Postujem crkvu kao sakralni spomenik.
Danas, mi je malo tesko doci do ulaza, jer ne mogu proci kroz tezge na kojima se prodaju krstici, svece, kandila... (metafora) Al` mi danasnje porte sve vise lice na hram iz Novog Zaveta- gde je Isus razbacao novcice i raterao stoku...
Elem, poglavari SPC me svakako nece privuci- pozivom na glasanje za nov ustav ili izbore. Prosto mi je neverovatno, koliko je izjednaceno pitanje religioznosti i nacionalnosti. ( U vezi sa tim- slazem se sa decky999)
Hristove parabole o bludnom sinu i zeni koje je nasla izgubljen novcic, svakako su mi poznate... Neka, SPC prikuplja izgubljenu jagnjad. Pun je tor, onih od `90ih...
Nemam pretenzije da nekoga uvredim- ali koliko vas zaista veruje?
Navescu pr. Meni veoma bliska osoba posti, odlazi u crkvu, slavi slavu.. Sve regularno... I ja dodjem do nje na Badnje vece- posto su joj roditelji morali negde otputovati- kako ne bi bila sama... I, pre vecere ja predlozim da razgovaramo o Bogu, Isusu i da izmolimo "Oce nas", kada vec Bozic docekujemo u takvim okolnostima. Kad- ona ne zna! (osoba je starija od mene, 7 godina, a dogadjaj se zbio pre 4 god.) I moram se zapitati...
Da li je takva osoba bliza Bogu od mene, koja ne posecujem crkvu? (Posecujem, retko, Rusku, kod Tasa. Posto njihove svestenike, mnogo vise uvazavam i postujem. Nasi su, za moj ukus, previse politicki aktivni.)
Iz moga- svakako- nije, ali bih bas volela da mi odgovori Joca jox...
Hvala

@Tbptko

Svidja mi se kako razmisljas i dokle ti srze secanje. I moje ide cak i malo dalje od 80tih ( ne mnogo doduse). Sve to stoji sto si rekao cak i mnogo vishe od toga. Ali postavlja se pitanje onda sta je funkcija crkve - da pokaze ljudima put ka Bogu ili na podrzava drzavu i naciju?? Po meni su te dve stvari totalno nepovezane. Znaci stvar je prioriteta - licnih prioriteta. I odgovor na cuveno pitanje - sta mi radimo na Zemlji  koji nam je cilj.

Vecina aktivnosti crkve se svode na odrzanje porodice kao stuba nacije, promovisanje povecanja nataliteta - zbog odrzanja nacije, borbu protiv neprijatelja - zbog odrzanja nacije - sve to umotanu u oblandu cenzurisanih i izmenjenih Biblijskih legendi koje prenose neku kvazi-istinu o Bogu i negovom znacaju u nasim zivotima.

Sta onda sa ljudima koji zele vishe price o istini i Bogu a manje politike i odrzanje-nacije. Pravoslavlje je bas to koje promovise licni odnos coveka i Boga. Ne postoji papa, Janko ili Marko ko ce da bude posrednik. Pravoslavni svestenici su pastiri OK, a sta ako neko ne zeli da bude ovca i zeli da traga sam cak i u okvirima Pravoslavlja (na stranu sekte i gluposti). Licni put coveka ka Bogu - to je ono sto svaku crkvu treba da zanima - umesto toga oni se bave izborima, politikom, ko je na vlasti, da li ce biti na drzavnim jaslama kada drzava uvede veronauku u skole, da li ce se zabraniti abortus i ostale slicne stvari.

I na kraju ne bi se slozio da su Bogumili donosili haos sa sobom - donosili su vrednosti koje se nisu slagale sa tradicionalnim crkvenim. Porodica nije bila stozer vere jer je vera u svakom coveku i to im je bio primat. Isli su u extrem licnog opstenja sa Bogom. Proganjani su jer su bili jeretici prema kanonu crkve i zato sto su pretstavljali opasnost za mladu pravoslavnu crkvu na nasim prostorima - nudili su ljudima Boga van crkve i drzave, sto je i za popove i vlasteline tog doba bilo neprihvatljivo jer im se umanjivala licna vrednost. Al to je manje vazno. Zapadna strana Bogumila, Katari u Francuskoj su stradali mnogo gore od strane inkvizicije.

euridicat*
Nemam sta da ti osporim sve je to tacno sto ti kazes.Sto puta sam vec citirao Dostojevskog koji je rekao svi smo za sve krivi da smo mi bolji bili bi bolji ljudi oko nas.I ja bi to isto da pitam.Cak sam i temu o tome postavio.Mali broj nas zaista duboko verje i dobro ponaje svoju ver.A o delima i da ne govorim.Satarac Pajsije je rekao da nam nedostaju primeri sa cime se i ja slazem.Hristos je reko da smo mi so svetu.To jest da treba da budemo primeri.A jesmo li.Svaka vasa kritika je na mestu.Danasnji ljudi jesu pokajnici u Crkvi i jesu oni koji do juce nisu bili u njoj.Ali sam Bog zna zasto su oni tamo i koja ih je muka naterala.Naravno da nije.Niko nije ni rekao da ce mo se samo mi koji idemo u CRkvu spasiti,Opet ponavljam da ima vise primera i da smo mi koji u nju idemo bolji isli bi ste i vi.Hvla tebi na iskrenoj kritici.I neka se oni koji u nju idu zapitaju sta rade da sebe poprave.

Problem je sto se niko od njih nikada nece zapitati jer misle da je dovoljno drzati Bibliju na polici i ici u crkvu i vec na osnovu toga OCEKUJU bozije spasenje. Ni tvoja ni moja ni nicija prica nece takve ljude naterati da pogledaju u sebe - jer oni ne zele da vide ono sto je u njima - ne zele da vide mrznju, zavist i zlo koje je u njima i ne zale da sebe vide kao takve. Zele sebe da vide kao dobre i pomazane hriscane koji poste i mole se Bogu i OCEKUJU nagradu, i razocarani su kada nagrada ne dodje.

I mi koji pricamo protiv crkve - nemamo nista licno protiv crkve nego protiv ljudi koji su puni mrznje i zavisti a kriju se pod hriscanskom maskom pomazanika. Post ne znaci nista ako se ne posti u srcu, molitva ne znaci nista ako ne dolazi iz srca, knjiga ne znaci nista ako se znacenje reci ne oseti u srcu a ni crkva ne znaci nista ako je nemas u svom srcu.

Неће сваки који ми говори: Господе! Господе; ући у царство небеско. (Мат.7,21)
Тумачење:
Језиком се,браћо,не осваја царство Божије него срцем.Какво срце онакве и речи.
Слажем се да је Црква пуна Фарисеја и оних који се моле као они.Зато све и иде како иде.
Ако дакле, каже, принесеш дар свој жртвенику... остави онде дар свој... и иди те се најпре измири (Мт. 5; 23-24).
 Јер ако се хоћеш − говори Он − да молиш ти дођи сам кад никог другог нема тј. срцем проговори не говорећи уснама. “Уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, вратиће теби јавно” (Мт. 6, 6).      Примети дакле колика је то част кад ти тако говори: да те нико не види кад се молиш, а кад те Ја будем удостојио части, цео свет ћу призвати за сведочанство Моје доброте.
"А ти кад чиниш милостињу да незна левица твоја шта чини десница твоја" Мт. 6,3.

То исто и ја говорим а ипак идем у Цркву.Мени није важно какви су они који тамо иду већ какав сам ја сам.Свако одговара пред Богом за себе.Појента код нас Хришћана јесте у покајању и да мислимо колико год да смо урадили да нисмо ништа урадили.

Светитељ не блиста спољашњошћу; Његово је све богатство унутра, у души. Неки сељак дође из далека у манастир, да види св. Сергија. Када упита монахе за игумана, они му рекоше, да је на раду у башти. Оде сељак у башту и виде тамо човека у одећи бедној и искрпљеној где копа као и сваки други тежак. Сељак се врати у манастир незадовољан мислећи у себи, да му се монаси подсмевају, и поново рече, да би јаснији био, да он жели видети прослављеног светог оца Сергија. У том и Сергије дође у манастир, и угости сељака служећи му сам око трпезе. Прозираше светац у срце свога госта и знађаше, како он о њему има сасвим ниско мишљење. Па га ублажаваше обећавајући му, да ако мало почека видеће Сергија. У том пристиже у манастир неки кнез са својим бољарима. И кнез и бољари дубоко се поклонише св. Сергију и потражише његов благослов. Тада монаси удаљише онога сељака из одаје, да би било места за нове госте. И сељак онај у чуду издалека гледаше и извириваше се да издалека види онога кога није хтео видети из близа. И укореваше самога себе због свог незнања, и стиђаше се веома. Када кнез оде, сељак брзо приђе к светитељу, паде пред ноге његове и поче молити за опроштај. А велики светитељ га помилова и рече: „не тугуј, сине, ти си једини истину помислио о мени сматрајући ме за ништа, док се други сви саблазнише сматрајући ме за нешто велико".

Мислим да си заборавио пагане... 

Али да би неко терао пагане, прво је морао да постане хришћанин 
Словени када су дошли, нису одмах примили Христа, него тек после  рада св.браће Ћирила и Методија који су почели проповед на  њиховом језику. Када се види период од кнеза Мутимира до Св. Саве види се да је то био постепен процес, а не да је неко рекао : Од данас сте хришћани.

еуридикат


Ти мора да посећујеш неке цркве које опседају туристи 
  Поменути Храм из НЗ је био стециште поклоника из целог света и фарисеји су донели пропис да се може дати прилог или принети жртва само у шекелима, тако да су поклоници морали да замене новац, наравно по курсу који су фарисеји одредили , па је онда била општа гунгула и метеж, а нико није ни мислио на молитву. Христос и апостоли иако су објавили Јеванђеље целом свету нису заборавили народ из кога су потекли. Христос је плакао над Јерусалимом знајући које ће га пустошење снаћи, жени Самарјанки је рекао да је спасење од Јевреја; коментарисао је многе догађаје свог доба... Ап. Павле пише посланицу Јеврејима и каже " и ја сам Јеврејин "... Не може човек живети у једном народу, а да се не брине  о томе како то друштво функционише, нити да га не брине како брине његови ближњи. То може само да чини наркоман или особа ометена у развоју.
То су желели и комунисти који су делатност СПЦ хтели само да ограниче на црквену порту и гробље.

 Народ је верски непросвећен и баш зато је потребна веронаука и зато је потребно да Црква више мисионари преко ТВ, радија, штампе, непосредног контакта са вернима, а не да седе у цркви као у неком сервису и чекају ко ће им доћи на ноге. Црква се активира у помоћи наркоманима, домовима за сирочад, народним кухињама, помоћи жртвама насиља....

Што се тиче твог пријатеља могао је наћи све оно што га интересује на нету,  купити одговарајућу књигу , а Оче наш има у сваком џепном календару. И на Бадње вече треба отићи у цркву.

Деки, свако има свој пут ка Богу и неко му само ту може помоћи или одмоћи али  нико се не може мимо своје воље водити. Свако друштво мора имати један ниво организације, и Христос када је оснивао Цркву дао је апостолима дужности , које није дао осталим верницима. Сад коме је више дато више ће му се и тражити.

Богумили су веровали да је видљиви свет и све материјално створио ђаво и зато су презирали материју и тежили њеном уништењу. Чак су мрзили и своје тело и гледали да га униште, на разне начине.   Било их је свуда у Босни, Бугарској, али да су имали квалитета задржали би се макар негде у народу.

Тај лични пут је клизав, јер су тако почели протестанти, свако је себе проглашавао за пророка, непогрешиви ауторитет у тумачењу истина вере и тако су уместо папе и једне РКЦ , имали хиљаде папа и малих РКЦ 

Tvrtko- poznata mi je ta prica. Zato mi pomalo smeta osuda fariseja i knjiznika- posto sam, u danasnjem prevodu, to ja...    Al` ja postujem ono u sta verujem i sta pripovedam. (Maliciozno? Nemam tendecije da postanem neki ucitelj. Posto sam dijak, mada malo vucem, ipak, ka daskalu...  )
P.S. Po Konstantinu Porfirogenitu , Srbi su pokrsteni cim su stigli na Balkan- ali nije bas bilo tako... Car Iraklije je zapoceo, ali je do prave hristijanizacije doslo kasnije. Izmedju 870. i 875.  863. je zapocela moravska misija Cirila i Metodija- pismenost.( mada, koliko je bila uspesna, i danas posedujemo svedocanstva...  )
I tako je slovenska liturgija i knjiz. jezik posle grckog iu latinskog- postao 3 liturgijski jezik u Evropi, tj. staroslovenski...
E, kada se samo setim, ucila ja to na prvoj g. i prof. mi dao 7! Mnogo sam tada zelela da ga    , al` nema veze... 

Тачно. А када неко "на положају" постане залуђени хришћанин, онда се врло лоше заврши по пагане...


Словени су "примили Христа" тек кад је Стефан Немања потегао мач и кренуо да редом убија сваког ко му је изгледао као не-хришћанин... до тад је само пар стотина будала мислило да су открили топлу воду...

Ne gledajte veru samo kroz kroz crkvu zemaljsku(sveštenstvo),i meni dosta stvari nije jasno,al´pitajte i objasniće vam se