Ufologija nije nauka u pravom smislu jer je gotovo u potpunosti zasnovana samo na ličnim, subjektivnim svedočenjima, koja nisu uklopljena ni u kakvu paradigmu

Zašto ih ne vidimo? Ako je po takozvanom Kolumbovom paradoksu, nema u tome ništa čudno. Naime, navodno su prvobitni stanovnici Amerike gledali ka pučini, ali zbog nepostojanja prethodnog iskustva, uopšte nisu bili u stanju da primete španske karavele koje su iskrsle na horizontu, sve dok se prvi Evropljani nisu iskrcali na tlo. Za ovom analogijom će vrlo rado posegnuti oni lovci na vanzemaljske civilizacije koji veruju da su vanzemaljci već na Zemlji, uvereni da upravo njihova svedočenja premošćavaju problem američkih Indijanaca sa “nevidljivim” španskim karavelama na moru. Neidentifi kovani leteći objekti, NLO, odnosno UFO, predmet su proučavanja oblasti koja se naziva ufologija i koja u suštini počiva na konceptu proisteklom iz Kolumbovog paradoksa – oni su tu, ali ih većina ljudi ne uočava zbog nedostatka prethodnog iskustva sa takvim objektima. Tu se, međutim, javlja više problema – sam Kolumbov paradoks je nedovoljno verodostojan i više podseća na urbanu ili, bolje reći, pomorsku legendu nego na istorijsku neminovnost. S druge strane, ako je problem u prirodi ljudske percepcije, zašto NLO-e ipak uočavaju neki ljudi, i zašto samo oni? Inače, ufologija se ne smatra naukom u pravom smislu jer je gotovo u potpunosti zasnovana samo na ličnim, subjektivnim svedočenjima, koja nisu uklopljena ni u kakvu paradigmu. Prost zbir ogromne količine ovakvih podataka ne čini nauku. No, količina materijala je ipak impresivna. Postoji više velikih svetskih baza koje gotovo iz sata u sat beleže opažanja NLO-a širom sveta, kao što je danas MUFON, ili nekada NICAP. Jedna takva baza je i “NLO Srbija” koja prikuplja podatke o ufološkim doživljajima nad Srbijom. Sve baze te vrste klasifi kuju i objavljuju prijavljena opažanja neidentifi kovanih objekata, ali s obzirom da je sve u potpunosti zasnovano na varljivom i neponovljivom opažanju, iz toga ne slede nikakvi proverljivi podaci. Zapravo, potragu za vanzemaljcima na Zemlji, koju je slavni švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung (1875–1961) nazvao “mitom našeg doba”, vrlo je teško razlučiti od subjektivnih doživljaja u afektiranom stanju, mada se aktivnost samih NLO  entuzijasta na prikupljanju tolikih svedočenja ne može smatrati beskorisnom. Za većinu ozbiljnijih ufoloških udruženja NLO predstavlja samo ono što ne može da se objasni na drugi način. To bi značilo da i kad posmatrač prijavi da je na nebu opazio neki objekt ili neku neobičnu svetlost, to ne mora uvek da znači da je reč o vanzemaljcima, već, kako kažu ufolozi, “ako prijavljeno opažanje ostaje neobjašnjeno i posle pomnog razmatranja svih raspoloživih dokaza i zdravorazumske identifi kacije”. No, za sada, svaki put kad se studiozno pristupi odgonetanju i “pomnom razmatranju” pojave NLO-a, ispostavi se da je reč o – atmosferskom ili optičkom fenomenu. Ovakva dosadašnja potraga za vanzemaljcima ne traje duže od 60 godina. Uobičajeno se smatra da je savremena istorija NLO-a započela 1947. godine, kad je, uoči prvih svemirskih ekspedicija, naglo poraslo interesovanje medija za vanzemaljske civilizacije. U junu te godine nastao je pojam “leteći tanjiri” kao sinonim za NLO, nakon što je biznismen i pilot Kenet Arnold (1915–1984) stekao svetsku slavu posle objavljivanja kontroverzne fotografi je devet čudnih objekata koji lete u formaciji iznad planine Rajner na zapadu SAD. Upravo u julu te godine dogodio se i kultni slučaj Rozvel, verovatno najpoznatiji NLO incident svih vremena. U blizini baze američkog ratnog vazduhoplovstva u Novom Meksiku srušio se disk nepoznatog porekla.

Posle prvih senzacionalističkih vesti o letećem tanjiru, vazduhoplovstvo je saopštilo da je na zemlju pao meteorološki balon i događaj je potpuno zaboravljen sve do sedamdesetih godina XX veka, kad se proširio mit o tajnom projektu u Oblasti 51, gde Vlada SAD navodno krije tela vanzemaljaca koji su pali kod Rozvela. Kako je broj prijava neobičnih letelica rastao, američko ratno vazduhoplovstvo 1948. godine pokrenulo je projekat “Plave knjige” i počelo da evidentira slučajeve neobičnih nebeskih fenomena. U narednih dvadeset godina, zabeleženo je više od 12.000 raznovrsnih opažanja, od kojih je najmanje 90 odsto objašnjeno prirodnim uzrocima. U to doba sprovedeno je više javnih i tajnih naučnih studija o poreklu NLO-a. Verovatno najuticajnije naučno istraživanje ove vrste objavljeno je 1969. godine – pod rukovodstvom poznatog američkog fi zičara Edvarda U. Kondona (1902–1974), više od trideset naučnika je detaljno analiziralo 59 različitih slučajeva NLO-a i u svakom od njih zaključilo da nije reč o poseti vanzemaljaca. Sa Kondonovim izveštajem završila se era intenzivne potrage za letećim tanjirima, američko vazduhoplovstvo i obaveštajne agencije zvanično su ugasile sve tadašnje NLO projekte, a većina naučnika je okrenula leđa letećim tanjirima. Samo nekolicina je odbacila Kondonov izveštaj i nastavila je da podržava takozvanu hipotezu o vanzemaljskom poreklu čiji su najpoznatiji zagovornici ugledni američki meteorolog Džejms E. Mekdonald (1920 – 1971) i astronom Dž. Alen Hajnek (1910–1986), koji se, kao učesnik u “Plavoj knjizi” i drugim NLO projektima američke vlade, smatra naučnim “ocem ufologije”. Danas su svedočenja o NLO-ima često podeljena prema Hajnekovoj klasifi kaciji bliskih susreta. To zavisi od toga da li je reč o noćnim svetlima, udaljenim dnevnim objektima ili radarskim blipovima (što spada u kategoriju viđenja), da li o uočavanju NLO-a sa udaljenosti manje od 600 metara, ali bez interakcije (bliski susret prve vrste), sa fi zičkim tragovima (bliski susret druge vrste) ili je došlo do navodnog fi zičkog kontakta sa ljudima (bliski susret treće vrste). Postoje i bliski susret četvrte ili pete vrste, u šta spadaju otmice i ostvarena dvosmerna komunikacija, a koji su kasnije dodati Hajnekovoj klasifi kaciji. Međutim, Hajnekova disciplina nikad nije prerasla ni u šta više
od pseudonauke, najpre zbog toga što se sama NLO svedočanstva ne mogu tretirati dovoljno verodostojno. No, to što nisu oko nas, ne isključuje postojanje vanzemaljskih civilizacija negde u svemiru. Prema čuvenoj Drejkovoj formuli, koja je poznata i kao formula iz Grin Benka, a koju je 1960. Godine predložio astronom Frenk Drejk, može se izračunati broj razvijenih civilizacija u našoj Galaksiji na osnovu parametara kao što su procene broja zvezda, broja planeta i raznih verovatnoća o životu i pojavi tehničke inteligencije. U zavisnosti od vrednosti tih parametara, dobijaju se procene od nijedne, preko 10 koliko je dobio sam Drejk, do nekoliko hiljada mogućih civilizacija. Ovakve pretpostavke su preduslov za današnje projekte portage za vanzemaljskom inteligencijom (SETI, Search for Extra- Terrestrial Intelligence) ili pak, za ekstraterestrijalnim planetama koji se poslednjih godina pokazao posebno uspešnim. S obzirom na više hiljada odnedavno otkrivenih i među njima nekoliko koje bi se mogle uporediti sa Zemljom, moguće je nadati se. No, ta nada je nešto manja ako se dodaju i neki posebni uslovi za nastanak života – kao što je postojanje Meseca uz planetu koji bi svojim prisustvom stabilizovao osu rotacije planete.

Lov na vanzemaljce uokviren je ne samo u prostornom, već i u vremenskom prozoru. Jednako kao što su u odnosu na veličinu Galaksije veoma mali izgledi da do posete hipotetične  vanzemaljske civilizacije Sunčevom sistemu i Zemlji, još su manji da dođe unutar nekog zadatog vremenskog roka – kako kaže naš poznati astrofi zičar Milan Ćirković, “teško da će mnogo ljudi smatrati interesantnim pitanje da li će vanzemaljci posetiti Zemlju u narednih milijardu godina”. Svakako, za sada nema nalaza da ima još koga u svemiru, niti zabeleženih astrofi zičkih fenomena koji bi bili veštački izazvani, isto kao što nema relevantnih, naučno prihvatljivih dokaza da je nekad u prošlosti Zemlje bilo vanzemaljskih poseta. Takvo stanje se, inače, smatra ne Kolumbovim, nego Fermijevim paradoksom.

Na pitanje “Zašto ih, do đavola, ne vidimo?”, koje je poznati američki fi zičar Enriko Fermi (1901–1954) pre više od pola veka stručno preformulisao u jedan od najtežih naučnih paradoksa, ima raznovrsnih mogućih odgovora. Neki od njih su krajnje uznemirujući – možda smo ipak sami u Galaksiji, a možda je u prirodi civilizacija da se vrlo brzo samounište ili budu uništene nekom prirodnom kataklizmom. Nije isključeno da će neka druga civilizacija uznemireno posmatrati u pravcu Zemlje u vreme kad na njoj više ne bude ljudi.

***

NLO u Srbiji

Mogućnost da će vanzemaljci, ako dođu, za sletanje od svih drugih lokacija izabrati teritoriju Srbije jednako je verovatna kao i da razbijete svoj prozor dok nasumično šutirate loptu ka sto metara dugoj trospratnici sa 1666 prozora. Naime, verovatnoća sletanja NLO-a u Srbiju može se proceniti na svega 0,06 odsto, koliki je odnos državne površine i kopnenog dela planete Zemlje. Međutim, ta vrsta procene i iščekivanja u najmanju ruku je nezahvalna. U Srbiji je najstarije navodno svedočanstvo o poseti vanzemaljaca zabeleženo na ikoni u manastiru Visoki Dečani kod Peći. Poput švajcarskog kontroverznog publiciste Eriha fon Denikena, koji u svojim knjigama tvrdi da su se drevne civilizacije na Zemlji razvijale pod uticajem vanzemaljskih kultura, neki ufolozi veruju da dva detalja slike Hristovog raspeća na ikonostasu u Visokim Dečanima, nastalom 1335. godine, svedoče o pojavi vanzemaljaca u srednjovekovnom srpskom kraljevstvu. Prvi veći moderni slučaj opažanja NLO-a iznad Srbije, tada sastavnom delu Jugoslavije, zabeležen je 25. oktobra 1954. godine kad je, u ranim jutarnjim satima, više stotina
posmatrača iznad Beograda videlo “blještavo osvetljene” objekte koji su na nebu ostavili “trag plavičaste boje”. Slučaj je dospeo u sve tadašnje novine, a prenele su ga i svetske agencije. Događaj se danas najčešće objašnjava prolaskom komadića meteorita kroz atmosferu i takozvanim stroboskopskim efektom koji je kod posmatrača stvorio iluziju plavičastog traga, ali se oko ovog slučaja i danas plete dosta misterije.

vreme.com

Kolumbov paradoks, sada nije cudo. Kada u drugom smislu na nekoj temi to pomenuh, ne pod tim nazivom, ... ispadoh jos malo pa lud. Sta znam mozda i jesam ali  se uklapam u to, pa ne vidim. 

Ko zna koliko puta rekoh da vidimo samo ono sta zelimo i sta nam je poznato. Kvantni fizicari su napravili proboj u objasnjavanju mnogih stvari. Od pre nekog vremena sa biologicarima se udruzuju, ... i dolaze do ne sanjajucih otkrica.
Velika dilema je kako dnk komunicira sa ostatkom celije, sa drugim celijama ... otkrili su da se to radi svetloscu. DNK emituje fotone, koriste se "svetlosni vodovi" u organizmu. Ako je emitovanje u odredjenom opsegu, nema bolesti. Ukoliko se poremeti emisija fotona, nastaje i rak. Dovede li se emisija u normalu, rak nestaje. Koliko god to vecini deluje suludo, fizicari su to pokazali.
Teorijom hologramskog svemira, je pokazano, da i parapsiholoski fenomeni nisu nesto nemoguce, cudo, ili ne znam sta. Vec nesto najnormalnije. I na taj nacin, tom teorijom objasnjivo. I ne samo objasnjivo, vec i potvrdjeno.

Mnogi se drze , da tako kazem, starih, konvencionalnih misljenja. Nalaza i zakljucaka od pre nekoliko decenija. Zato dolazi i do nesuglasica oko mnogih stvari. Po "starim" gledanjima na svet, i kako on funkcionise, mnoge stvari su nemoguce. Po danasnjim, kvantni fizicari ce vam reci, sve je tu, u svim mogucim oblicima verovatnoce postojanja.
I ti isti fizicari ce vam reci da mi sami kreiramo svet oko nas. Da od nas zavisi, jer uticemo na taj svet. A da istovremeno, i nasim culima, ne vidimo svet kakav jeste. Vec onako kako nam ga predstavlja mentalni sklop. Mi ne vidimo jedni druge, ili bilo koji predmet kakav jeste, vec samo odbijene fotone. Imamo sliku o svetu preko prenosioca, koja ne odgovara stvarnosti.
Mentalni sklop izdvaja ono sta zeli videti i ono sta je njemu poznato, i to prezentuje svesti. Samo deo informacija koje primamo culima, dopiru do svesti. Nekoliko procenata je u pitanju.
Danas nije problem shvatiti da neka civilizacija koja je ovladala tim istim zakonitostima, ima tehnologiju koristiti ih ... da joj nisu problem putovanja od stotine ili hiljade svetlosnih godina.
Ko je nama kriv sto se vezujemo jos za rakete na hemijski pogon? Ne znamo kako iskoristiti ono drugo, ali to i ne znaci da nije moguce.
Nekoliko puta vec rekoh, da ce morati da se pise "nova fizika", da ce morati da se deca u skolama drugacije uce.

Mnoge stvari se jos vezuju za stare koncepte razmisljanja. Kada ce svest covecanstva krenuti napred, ko zna .. mozda se dogodi taj preliv kapi u casi bas 2012-e 

Nece, takve stvari se ne desavaju odjednom, a i ako se dese ne mogu da se vide starim vidjenjem. Trajace to...

Najverovatnije drugar. Salim se malo. Na isti onaj nacin na koji se vecina tih stvari uklopljava i prezentuje. Cisto da se shvati kako se radi. Bar nekim delom. Naravno da se ne desava odjednom. Medjutim sam prelazak cesto deluje kao da se desio najednom, naglo, a zaboravlja se na decenije ili vekove "pripreme" i ucenja covecanstava za tako nesto. "Sakupljanja" znanja i ko zna cega sve jos za jedan takav proboj. A taj prvi iskorak ka tome niko i ne primeti. 

Fermijev paradoks


Fermijevim paradoksom se naziva suprotnost između procenjene visoke verovatnoće postojanja vanzemaljskih civilizacija i nedostatka dokaza o kontaktu sa takvim civilizacijama.

Starost svemira i veliki broj zvezda nagoveštava da bi vanzemaljski život trebalo da bude uobičajena pojava. Razmatrajući ovo pitanje sa kolegama, fizičar Enriko Fermi je 1950. godine navodno upitao: „Gde su?“ (engl. "Where are they?")[1]. Fermi je zapitao zašto ne postoje dokazi u vidu sondi, svemirskih letelica i radio talasa, ako u Mlečnom putu postoji obilje naprednih vanzemaljskih civilizacija.

Mogući odgovori na Fermijev paradoks su da vanzemaljske civilizacije postoje i da čovečanstvo nije svesno toga ili da vanzemaljske civilizacije ne postoje ili da su toliko retke, da čovečanstvo nikada neće uspostaviti kontakt sa njima.

Danas postoje mnoge naučne teorije o vanzemaljskom životu i civilizacijama, i pri tom je Fermijev paradoks značajna teorijska osnova.

Osnove paradoksa

Veličina i starost svemira ukazuju na postojanje brojnih vanzemaljskih civilizacija. Međutim, ovo je nelogično budući da nema dokaza koji to potvrđuju.

Na ovo slede tri moguća odgovora:

   1. početna izjava je netačna i vanzemaljska inteligencija je mnogo ređi fenomen nego što se pretpostavlja
   2. naša trenutna posmatranja nisu dovoljno dobra i zato još uvek nismo otkrili druge civilizacije
   3. naše metode su pogrešne

Prva tačka paradoksa: argument veličine je „funkcija čistih brojevnih vrednosti“. Veruje se da postoji oko 250 milijardi zvezda samo u našoj galaksiji i oko 7h1022 u vidljivom svemiru. Čak i ako se život pojavi na veoma malom broju planeta oko ovih zvezda, onda bi trebalo da postoji veliki broj civilizacija u samom Mlečnom putu. Ovaj argumenat uzima u obzir princip da Zemlja nije ni u kom slučaju posebna već sasvim uobičajena planeta koja podleže prirodnim zakonima kao i bilo koja druga planeta u svemiru. Da bi se dobio neki približan broj koristi se tzv. Drejkova jednačina, ali su parametri u ovoj jednačini sporni.

Druga tačka paradoksa se takođe svodi na igru brojevima. Ako se uzme u obzir mali broj mogućih vanzemaljskih civilizacija i pretpostavi da inteligentna bića imaju tendenciju da kolonizuju nove svetove, onda se veruje da bi napredne civilizacije kolonizovale prvo okolne planete a zatim planetarne sisteme. Pošto nema dokaza na Zemlji ili bilo gde drugde o takvim aktivnostima u (kako se veruje) 13 milijardi godina starom svemiru, znači da je vanzemaljska inteligencija veoma retka ili da su naše pretpostavke o ponašanju inteligentnih bića pogrešne.

Nekoliko autora je pokušalo da proceni vreme potrebno da jedna civilizacija kolonizuje galaksiju. Ako se uzme u obzir da je ovo eksponencijalno progresivan proces, procene se kreću oko 5 do 50 miliona godina, što je veoma malo vremena imajući u vidu starost svemira. Iako bi kolonizacija bila teško izvodljiva ili nepoželjna (nezavisno da li je moguće putovati brže od svetlosti ili ne), još uvek je moguća želja ovih civilizacija da istraže svemir, te bi tom prilikom slali svoje letelice i instrumente bez posade. Međutim, nema dokaza da se takvo nešto ikada desilo.

Na problem Fermijevog paradoksa postoje i drugi mogući odgovori, koji su detaljno prodiskutovani na sajtu SETI instituta (Institut za potragu za vanzemaljskom inteligencijom).

Drejkova jednačina

Usko povezana sa Fermijevim paradoksom je Drejkova jednačina koju je 1960. formulisao Frenk Drejk, američki astrofizičar i osnivač SETI-ja. Drejk je pokušao da kvantifikuje veličine koje utiču na broj civilizacija sposobnih za komunikaciju, i ustanovi koji sve faktori utiču na njihovu brojnost. Opšti oblik Drejkove jednačine glasi:



Gde su:

    * N – broj civilizacija u našoj galaksiji sa kojima bismo mogli da komuniciramo
    * R – prosečna brzina nastanka zvezda u Kumovoj slami
    * fp – udeo zvezda koje imaju planetarni sistem
    * ne – prosečan broj planeta na kojima je moguće da se razvije život
    * fl – udeo planeta na koji se život zaista i razvije
    * fi – udeo planeta sa razvijenim životom na kojima se razvije inteligentan život
    * fc – udeo civilizacija sposobnih da ostvare međuzvezdanu komunikaciju
    * L – očekivani vremenski period tokom kojeg civilizacija emituje signale u svemir (odnosno tokom kog ju je moguće otkriti)

Drejk je zajedno sa svojim kolegama 1961. dao sledeće brojeve za vrednosti njegove jednačine:

    * R = 10 godišnje (svake godine nastane 10 zvezda)
    * fp = 0,5 (pola od ukupnog broja zvezda ima planetarni sistem)
    * ne = 2 (u svakom planetarnom sistemu biće po 2 planete na kojima je moguć život)
    * fl = 1 (100% – na svakoj takvoj planeti će se razviti život)
    * fi = 0,01 (1% planeta na kojima postoji život će iznedriti inteligentne oblike)
    * fc = 0,01 (1% inteligencija je u stanju da ostvari međuzvezdanu komunikaciju)
    * L = 10.000 godina (prosečni životni vek civilizacije sposobne za komunikaciju)

Iz ovih vrednosti parametara sledi da u svakom trenutku postoji 10 civilizacija sposobnih da ostvare kontakt sa drugim civilizacijama.

Vrednost za R je data na osnovu empirijskih podataka, vrednost za fp je manje sigurna dok su ostale vrednosti potpuno spekulativne. Zato je i sam Drejk smatrao da njegova jednačina ne može da razreši Fermijev paradoks, već samo da kvantifikuje naše neznanje.

_{Izvor: Wikipedija}

Kada se izracuna isto recimo tanki vremenski pojas civilizacije homo sapiensa na zemlji koja je negde oko 10000 godina a koliko je godina bilo potrebno da se dostigne taj nivo. I kad se izracuna recimo kolko je vremena proslo od kada je ljudska civilizacija krocila u svemir. Naime, nekih 100 godina, od prve radio emisije ciji su talasi sada "teoretski" udaljeni 100 svetlosnih godina od zemlje. Naravno, snaga tih talasa pada sa kvadratom udaljenosti pa nije tesko pogoditi da su sada ispod nivoa suma, znaci, nemoguce ih je detektovati. Ali ajde nek sa jacim odasiljacima od nekih pre 50 godina nesto i dopre dalje u svemir, pa cak i da se nesto detektuje 50 svetlosnih godina dalje, ko zna da li je ta civilizacija uopste u stanju da prima radio talase i da ih raspozna da je druga civilizacija iza toga.
Recimo sada da ljudska civilizacija poseduje svemirske brodove pa da proceslja nekih pedesetak svetlosnih godina oko zemlje, mozda bi se i nasao neki zivot. U vidu bakterija mozda? Mozda nesto slicno ko u nasim okeanima? Ili dzunglama? Ili jednostavno pustinjski zivot. Mozda negde postoje i stvorenja slicnog nivoa nasem, al zive na nekim planetama gde im prirodne katastrofe dozvoljavaju da prezive ali ne i izgrade neku vecu civilizaciju i tehnologiju. Kao recimo kod domorodaca na pacifiku. A visokorazvijene civilizacije su moguce tek velikim porastom stanovnistva. Prvi korak u nasoj civilizaciji je bila agrarna revolucija, kasnije trgovina i obrada metala. A za to je potrebna raspodela poslova i specijalizacija u zanate. 
Opet isto, da postoji par razvijenijih civilizacija, koji bi bili interesi za kontakt sa ljudima na zemlji? Da li bi sada neko bio zainteresovan za kontakt sa nekim izolovanim plemenom u juznoj Americi? Jasno, kontakt se ostvaruje trgovinom, eksploatacijom prirodnih bogatstava (rude, drvo, zemljoradnja...), vise radi nuzde a manje iz dobre volje za kontaktom. Sada, ukoliko neka napredna civilizacija ima tehnologiju da dodje do zemlje, isto tako ima tehnologiju za eksploataciju rudnih bogatstava u asteoridskim poljima. Cak bi im bilo jeftinije da crpe rude na Mesecu nego na zemlji (niza gravitacija). Tako da ne bi imali nekih interesa za zemljom i nekim vecim kontaktom sa ljudskom civilizacijom cak i da su ratoborni kao homo sapiens, jer ne bi jednostavno imali interes za osvajanjem jer im se plen ne isplati. Pitanje da li bi uopste i mogli da prezive bez skafandera u nasoj atmosferi i na svetlu naseg sunca.
A da se na nekih recimo 25-30 svetlosnih godina nalazi neka civilizacija ravna ovoj na zemlji da li bi mogli tehnicki da imamo prijem njihovih radio signala? I da ne bi sve pokrio sum i radio zracenje zvezda i supernova. Da li bi uopste tako nesto prepoznali. Ujedno, da su poslali neku sondu, kad bi ona stigla u suncev sistem i da li bi uopste bila lansirana u nasem smeru? I dal bi ta sonda prezivela prolaz kroz asteoridski pojas koji stiti zemlju?
Neki zivot, civilizacije postoje u svemiru. Al je samo pitanje dal oni trenutno grade piramide il jos love divljac po sumi ili su daleko odmakli pa prave interstelarne brodove. U svakom slucaju je jako mala verovatnoca da sretnemo nekog ravnog sebi, sa druge strane mozda je i sreca, jer bi se mozda medjusobno istrebili.

Uvek sam se pitao zasto ljudi na drugim planetama traze vodu,kiseonik,toplotu i sl. ...Pa ako je nama to potrebno,sto to mora da bude potrebno vanzemaljcima? Isto tako,ako trazimo vanzemaljske radio talase,sto se ne zapitamo da li ih oni uopste koriste? Evo,kad se uvede digitalni talas u TV emisiji na celoj planeti,Zemlja ce postati ''nevidljiva'' ,jer nece biti onog rasipanja,kao kod analognih talasa...Uostalom,mi elektromagnetni spektar zracenja nismo ni delic ispitali,postoji toliko varijacija zracenja koje vanzemaljci mogu da koriste,a da ih mi ne primetimo jer jos uvek nemamo uredjaje za detekciju tih talasa...

Dobro, digitalno radio emitiranje isto ima rasipanja. Iako digitalan signal, isto se prenosi radio talasima kao i analogni. Samo sto se prvo traze moguce planete na kojima zivot moze biti slican kao i na zemlji, cisto statisticki, mozda sa sasvim drugacijim biljkama i bakterijama ili insektima. Ukoliko bi se tako nesto i naslo, znaci da je verovatno da postoje i neke civilizacije, manje ili vise razvijene od nase, to bi potvrdilo tu tezu.

A da nadjemo nekog bekriju pa da posaljemo radio poruku u vasionu: "Nezenja srednjih godina, dobro stojeci - dva'es hektara njive, vocnjak, suma, kuca, ambar i garaza; trazi vanzemaljku radi ozbiljne veze"

Mozda se javi neka, ko ce ga zna?

Sifra: Vanzemoljac