Pre godinu dana u stanu do mog doselila se studentkinja iz jednog malog gradića. Upoznali smo se tako što sam se ponudio da joj pomognem sa torbama, kad sam je sreo na stepenicama. Vremenom počne da dolazi na kafu i ja i devojka je baš zgotivimo, zavoleli je kao mlađu sestru.
Imao sam baš lepo mišljenje o njoj: uporna, pametna, inteligentna, odgovorna (očistila godinu sa jakim prosekom). Uz to pobožna je ide često u crkvu, mekog je srca.
Dođe danas nervozna, raskinula sa momkom. Krene uobičajna priča o tome kako neće naći drugog, kao ko će nju takvu da voli. Kažem joj da ne lupa, šta joj fali, lako će naći momka. Ona će na to da je ni malo ne poznajem i da bi potpuno promenio mišljenje o njoj kad bi mi rekla neke stvari.
Kažem joj svi smo radili neke stvari na koje nismo ponosni, jbg, niko nije savršen. Onda je počela njena ispovest.
Ispostavilo se da je devojka radila stvari koje bi naišle na strašnu osudu kad bi se za njih saznalo. Najgore što kod nje nema neke griže savesti. Jedino čega se plaši je poniženje kojem bi izložila roditelje ako se sazna.

Iz prva joj nisam verovao,
kažem joj da me ne ubacuje. Ona me gleda skroz ozbiljno i hladno i kaže da ne laže, zamolila me da ne pričam nikom, ni devojci. Onda me pita šta sad mislim o njoj?
Rekoh joj ako je istina, gadno je brljala. Da ima 20 godina i nije kasno da se smiri, promeni i nađe nekog sa kojim će da izgradi normalnu vezu. Kaže videće. Da zaboravimo razgovor i nikad o tome da pričamo.

I tako sedim i pitam se koliko poznajem ljude u svojoj okolini? Da li je bolje neke stvari nikad ne saznati? Iskreno voleo bih da ovo večeras nisam čuo, da komsinicu i dalje gledam kao nevinašce i zlatnu devojku. Ovako osećam neko sažaljenje. Devojka ima puno potencijala i kvaliteta a sebe je jako srozala.

i posle poveri se nekome..

zasto bi iko to radio kad ce ljudi da te etiketiraju i osecaju sazaljenje prema tebi

nije ona nikakva uber-gresnica, ona je klinka koja se pogubila jer verovatno nikad nije imala nekoga da je nauci nekim boljim stvarima

Brate, zar na forum da okacis nesto sto ti je riba ispricala u poverenju? E do kurca sa tvojom reci i karakterom!

A kao odgovor na temu, ta riba jeste droljica ali znam i gore od nje.... Ljude poznajemo onoliko koliko zelimo da ih znamo i koliko smo inteligentni da primetimo sta oni kriju od nas....

Ovo je rezultat površnosti u odnosima.

Nikoga ZAISTA ne slušamo a onda nam je čudno što se navodno razočaramo.

Ljude doživljamo isključivo kroz percepciju servirane priče bez udubljivanja u svrhu, suštinu njihove ličnosti.
Greška je u nama a ne u njima.

Makros, ispovest te devojke je istina a svoju lažnu sliku o njoj si naslikao sam.

Lepo je tražiti samo dobro u ljudima ali treba biti realan.

Meh, to što je ispričao ispričao je pod pseudonimom, i nije pomenuo ime devojke. I don't care

Inače, to koliko stvarno znamo ljude? To niko ne zna, kakvog Kostura u ormanu drži svako od nas.

Ma daj, dont sker me 

"Kostur u Ormanu" je žargon koji označava nešto što krijemo, a može ako se sazna negativno uticati na sliku ljudi o nama. To što je ta devojka rekla je to - kostur u ormanu.

Dodje nova osoba u vas zivot....sta god da vam se desavalo pre toga...sta god to bilo...ta osoba nema nikakve veze sa tim...mnogo ste vise krivi vi...a ona...htela to ili ne...mora u taj odnos...da sve vreme nosi te vase kofere iz proslosti...zasto bi iko normalan radio tako nesto...pa tacno da kakite zlatna jaja...kakve to veze ima sa vama...sta se njoj desavalo ranije...

To je bolest...

Kao prvo ovo je forum, nikog od članova ne znam i nema šanse da bilo ko sazna o kome se radi.
Drugo napisao sam samo deo onog što sam čuo, neću da otkrijem detalje, koje bi neko mogao da prepozna.
Editovao sam uvodni post i još više ublažio.

Pa sta ti mislis zasto to ona radi...