Taj model nekakvog krvoprolica unutar Srbije ja iskljucujem. Iskljucujem ga zato sto ga ne zelim, sto ga necu. Ali, ako teror i zlo bude nastavljeno… onda, sto kaze narod, "i macka sve oko sebe grebe". Niko nece dzelate da ceka na kolenima. A bojim se da je situacija u Srbiji sada takva da bi onog trenutka kada bi kresnula varnica i odjeknule puske, da bismo se suocili sa nesrecom uzasnih razmera.

DANI: Vise od osam godina je proslo od naseg posljednjeg susreta. Poznata mi je Vasa fascinacija Drazom Mihailovicem, pa me zanima sljedece: kako gledate na cinjenicu da su najstravicniji srpski zlocini tokom rata u Bosni pocinjeni pod cetnickom ikonografijom i uz pozivanje na Mihailovica?

DRASKOVIC: Uvek sam zestoko reagovao protiv zlocina nad svojim narodom, pa su me zbog toga mnogi proglasavali srpskim sovinistom i ratnim huskacem. Ali sam istovremeno uvek prvi reagovao protiv zlocina koji su cinjeni u ime mog naroda, pa su me zbog toga srpski ludaci proglasavali za nacionalnog izdajnika. Sto se tice Ravnogorskog pokreta, siguran sam da ne znate nista o njemu. Kad zavrsimo razgovor poklonit cu vam moj roman Noc djenerala, koji sam napisao tokom lecenja u Grckoj, nakon sto sam '93. nasmrt prebijen u Milosevicevom zatvoru. Ja znam devedeset procenata svega onog sto je domaca i svetska istoriografija napisala i otkrila o Mihailovicu. Znate, nema nijedne vojske i nijednog rata u kojem je na jednoj strani sve cisto. Ali, ja vam mogu reci da od strane djenerala Mihailovica nikada nije izdata nijedna naredba o kolektivnoj odmazdi ili ubijanju. To je bio covek duboko ukorenjen u tradiciju srpskog naroda i oficir visokih moralnih vrednosti. Drazi je na sudu trpano kao cetnistvo nesto sto sa njim blage veze nema. Naprimer, one slike sa njegovog sudjenja na kojem su pokazane fotografije nekih ljudi u subarama zajedno sa Nemcima - to nisu bili Drazini ljudi. To su bili ljudi Koste Pecanca, koji je zbog saradnje sa okupatorom osudjen od strane Suda Ravnogorskog pokreta i kasnije streljan. Cinjenica je, koju niko ne spori, da se '41, nakon oslobadjanja Foce od ravnogorskih jedinica, dogodio uzasan zlocin nad muslimanima. No, da li znate da je po Drazinom naredjenju nekoliko desetina tih ubica odmah pohvatano i po kratkom postupku streljano? Streljano je zbog toga, mozete potraziti obrazlozenje u dokumentima, zato sto je osramocena i vojska, i zastava, i moral. Ja sam i prije izbijanja rata u Bosni znao da ce se dogoditi uzasni zlocini i da ce ih ciniti, pozivajuci se na Drazu, oni koji su svo vreme cinili da istina o njemu nikada ne izidje na svetlo. Ja sam u tom romanu - pazi, '93. godine! - napisao i scenu koju danas mnogi ocenjuju kao prorocansku, kada se Drazi noc uoci streljanja pricinjava glas koji mu govori:"…A buducnost? Ja je vec jasno vidim, a videces je i ti pre nego svane. Zivot ce skrsiti njihove klasne i partijske bajke i oni ce tada iz nasih grobova otkopati nase zastave. Tek cemo tada, djenerale, biti porazeni i osramoceni. Mozes li da zamislis: Krcun peva one nase i zove u sveti boj za spas nacije?! Ja ga vidim i cujem. Iznad stotina novih jama, iznad hiljada novih zgarista, vuku se crvene magle i u maglama klicu tvoje ime, djenerale! Bices Penezic pod kokardom! On ce iza sebe, a tebi na dusu, ostavljati samo trag smrti, zadah raspada i cadj rusevine. Njihove pameti pokrivace nase kape, njihove krvave ruke stiskace nase mrtve zastave i za sve cemo mi, od njih satrveni i prokleti, biti krivi.

Objavljeno u broju 161 DANA, 30. juni / lipanj 2000.

Home – Novi broj – Arhiva – Uz ovaj broj – Intervju DANA – Bosanski barometar

Smile