Koliko su opasni ugrušci u venama i kako možete da se zaštitite
Tromboza - potcenjena bolest vena

Pored infarkta i moždanog udara, duboka tromboza je jedna od bolesti koje najviše ugrožavaju život. Stvaranje ugrušaka u venama je sve češća pojava. Šta se krije iza ove bolesti vena, koliko je opasna, i kako možemo da zaštitimo.
Šta je duboka venska tromboza?

Pod trombozom podrazumevamo stvaranje ugruška (tromba) u venama u nozi. Usled začepljenja krvnog suda otežan je prolazak krvi koja treba da se vrati u srce. Kada se vena potpuno zapuši, kroz nju uopšte ne prolazi krv.
Kako nastaje bolest?

Usled slabe cirkulacije u venama krv protiče sporije, a ponekad dolazi i do zastoja u protoku. Česte su i promene na zidovima vena ili je sposobnost zgrušavanja krvi poremećena. Krvne pločice, crvena i bela krvna zrnca nagomilavaju se i stvara se ugrušak.
Šta su uzroci?

Među najčešće uzroke spadaju proširene vene, operacije (u predelu grudi i trbuha kod 30 odsto pacijenata, u predelu kuka kod 70 odsto pacijenata), dugotrajno ležanje ili mirovanje noge (npr. kad je u gipsu), infarkt, moždani udar, teške infekcije i nezgode.

Faktori rizika su i starost, prekomerna težina, pušenje, pilule za kontracepciju, nedovoljno kretanje, trudnoća.

Dugotrajna putovanja avionom, vozom ili automobilom, tokom kojih smo prinuđeni da sedimo na skučenom prostoru, znatno povećavaju rizik od tromboze. Zato varikolozi preporučuju elastične čarape, unošenje tečnosti (oko dva litra) i vežbe u sedećem položaju (svakih 20 minuta do pola sata naizmenično podižite prste i pete).
Da li je tromboza opasna?

Ugrušak krvi u površinskim venama nije preveliki razlog za zabrinutost, ali je duboka venska tromboza izuzetno opasna. U akutnoj fazi ove bolesti, ugrušak krvi labavo srasta sa zidovima vena tako da mlaz krvi u svakom trenutku može da ga otkine i transportuje u pluća. Kada šetajući tromb zapuši krvni sud u plućima nastaje embolija. Čitav jedan deo pluća prestaje da funkcioniše i u srcu dolazi do zastoja protoka krvi. Simptomi su bledilo, visoka temperatura, znojenje, neravnomeran, ubrzani puls, gubitak vazduha, bolovi u grudima i kašalj s krvavim ispljuvkom.
Kako prepoznati trombozu?

Po sledećim simptomima: iznenadan, oštar bol u listu, napetost u mišićima lista, oticanje gležnja, a zatim i cele noge, noga vam je poplavela, hladno vam je, temperatura tela je oko 38 stepeni Celzijusa, uznemireni ste.
Šta preduzeti?

Odmah se javite lekaru kako se tromboza ne bi pretvorila u emboliju. Savetuje se strogo mirovanje sa visoko podignutim nogama. Pacijent nosi čarape za vene i uzima lekove koji razbijaju tromb, ili se ugrušak izvlači iz vene operativnim putem, pomoću balon-katetera.
Da li tromboza može da se pretvori u hroničnu bolest?

Da. Ukoliko se ugrušak krvi ne odstrani ili ne razbije u prva tri-četiri dana (pre nego što se zakači za zid vene), može da se javi takozvani posttrombotski sindrom. Reč je o kasnim posledicama tromboze uzrokovanim otežanim protokom krvi u dubokim venama. Tu spadaju: hroničan zastoj krvnog protoka, edem (gomilanje tečnosti u tkivu, oticanje nogu), promene na koži (npr. ekcemi praćeni svrabom) i rane na potkolenicama koje teško zarastaju.
Kako sprečiti trombozu?

Najbolja zaštita su kretanje i vežbe. Sedite na stolicu, a zatim naizmenično odižite pete i prste od poda (60 puta dnevno). Svaki drugi dan upražnjavajte brzu šetnju, vožnju bicikla ili džoging u trajanju od 30 do 45 minuta. Ljudi koji mnogo sede ili stoje, trebalo bi barem jednom u toku jednog sata da podignu noge na nekoliko minuta.
Postoji li specijalna dijeta?

Pored kretanja, ishrana predstavlja drugi važan stub zaštite od tromboze. Čovek ne bi trebalo da unese više od 2.000 kalorija dnevno, a potrošnja masti ne bi trebalo da pređe 30 grama, pri čemu bi dve trećine ove količine trebalo da budu biljnog porekla. Svaki dan bi trebalo pojesti pet porcija voća ili povrća, najbolje u sirovom stanju. Riba se preporučuje samo dva puta nedeljno. Za začinjavanje hrane ne treba upotrebiti više od sedam grama kuhinjske soli. Ograničite konzumiranje kafe, čaja, alkohola i cigareta i popijte najmanje dva litra mineralne vode ili nezaslađenog biljnog čaja dnevno.
Postoje li prirodna sredstva za jačanje vena?

Najbolje lekovite biljke su rastavić i ruzmarin, koje bi svakodnevno trebalo uzimati u obliku čaja. Silikatna kiselina, hladno tuširanje listova, hodanje po hladnoj vodi i potapanje nogu u hladnu vodu sa dodatkom ruzmarina takođe jačaju vene.
Koji su vitamini i minerali korisni za vene?

Magnezijum, enzimi i vitamin E pružaju posebnu zaštitu od tromboze.

CDC/MA

Izvor: Blic