Svako od nas ima tamnu stranu kao sto ima mesec. Neko je vise mracnije nastrojen a neko je manje. Ali jedno je zasigurno svi smo mracni na svoj nacin samo to ispoljavamo drugacije. Za mene se vec zna.
A vi? Kada ste mracni ili kada imate crne misli i pogled jednog pesimiste na svet i zivot?
Ili zivite u balonu sapunice koji ceka da prsne?
Darkness has its wealth, its mystical and powerful.
Imamo Blekere, Goths, Emose (koji su vise depresivni ali su tu i tamo mracni).
Da li oni koji su mracni grese u svom postupanju ili grese oni koji su optimisti? Optimizam u preteranim kolicinama je isto tako los kao pesimizam.
Vracanje na teoriju haosa i reda. Uvek neki balans.
Dok jednom ne smrkne drugom ne svane.
Ja smatram da mi mracnjaci u stvari imamo neki realniji pogled na svet jer vidimo svet kakav jeste i ne trazimo opravdanja da je svet isto tako lep. Ljudi vide ono sto zele, ko tu gresi a ko je u pravu?

Prvo jedan savet, kad iniciraš temu za diskusiju moraš malo bolje da je elaboriraš. Ovo što si napisao je previše kratko da bi nekoga podstaklo da se uključi.

Osećaj mraka, bezizlaznosti, skoro očaja pratio me je više pute u životu. Kroz šta sam sve prošla bilo bi nenormalno da nije tako. Međutim taj osećaj je nekoristan. On usmerava pogled od kreativnosti i traganja za rešenjem ka samosažaljenju. Zatop se borim da ga se otarasim što brže, ponekad na silu, da sebi podignem energiju i suočim se sa problemom.

Ničiji život nije ni lep ni ružan sam po sebi, važno je sačuvati dovoljno mesta u svojoj svesti za lepotu čak i kad je poplava tuge. To sam naučila gledajući Cigane koji umeju da pevaju i vesele se sitnicama.

Jao bwe Raven...  

Nisam mracna,nikad necu ni imati mracne misli. Rodjena sam kao optimista i takva cu uvek biti.

Blago tebi
Ja sam stvoreni pesimista ili realista kako ja to zovem.
Mracne misli su u stvari dobre stvari za mene. Jer ako na nesto gledam crno a ono ispadne sivo onda sam uspeo. Jer dok optimista gleda navise i ne dostigne visinu i padne nize, ja koji gledam nize mogu samo da  ispadnem vise.
Ako ciljam na -10 i dodjem do -4 nije to tako lose.

ja bih u principu bio veoma mracan tipus...nego sam celav pa mi se svetlost stalno odbija o glavurdu i onda sijam u mraku..

I ja bih bio mrachan ali me mrzi ...

Jedan od mojih omiljenih citata:

"Svetlost je leva ruka tame, a tama desna ruka svetlosti... " 


Elem... nisam mracan tip... imam svoje izlete histerije, zloce i zlovolje... ali sam ipak optimista...
Ne volim mracne misli... ne zelim ih u sebi...
Kada se pojave... pokusavam sto pre da ih se otarasim jer mi one samo crpe zivotnu energiju...

Sto se pogleda na sve tice... smatram da je za to potrebna ujednacenost... balans... ekvilibrijum... kontrola...stabilnost...  ne naginjanje ka mracnjastvu....

Brate mislim da se gadno varas. Pesimiste ne volim ni u okolini! Kad se neko pomirio sa mrcnom stranom zivota, koji ku*ac onda zivi?
Slazem se da oni koji imaju lazni optimizam, kasnije pucaju i da su sami slucaj za sebe, ali cemu zivot bez nade? Ae se poubijamo onda, sto ziveti???
Koliko sam teskih trenutaka imao u zivotu, realno mislim da je retko ko ovde nije imao! Imao sam probleme sve do prosle god, kad sam resio neke stvari. Svako ima svoje teske trenutke, i sta sad? ajde se bacimo u tamu i to je to. I mislim da pesimista uopste nije realista!
I ja uvek ciljam, ne na +10, nego na +20, i kad postignem +2, ponosim se svojim radom i uspehom. Nikad nisam razumeo tako mracne ljude, sto se vidi iz tvog stava na ranijim postovima, avataru i potpisu. Ali tu smo da bolje upoznajemo druge ljude i da razmenjujemo misljenja.
Samo me interesuje koliko ti je godina pa si tako mracan? i sta te je to razocaralo u zivotu?

P.s
izvinjam se u gramatickim greskama i izostavljenim slovima, prazna mi baterija na tastaturi pa se max trudim da pisem ispravno

Ma, to je danas moderno... emo klinci i slicne gluposti... 

E vidis... sad ni ja ne umem da budem mracan... ni na silu... ni u Tempu...