Коме смета СПО? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Овај интернет је чудо,шта све можеш да сазнаш,просто невероватно............ Smile

из неких славних времена:

Vuk Drašković
KOSOVO
(odlomci)
Ceo svet se danas pita: šta će biti sa Kosovom?
Pitanje ne glasi: šta će biti sa Kosovom, nego šta će biti sa nama.
Ako može biti reke bez izvora, biljke bez korena ili kuće bez temelja, onda može biti i Srbije i Srba bez Kosova.
Tamo nam je rođeno i stvoreno sve što nas čini narodom i državom.
Gračanica, Devič, Ljeviška, Patrijaršija, Sveti Vrači ili Dečani nisu čerge koje se mogu razapeti negde drugde, niti igde drugde rastu Kosovski Božuri.
Od Paštrika i Koritnika, pa do Zvečana, i od Samodreže pa do Čakora, nema reke ni potočića, sela ili grada, poljane ili brega, klanca ili šume, a da ne nosi srpsko ime...
Kao što nema hrišćana bez Hrista, tako nema ni Srba bez Kosova. Ono naš Jerusalim, naša Gora Sionska, naš Zid plača i naša stalna Golgota, na kojoj bivamo razapinjani i na kojoj vaskrsavamo.
Kad Srbije nije bilo, Srbi su, nekoliko vekova, grejani sećanjem na Kosovo i opstali kao nacija samo zahvaljujući Kosovu koje su nosili u svojim srcima.
Kosovo je naše opšte ogledalo. Vazda nam je svuda bilo onako kako nam je bilo na Kosovu. Kad smo u Prizrenu zidali Arhangele, onda smo u svojoj carevini posrbljivali Justinijana, naše plemstvo je proučavalo Aristotelovu Etiku, a vitezovima uzor bio Aleksandar Veliki. Kad su doseljenici sa duhovno jalovih krša Albanije, u Gračanici nasrnuli na Simonidine oči, patrijarh Čarnojević je postao izbeglica. Kad su srpski vojnici 1912. zagrlili oslobođenu kosovsku zemlju i jeli je, kao sveto pričešće, postavljen je temelj najprostranijoj državi u istoriji srpskog imena...
Kosovo je danas najveći i sveopšti srpski čemer. Gorčina koju gutamo mora postati lek.
Da bismo se utvrdili na Kosovu, Kosovo mora da se utvrdi u nama.
Kosovo će nas dići, kad budemo razumeli da smo pali i zašto smo pali.
(Iz "Srpske reči" broj 214/29.10.1998)

Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“