Od 2001. godine nikada kasnije nije obavljeno zaprašivanje, a za to „optužene" vremenske prilike

Posle nekoliko odlaganja sinoć oko 18.30 časova konačno je iz aviona rasuta otrovna tečnost protiv komaraca po gradskim obalama i zelenilu, a prema rečima Branislava Božovića, gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, od 2001. godine nikada kasnije nije obavljen ovaj posao. Kao i uvek do sada Božović je za odugovlačenje u zaprašivanju „optužio" vremenske prilike, a juče je dao odgovor na pitanja čitalaca, koji neprestano zovu redakciju i pitaju zašto gradske vlasti dozvoljavaju da komarci nesmetano haraju.

Nema svrhe, kako kaže, prosipati otrove protiv komaraca iz vazduha ukoliko nisu obezbeđene povoljne vremenske prilike za to. Preduslovi na koje je ove sezone danima čekano su da ne bude vlage, da ne duva vetar i da nije pretoplo. Naglasio je da se u mnogim zemljama sveta vlasti protiv ovih insekata bore samo sa zemlje. U Veneciji, kaže, takođe ima komaraca ali otrove raspršuju samo sa tla.

- U mnogim delovima sveta uopšte ne koriste avione za borbu protiv ovih insekata. U SAD na primer ne prosipaju otrove iz aviona, jer smatraju da je to štetno po stanovništvo. Ovde koristimo ovaj vid borbe protiv komaraca jer sugrađani to zahtevaju. Ti otrovi mogu biti opasni ukoliko se prospu u većim količinama, što kod nas nije slučaj. Sve je strogo kontrolisano i nadzirano od strane stručnjaka i ne postoje savremenija sredstva za borbu protiv komaraca - objašnjava Božović.

Pripreme za akciju trajale su juče tokom celog dana, a raspršivanje su budno pratili naši najveći stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za istraživanja u poljoprivredi. Istovremeno kada su zaprašivani gradski parkovi i šetališta sa zemlje, oko 20 aviona privredne avijacije rasipalo je tečnost iz vazduha po obalama, velikim šumskim pojasevima, kejovima i ostalim površinama koje je nemoguće zaprašiti sa zemlje. Da bi uspešno uništili komarce neophodno je da bar 24 časa ne padne kiša.

- Sigurno bismo imali manje problema da nije nekih nesavesnih građana, koji ne uređuju šahtove i terase i ostavljaju kofe sa vodom pored bašta koje zalivaju. Otrovom iz vazduha borimo se protiv odraslih komaraca, dok na zemlji zaprašujemo njihove larve - ističe Božović.

Otrov se rasipa iz specijalnih uređaja, pa se stvaraju jako sitne kapi od kojih nastaju oblaci koji se frontalno šire na odrasle komarce, objašnjava Božović.

D. Jokić

Leteće krvopije izleću i iz konzerve

Ove godine u proseku nekoliko stotina komaraca zuji nad svakim čovekom za sat vremena šetnje

Šutirati jednu od brojnih konzervi razbacanih po ulici krajnje je nevaspitano ali, ako je čovek isuviše gadljiv da je podigne i baci u kontejner, bolje je izgaziti je ili jako gurnuti nogom. Ispražnjena konzerva u letnje doba lako postaje toplo, vlažno i lepljivo leglo za 200 komaraca. Nekoliko stotina krilatih pijavica upravo jeste broj koji u proseku kruži nad glavom svakog ko ovih vrelih dana potraži rashlađenje pokraj reka. Za sada, ovogodišnji prosek za Beograd pokazuje da se za sat vremena šetnje na otvorenom oko svakog čoveka sjati stotinu komaraca.

Ta brojnost manja je nego prošle godine, ali je teško oceniti da li je to hir prirodnog ciklusa ili zasluga biologa i sanitaraca. Oni su prvu akciju suzbijanja komaraca imali u rano proleće. Sledeća je obavljena juče. U međuvremenu, građani su psovali i šištali kroz zube gore nego što komarci zuje, ne verujući da baš ništa nije moglo da se preduzme ranije, dok su dani bili mirni i pre nego što su komarci počeli da nasrću u rojevima, loveći ljude kad izađu na ulice i opsedajući njihove prozore kada se zatvore u kući.

– Komarce smo počeli da suzbijamo još dok su bili u stadijumu larve, u martu, i ta akcija i dalje traje. Sada prelazimo i na zaprašivanje iz vazduha kako bismo potisnuli odrasle jedinke, ali to je bilo nemoguće po vetrovitim i kišnim danima – kaže dr Ivan Aleksić iz Instituta za biocide i medicinsku ekologiju.

Ako je to uteha, izgleda da ove godine komaraca nema na Adi. I to se dešava, živi organizmi su nepredvidivi, objašnjavaju stručnjaci. Kritična područja su, kao i svakog leta, obale, naročito Ušće, Zemunski kej, Borča, Ostružnica, Makiš i rukavci reka. Onaj ko obraduje sebe izletom na velike zelene površine rizikuje, takođe, da posluži sebe letećim krvopijama kao zakusku na letnjem pikniku.

Prestonica, sa razgranatim vodenim tokovima i još ne potpuno uništenim zelenilom, ima sve prirodne preduslove za plodno stanište komaraca, ali pravu krivicu za muke sa komarcima snosi ljudski nemar. Osim konzervi razbacanih van kanti za đubre, legla su u nezapušenim buradima, rekama muljevitim od đubreta, napuštenim i preplavljenim čamcima, gumama izvaljenim pokraj puta, otvorenim šahtovima, pretrpanim septičkim jamama, kojima se ispomaže trećina stanovnika glavnog grada. Da građani počiste smeće za sobom, izvorišta komaraca bi se prepolovila, da prijavljuju svoje poplavljene podrume, biolozi bi znali koja izvorišta komaraca treba očistiti, objašnjava profesor Petar Vukša sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Najgori su ipak zapušteni kanali i izvrnuta korita rečica, gde je voda promenila tok, za šta se mogu pobrinuti jedino vlasti. Kako se za to niko nije starao godinama niti bar vodio evidenciju takvih mesta, teško je sada označiti sve mete za zaprašivanje.

– Nemoguće je otkloniti sve bare ali, kada bismo sanirali izvestan broj i vratili vodu u korita reka, komarci bi nam zadavali manje muka. Ljudi se žale da mnoge svetske metropole komarci ne napadaju kao Beograd, što je tačno, međutim, ovde su savršeni geografski i klimatski uslovi za njihov razvitak, dok nam nedostaje strana kultura življenja. Građani moraju da sarađuju i vlast mora da bude potpuno angažovana – rekao je profesor Vukša.

Ima među stručnjacima i onih koji nisu zadovoljni ni postupcima svojih kolega. Profesor Dušan Petrić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu već nekoliko godina upozorava da je neophodna opsežna baza podataka o svim leglima komaraca i suzbijanje kombinovanim metodama. Prema njegovim rečima, podatke niko ne skuplja, pa piloti hemikalijama i biocidima zasipaju sve vodene i zelene površine gde bi komarci mogli da se nastane, doslovce bacajući u vetar sredstva i novac na lokacijama gde letećih pijavica nema.

– Tablete koje se ubacuju u senkrupe kako bi oterale komarce ljudi često koriste za zaštitu paradajza i drugih useva u svojim baštama – navodi profesor Petrić.

V. Vukasović


Od spreja do stika

Širok je asortiman proizvoda za zaštitu od komaraca koji se nudi u apotekama, parfimerijama i marketima, a najprodavaniji su „raid", „LM toks" i „autan".

Razlika je u primeni, zavisno da li se koristi za zatvorenu, otvorenu prostoriju ili se nanosi na kožu. Aparat sa pakovanjem tableta od 30 komada staje 305 dinara, dok je samo pakovanje tabletica od 135 do 189.

Nešto skuplje je pakovanje koje čine aparat i tečnost - košta od 263 do 469 dinara, zavisno od proizvođača. Za zatvorene prostorije dosta se kupuju i sprejevi i baze koje deluju deset dana po 24 sata. Kako odmor u prirodi ne bi pokvarili insekti, dobra opcija za zaštitu jesu mirišljave spirale, koje se mogu kupiti za 153 dinara.



Izvor: Politika