Kolumbo, jebem te radoznalog! :: Srpski Nacionalisticki forum

Evo jednog članka, kog nisam smela da objavim u novinama za koje sam pisala - jer je taj list katastrofalno politički obojen, i sve što je anti LDP, anti Sonja Biserko i anti Nataša Kandić ne prolazi. U njemu sam obrazložila svoju tezu da su Amerikanci najgenocidnija "nacija" (ako se uopšte ta mešavina silnih naroda i može nazvati jednom nacijom) na svetu.

Kolumbo, jebem te radoznalog

Kako da ne budem kivna na Američku naciju, svetske globaliste i zombije ispranih mozgova nakon dokumentacija koje pokazuju kako se ophode prema civilima širom sveta? Opet se pokazalo da onaj ko je jak ne mora da poštuje ničija prava, pravo ne postoji, pravna sigurnost i svrsishodnost su samo crna slova na belom papiru dok se najjača i najsurovija zemlja sveta - Amerika - uopšte ne obazire na međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava. Amerika sama donosi svoje zakone, a očigledno, sme i da ih krši. Kada pobiju par hiljada civila bez ikakvog povoda to nazivaju "kolateralnom štetom", kada prekrše međunarodno priznatu konvenciju kažu: "Puj, pike ne važi!" i jednostavno rade kako im je i šta im je volja. Svim zemljama sveta nameću svoje mišljenje, i stežu lance zemalja Evropske Unije da sviraju kako oni diriguju. Kada će Evropa "skupiti muda" (vojnu, diplomatsku, ekonomsku, i intelektualnu silu, uz to) i suprotstaviti se najvećim tiranima 21. veka? Odgovor na to pitanje ne znam, ali nadam se da ću to doživeti i da ću moći da posvedočim o jedinstvu Evropskih zemalja, i udruženoj propagandi svih potlačenih zemalja Evrope, Afrike i Azije protiv svetskih okupatora.

Nisam oduvek mrzela Amerikance. Čak ni nakon bombardovanja, dok su krstarile američke rakete smrti nad Beogradom ja sam se, u blaženom neznanju, igrala "rata" sa klincima iz kraja. Gađali se šljivcigama, igrali lastiš u skloništu, i gledali crtaće na "Politici". Tada nisam razumela zašto je mami potekao "strah niz nogu" dok je držala moju jednogodišnju sestricu u rukama i gledala kroz prozor zapaljeno nebo nad Voždovcem. Par dana kasnije gledali smo kako uz kuće, gori i nebo nad Pančevom. Tada nisam razumela. Mislila sam da je čika Gedža kriv za sve, i nije mi bilo jasno zašto moj tata i komšije ne ode i ne ubije "zlog Miloševića", nosila sam TARGET na žutoj jakni, pištala u zviždaljku i mislila da ćemo tako sestra i ja imati bolji i normalniji život.

Onda smo otišli u Aleksinac. Tata je radio na "obnovi zemlji" a privatno je mrzeo Čika Mrkonjića. Ja sam samo znala da je to onaj zadrigli, debeli, priprosti čika s televizije koji je mom tati dao orden. U Aleksincu sam stekla i jednu drugaricu. . .

Mesec dana kasnije smrt ju je sačekala u vidu gelera koji joj je rascepao glavu na pola.

Ni tada nisam imala dovoljno razloga da ZAMRZIM.

Nepunih deset godina nakon NATO agresije, dve najbolje srpske teniserke su se "ponosno" slikale sa Klintonom. Kez od uha do uha, zagrljeni. . . Na Jeleninom licu, pošto ima koliko-toliko nacionalne svesti, vidi se rezervisanost i hladnoća, a njena faca sama po sebi govori: "O, Bože, koji blam! Slikam se sa ovim idiotom! Nadam se da ova slika neće stići do Srbije. . . ". Dok se Ana ljubazno i široko osmehuje po sistemu: "Čika Klintone, mogu li posle ovoga da vam poližem muda?!" i jedva se vidi jer joj samo "nožice" broj 43 vire iz Bilovog mlohavog američkog dupeta. Fuj!

Pod naredbom tog istog čika-Klintona, u leto 1999. svirepo je pobijeno 3. 500 muškaraca, žena i dece u Srbiji. A odmah nakon toga, Američka vlada je ostvarila svoj plan napravivši prvu NATO državu - BONDSTIL . Tokom realizacije te zamisli, planski je izmasakrirano 2. 000 Srba na Kosovu i Metohiji. Srbija, oslabljena unutrašnjim previrenjima oko vlasti, ekonomski slaba državica, i uništena višemesečnim bombardovanjem nije uspela da spase svoje civile. . .

Kažu da čovek nije osetljiv kada se radi o tuđoj nesreći, ali žrtve koje su na svojim plećima osetile bič okupatora i te kako mogu da se saosećaju sa drugim žrtvama. A takvih ima puno širom sveta: Sierra Leone, Ruanda, Irak, Palestina, Hirošima i Nagasaki, Sirija, Rusija, Francuska,. . .

Naime, Američka vlada "kopira" sistem koji su koristili u starom Rimu za vreme najvećih osvajanja i uzdizanja Rimskog Carstva. DIVIDE ET IMPERA - Amerikaci su dobro naučili a potom u praksi i primenili (pardon, i primenjuju) sistem "ZAVADI PA VLADAJ" - svaka zemlju kojom želite zavladati treba prvo načiniti nestabilnom izunutra - unutrašnjim previrenjima, građanskim ratom, praviti podele među narodom - naglasiti verske, nacionalne ili etničke razlike, posejati seme mržnje među komšije koje su godinama živeli složno a da nisu čak ni primetili te razlike koje im, odjednom nametnute ratnim huškanjem i propagandom, počinju nepodnošljivo smetati!

Ista ta mržnja posejana je širom Bosne i Hercegovine tužnih devedesetih, a brojna svedočenja običnih ljudi sa sve tri strane ukazuju na isto - nekada se lepo slagali i složno živeli, odjednom smrtno zaratili, i okrenuli se iz nekih tuđih ubeđenja i huškanja jedni protiv drugih. Iste su priče Hrvata i Bošnjaka iz Mostara, kao i Srba iz Sarajeva. "Počeo rat, pizda ti materina!!!" i to odjednom!

2002. godine u Americi je donet novi pravni akt, "Hague Invasion Act", u kome se obrazlaže da je ZABRANJENO svako isporučivanje američkih državljana koji su traženi za ratne zločine sudu u Hagu. U daljem tekstu tog kvazi-zakona napominje se i da ako se ipak desi da bilo koji Američki državljanin bude isporučen sudu u Hagu (po bilo kom osnovu) sledi vojna operacija - NAPAD NA HAG od strane Američke vojske, kao i bombardovanje međunarodnog suda. To je samo jedan od evidentnih razloga zašto mrzim Ameriku.

Amerikanci, takođe, ne priznaju ni jedan međunarodni krivični sud. Veoma humana ideja da se napravi prvi međunarodni krivični sud u Rimu, koji će priznati sve zemlje sveta i u kome se neće praviti podele po nacionalnoj, verskoj i etničkoj pripadnosti i gde će se svaki LJUDSKI ŽIVOT isto vrednovati, bilo da je beo, žut ili crn. Gde će odgovarati svi zlotvori i koljači dece. Sud je formiran u Rimu 1998. ali su ga priznale samo neke zemlje sveta (među njima i naša), dok ga Amerika nije priznala jer ne dozvoljava da se Amerikancima sudi po bilo kom drugom zakonu osim sopstvenom, i nigde drugde do - u Americi. Za postojanje ovakvih dvostrukih standarda se kasnije pobrinuo Američki vrh - formirani su tribunali za zločine u Ruandi i Jugoslaviji za zločine počinjene devedesetih (zanimljiv je i podatak da su, nekim čudom, u pred kvazi-tribunalom u Hagu samo Srbi osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne, dok su Ustaški "domobranitelji" - ubice i koljači bošnjačke i srpske dece - pušteni na slobodu. Isto tako ni psihopate UČK ni muslimanski teroristi - za koje je dokazano i potkrepljeno mnogobrojnim video materijalom i svedočenjima da su masakrirali civile - nisu dobili zasluženu kaznu). Svako ko je nemilosrdno ubijao nedužne civile, žene i decu, ma koje nacionalnosti, zaslužuje da bude javno linčovan i svakodnevno mučen u najstrožem zatvoru.

Sierra Leone je država u Zapadnoj Africi. Iako je majušna, to je država koja je najbogatija dijamantima na celom svetu. Ujedno, Amerikanci su je žestoko sjebali. Zašto? Pa, zašto su pod velom izgovora koji su degradirajući i uvredljivi za svaku osobu normalne inteligencije, napali Irak? Zbog nafte. I samo zbog nafte.

Sierra Leone je najebala zbog svog rudnog bogatstva. Amerikanci su napravili povoljne uslove za građanski rat, a nakon toga došli kao "mirovna misija". Naravno, ta njihova "mirovna pomoć" je dobro naplaćena - svake godine Američka privreda obrne po više milijardi evra samo na osnovu prodaje dijamanata iz Sierra Leone. Podatak je ŠOKANTAN - čak 98 odsto od prodaje dijamanata ide u džep Američkim tajkunima, a samo 2 odsto ide siromašnoj Sierri Leone.

Šta je rezultat ovog Američkog zločina? Sierra Leone ima najveću stopu smrtnosti dece, čovek od 36 godina je jedan od malobrojnih, najstarijih ljudi u celoj državi. Stanovništvo u Sierri Leone ne zna za vodovod i kanalizaciju, a pored toga nemaju ni električnu energiju. Dakle, bukvalno žive u mračnom srednjem veku. Što se tiče lekova, medicinske pomoći, škola i kulturnog uzdizanja - to su misaone imenice. Ali, Američka propaganda u svom dokumentarcu o ovoj siromašnoj Afričkoj državi napominje da "građani Sierra Leone žive od humanosti i dobročinstva zapadnih zemalja i Amerike". (?!?!) Koje, bre, crno dobročinstvo kad su im pokrali sve prirodne resurse, ustoličili vladu koja im odgovara, i pokrali sve dijamante (pardon, ne sve, samo 98%) a ljudi nemaju ni vodovod ni kanalizaciju, ni zgrade, ni bolnice, ni materijala za ispunjenje osnovnih egzistencijalnih potreba - dovoljno vode i hrane. Jedno od četvoro dece u Sierra Leoneu umre pre nego što navrši pet godina života. Malobrojni strani novinari koji su se usudili da uđu u "zonu smrti" ili "srce tame", kako se tada opisivala zapadnoafrička država nakon povlačenja gotovo svih timova međunarodnih humanitarnih organizacija i ubistva novinara AP-a, jedini su svedoci paklene spirale nasilja tokom borbi za kontrolu glavnog grada. Gusti oblaci dima prekrivali su nebo, a na peščanoj plaži Lamli ležale su gomile raskomadanih ljudskih tela. Kako su udružene intervencionističke snage bile uspešnije u potiskivanju pripadnika RUF-a, u gradu su zaveli teror petnaestogodišnji, mahom drogirani dečaci koji su mlatarali kalašnjikovima i palili svaku prodavnicu ili kuću koja im se našla na putu. Američka vlada je ostvarila svoj plan i naredila povlačenje svim svojim vojnim odredima i svim međunarodnim humanitarnim organizacijama. Ostavili su narod na cedilu, na milost i nemilost ne bi li ostvarili svoj cilj i po što povoljnijem dogovoru dograbili što veći deo od prodaje dijamanata. Mirne duše su posmatrali masakr koji su sami posejali i raspirili. Marie de la Sudier, predsednica Međunarodnog spasilačkog komiteta za decu u oružanom sukobu, koja je najduže ostala na terenu, izjavila je novinaru "Tajmsa" da nikada neće zaboraviti šestogodišnju devojčicu koja joj je prišla noseći sopstvenu amputiranu ruku i pitala je: "Hoće li mi ponovo izrasti?". Ljudi i deca odsečenih ruku i nogu gotovo da su bili zaštitni znak glavnog grada Sierra Leonea. U izveštaju organizacije Human Rights Watch stoji svedočenje kako je pobunjenički vojnik prišao jednom dečaku i rekao mu je da je previše visok. Zatim mu je odsekao stopala mačetom, a kada je dečak pao na zemlju, hladnokrvno mu je tri puta pucao u glavu. Sakaćenja, najzastupljeniji oblik mučenja, imala su za cilj da prošire teror do razmera koje bi nagnale predsednika Kabaa da pristane na primirje. Tvrdi se da su maloletne ubice hladnokrvno pitale svoje žrtve pre sakaćenja: "Hoćeš li dugačke ili kratke rukave?", pitajući ih, u stvari, da li žele da im se ruka odseče do lakata ili do ramena. Čak i trudne žene, prema kojima se u zapadnoafričkim zemljama tradicionalno ukazuje poštovanje i pruža zaštita, bile su žrtve najstrašnijeg terora. Bolnički izveštaji svedoče o mnogobrojnim slučajevima silovanja tupim i oštrim predmetima, kao i da su trudnicama fetuse vadili naživo. Bilan višegodišnjeg građanskog rata i Američke okrutnosti i alavosti: više od 26. 000 pobijenih i izmasakriranih civila, i više od 2. 500. 000 odbeglih i nestalih. Neobaveštena Ameriko, stidi se!

Irak je tek priča za sebe. . . Celokupno Američko delovanje u Iraku od početka je glumatanje lažne humanosti i borbe protiv terorizma. Svaki razborit čovek koji razmišlja SOPSTVENOM (a ne tuđom) glavom može videti da je tu suštinski u pitanju očigledan genocid koji SAD sračunato i planski sprovode već godinama, a pravi zločinci naravno nikada neće odgovarati ni pred jednim sudom do samog Boga. Zapravo pravi obim zločina i sva njihova težina teško da će ikada izaći na videlo, jer je ratne zločine lako zataškati i opravdati. Naučnici sa Američkog univerziteta su pokušali da budu objektivni i utvrdili da je od agresije Amerike na Irak poginulo preko 650. 000 ljudi a od toga su Američke i Britanske snage pobile preko 300. 000 civila. "Došao sam ovde da ubijam, ubiti nekoga ovde je kao zgaziti mrava", Ovo je jednom reporteru izjavio sirovi Američki vojnik u Iraku, februara ove godine. U tom trenutku je novinar pomislio da se radi o uobičajenim hvalisanjima vojnika u ratnim uslovima. Ponovo ga je video mesec dana posle intervjua, i to na naslovnim stranama novina. Njegovo ime je bilo Steven Green i Sud u Kentakiju je pokrenuo istragu zbog četverostrukog ubistva, i višestrukih, brutalnih silovanja Iračke dece. Naime, vlada SAD-a u Irak, u nedostatku profesionalnih vojnika šalje kriminalce, izopačene, narkomane. Vade okorele zločince iz zatvora i šalje na Iračku klanicu da "daju sebi oduška" sprovodeći nezapamćenu torturu nad Iračkim civilima. Sva ta nezamisliva zlodela samo zbog dominacije nad naftom. . .

Za vreme izraelske invazije na Gazu ubijeno je najmanje 1450 Palestinaca, od kojih su 950 bili civili, većinom žene i deca. Amerika je i ove zločine, zdušno podržala i ohrabrila. Muslimanske zemlje su bile nedovoljno jake ili nedovoljno zainteresovane i složne kako bi pomogle Palestini. Napadima nije bio izložen samo pokret Hamasa, nego su napadnute škole, univerziteti, bolnice i džamije - uništeno je oko 50 verskih objekata. Izgleda da je izraelska ”specijalnost” nanošenje bola i agonije građanima Palestine, konstantne mete su bile bolnice, pozorišta, škole i gimnazije - sva ona mesta gde su najslabiji, oni koji su nesposobni da se odbrane. Amerika se za to vreme smeškala i "čuvala leđa" Izraelu kako se ni jedna Evropska zemlja ne bi usudila da pruži pomoć unesrećenim Palestinskim civilima. Amerikancima nije bilo dovoljno krvi pa su Izraelska bombardovanja postajala sve brutalnija iz dana u dan. . . Nacrt plana za prekid vatre u Gazi, koji su Egipat, Francuska i par drugih zemalja predložili Ujedinjenim Nacijama, odbijen je od strane Amerike. Što se tiče Veća za ljudska prava pri Ujedinjenim Nacijama najviše što su mogli da učine je još jedna UN-ova rezolucija koja ne predstavlja nikakvu garanciju da će Izrael biti kažnjen za počinjene zločine nad nevinim civilima i brutalnosti. To će ostati još jedno prazno slovo na papiru, kao što je i rezolucija o nepromenjivosti granica u Evropi. Naravno, moćni siledžija kakva je Amerikazadržava svako pravo da stavi veto na svaku odluku donesenu od strane Ujedinjenih Nacija. Ista je stvar sa Irakom. Koliko je samo zemalja poslato od strane Amerikanaca željnih "crnog zlata" da unište zemlju “hiljadu i jedne noći”? I to ne zato što je Saddam Husein bio tiranin, nego zato što nije sprovodio politiku Američke vlade i zato što je bio protiv njihovih interesa u Iraku. Najgluplji izgovor za Američku agresiju - da je siromašni i nerazvijeni Irak navodno posedovao nuklearno oružje, pao je u vodu na posletku, i svi su videli da je pravi razlog tiranije to što je Čika Buš bio žedan Iračke nafte. Dokaz za sve ovo? Džordž Buš je sam priznao da Irak nema nuklearno oružje. Na kraju svoje karijere Buš je izrazio "žaljenje" zbog akcija u Iraku, ali je i to njegovo "žaljenje" bilo veštačko i licemerno, poput cele Američke ideologije. Dosadila im je stagnacija pa su malo pročeprkali i po Siriji. Američki bombarderi su tamo ubili 10 nevinih civila. Izgovor koji su dali bio je klasičan: “Mi smo u jeku potrage za teroristima u Siriji”. Ovi izgovori su uvreda za svako stvorenje koje ima i 2 grama mozga u glavi.

Američkom narodu, iliti NARODU BEZ MOZGA, do te mere je uništena inteligencija, humanizam, i čovečnost da se čak i ne stide zločina koje je njihova vlada vršila i vrši. Radi se o očiglednim krvoprolićima i strahovito surovim pokoljima civila kao što su bili nuklearni napadi na Japan. Prema rezultatima ankete Univerziteta Kinipiak iz Nju Hejvena, 61 odsto Amerikanaca smatra da je bombardovanje japanskih gradova atomskim bombama bilo opravdano! Svega sramotnih 22 odsto ispitanika izjasnilo se da je bombardovanje bila pogrešna odluka, dok je 16 odsto anketiranih bilo uzdržano!

Da se podsetimo, Američka vojska bacila je prvu atomsku bombu u istoriji 6. avgusta 1945. godine na Hirošimu. U tom napadu od udara bombe i posledica radijacije stradalo je 140. 000 ljudi. U naredne dve godine, od velike količine radijacije umrlo je još nekoliko desetina hiljada ljudi.
Tri dana kasnije, američko vazduhoplovstvo bacilo je još jednu, slabiju atomsku bombu, na japanski grad Nagasaki. U tom napadu poginulo je 80. 000 ljudi, a Japan je nedelju dana kasnije kapitulirao u Drugom svetskom ratu. Anketa Univerziteta Kinipiak sprovedena je na uzorku od 2. 409 ispitanika, od kojih su svi registrovani birači.
Sjedinjene Američke Države nikada nisu uputile javno izvinjenje za dva atomska napada! To je najbolji pokazatelj da nema genocidnije nacije na planeti Zemlji od Amerikanaca! I Nemački nacionalsocijalisti, i Italijanski fašisti i Hrvatske ustaše su za njih mala deca. . .

Kako Američkoj vladi polazi za rukom da prođe nekažnjeno? Američka nacija je nacija idiota, što potkrepljuju podaci iz izveštaja centra Pew Research: 20 procenata odraslih stanovnika SAD veruje da se Sunce okreće oko Zemlje, dok 25 procenata američkih tinejdžera, koji samo što su završili izučavanje ili još proučavaju nacionalnu istoriju u srednjoj školi, veruje da je Kolumbo stigao u Novi svet posle 1750. godine. Jedna 18-godišnja studentkinja je, šta više, izjavila kako je “Evropa jedna država sa glavnim gradom Parizom”. Čak i ako u obzir uzmemo apsurdnosti do kojih često dolazi kada se obavlja istraživanje tipa "više mogućih odgovora", tupavost glasa naroda u Americi, koji Evropska elita ionako već vekovima omalovažava, možda sada dostiže istinski zadivljujuće razmere.

U medijskim naslovima o novom talasu "ozbiljnog intelektualnog problema" i "zadivljujućeg neznanja" među novim generacijama ističe se da je loše zamišljen obrazovni program bivšeg predsednika Džordža Buša, nazvan "Ne izostaviti nijedno dete", zaobišao većinu dece, što se moglo i predvideti. Pored ostalog, njime nije predviđeno da se u školama učenici obavezno testiraju iz "nekritičnih" predmeta, kao što su geografija i istorija.

Koji je ishod? Mnogo tuposti, što najbolje ilustruje međunarodno popularan video snimak na YouTube-u - koji je pregledan skoro 13 miliona puta i ima sve bolju poziciju među snimcima o kojima se najviše govori. U ironično nazvanom snimku "Amerikanci NISU glupi", smrtno ozbiljan australijski "novinar" Džulijan Morou kaže: "Mnogo je ljudi koji smatraju da su Amerikanci glupi i da ne znaju ništa… o svetu kojim gospodari njihova zemlja". Morou zatim "odbacuje" tu tvrdnju postavljajući pitanje Amerikancima koje metodom slučajnog uzorka zaustavlja na ulici.

Upitani da navedu državu čije ime počinje slovom U (na engleskom se izgovara ju), ti stanovnici SAD su odgovarali Jugoslavija, Juta i Utopia. Jedan mladić ne zna da kaže gde se nalazi(o) Berlinski zid; drugi ne zna kojoj religiji pripadaju budistički monasi (prvo je probao da se "izvuče" sa islamom); treći smatra da je Fidel Kastro pevač; četvrti Italiju smešta na Bliski istok. Jedna sredovečna gospođa se priseća da su SAD dobile rat u Vijetnamu. Upitan koliko stranica ima trougao, jedan promišljen gospodin odgovara četiri, što je kasnije opovrgao još promišljeniji tinejdžer koji je na početku tvrdio da nema nijednu, a kasnije je dao "konačan odgovor": jednu.

Posle ovih informacija, kako da ne budemo uvereni u maloumnost Američkog naroda?