Sigurno vam se nekad desilo da napravite neku grešku. Moguće je da ste probali da je zabašurite pred drugima - da niko ne primeti da ste pogrešili - ali ste sebe verovatno počastili, u sopstvenim mislima, ne baš lepim nazivima. Bilo vam je neverovatno da ste napravili takvu grešku, takvu glupost. Recimo, na nekoj proslavi svoje firme na koju je bilo dozvoljeno dovesti i partnera/partnerku upoznali ste voljenu osobu sa svojim bitnim saradnikom - a pogrešno ste rekli saradnikovo ime. Onda ste se celo veče nervirali zbog tako glupe greške.

U čemu je ovde problem kada je normalno da se iznervirate kad napravite glupu grešku? Nije problem ako vam zasmeta što ste pogrešili, naprotiv - veći problem bio bi da čak i sebi odbijete da priznate da ste napravili grešku. Međutim, jeste problem ako sebi celo veče, ili cele nedelje, ili celog meseca, prebacujete zbog jedne greške koja čak nema ni krupne posledice - izvinite se saradniku zbog greške i završite s tim. Zaista nema nikakve koristi, ni za vas ni za bilo koga drugog, ako vas izjedaju ne baš lepe reči koje ste pre pet godina uputili majci kada vas je jako iznervirala.

Izjedaju me nekada mesecima nekada nedeljma, nekada se vrate i posle godinu dana.  Ali generalno uvek gledam da ih stavim u kontekst: sta sam iz tih gresaka naucio o sebi, o drugima i gde sam i zasto pogresio i kako to ne ponoviti vise.

trudim se u svakoj situaciji dati maksimum od sebe,
i to mi onda umanjuje gorčinu poraza i grešaka,
jer znam da neke situacije prevazilaze moje mogućnosti u datom trenutku.

ali isto tako kontam da su i greške neminovne i dio mene kao ličnosti,pa čak i bolji način,iako bolniji,za učenje.
tako da ne bih upotrebila riječ "moriti" kada mislim na svoje greške.
posebno kad uz pomoć njih učim,razvijam se i tvrdim:
više su me oblikovale i kasnije koristile moje greške i porazi,
nego uspjesi i pobjede.

nema toga koji ne gresi... 
prihvatis da si pogresio, razmislis sta i kako dalje...
greske su cesto dragoceno iskustvo  iako vrlo nepopularno 
iskreno, morile bi me greske koje se ponavljaju... 

Zavisi o kakvoj se gresci radi.
Jedna nazovi greska morila me je vishe od godinu dana, htela sam da se pojedem od nerviranja i sekiracije, a onda sam uvidela da to nije bila greshka i laknulo mi je kao nikada do tad.
Za sitnice se uglavnom sekiram kratko i konstruktivno. Ok, rekla sam glupost, zasto sam to rekla?, zato shto sam kreten/pijana/u pms-u/slucajno/iz neznanja...napravim selekciju, suochim se sa istinom ma kakva ona bila, nije mi strano da se izvinim, uvek se izvinim ukoliko sam pogreshila i napravila nekakvu nepravdu i to je to.

zavisi od greske....

i zavisi da li gresku mogu da ispravim....ako ne uspem traje duze..kao

da imam kamen u stomaku...

Имам интезивну грижу савести кад год учиним нешто што нисам требала, одмах потом покушавам да се искупим неким добрим делом. Обично успева.

... dok ne shvatim da i nisu greske...

a to je special momenat- kada shvatimo da smo se grizli zbog gLJuposti, prenaduvali citavu pricu itd. 

Sto se mene tice to kod mene traje nekih nedelju dana,mada zavisi sta je u pitanju,ali mi se generalno nije desilo da me mi je neka greska oduzela dugo vremena.Ako mogu nastojim to da ispravim ako ne sta je tuje,desilo se i sta sad.