Koliko prijatelja imate?

Da li vam se nekada desilo da odete na neku proslavu kod prijateljice, nešto na šta bi trebalo da dođu bliske osobe, i na toj proslavi vas bude pedesetak? Možda slučajno vidite listu zvanica za prijateljičinu proslavu i na toj listi bude pedesetak, stotinak, u svakom slučaju, mnogo imena? Onda razmislite i shvatite da vi ne biste imali ni teoretske šanse da ma kojim povodom okupite 50 ljudi u svojoj kući, pa sve i da pozovete i one rođake s kojima se "sto godina" niste čule ni videle? U trenutku kada shvatite tako nešto, lako se može desiti da se osetite loše i da sebi počnete da postavljate mnoga pitanja.

Da li ste vi toliko loša osoba pa imate malo prijatelja? Da li je vas toliko teško voleti, jeste li naporni? U suštini, sve se svede na pitanje "A zašto i kod mene na proslavu ne dolazi 50 ljudi?" Stvarno, zašto?

Moguće je da ste introvertni. Možda niste naročito druželjubivi, imate samo nekoliko bliskih prijatelja (možda čak i samo dvoje-troje) s kojima se redovno viđate. Da li to znači da ste loša ili neprijatna osoba? Ne, nikako. To samo znači da se družite s malim brojem ljudi, a to, samo po sebi, uopšte ne mora da bude loše.

Kada se zapitate "Zašto i kod mene ne dođe 50 ljudi na samo-za-najbliže proslavu?", upitajte se i da li biste vi zaista želele da redovno održavate kontakte sa 50 osoba (kako bi vam, je li, i ostale najbliže). Da li bi vam to ipak bilo prenaporno? Ceo dan na telefonu, stalno kontaktirati sa 50 osoba, stalno se viđati s njima - kada bi vam onda ostalo vremena za samu sebe, za neke stvari u kojima same uživate? Kada biste stigle da pročitate knjigu (ako volite da čitate), da se prepustite slušanju muzike koja vam se dopada (bez kompromisa s prijateljicom), kada biste stigle da se bavite nekim svojim zanimacijama? Za to uopšte ne biste imali vremena.

Ne kažemo da je ono što vaša prijateljica sa 50 bliskih osoba radi loše - njoj to, sasvim je moguće, prija. Ipak, da li bi ono što prija vašoj prijateljici prijalo i vama? Verovatno ne, jer ste odabrale da živite drugačijim životom. Tako da je odgovor na pitanje "Zašto nemam 50 bliskih osoba koje mogu da pozovem na slavlje?" taj da je to zato što ne želite da se intenzivno družite sa 50, već sa pet osoba - to je ono što vam prija, u tome uživate, i to je sasvim u redu.

 tesko .....50 prijatelja???? ili su moja shvatanja prijatelja drugacija ili sam se negde gadno zeznula u proracunima prijatelje mogu da nabrojim na prste jedne ruke..i to su ljudi za koje sam spremna da stavim ruku u vatru..a svi ostali su poznanici...stariji i noviji..drugari, ortaci, rodjaci...a takvih imam zaista jako puno....jednostavno, naucila sam da je najvaznije u zivotu verovati ljudima oko sebe, a to ne mozes svakome. Imam prijatelje sa kojim se ama oko nicega ne slazem...ali znam da su i dalje oni pravi....a imam i onih koji su skoro kao ja..ili ja skoro kao oni..nebitno je...a takvih drugara i drugarica koji bi dosli na okupljanja imam na milion....i ne strepim od toga da se ne bi pojavili kada bi ih pozvala

Prijatelja- ne puno

Poznanika - puno

ta osoba kod koje se stvori 50 ljudi ili 100 ljudi u stvari ima samo nekoliko prijatelja,ostalo su poznanici,ljudi sa kojima se provodi vreme,ispijaju kafe i shopinguje po gradu.Mislim da je chovek srecan ako za zhivota uspe da pronadje i zadrzhi pored sebe makar i jednog prijatelja.Lichno imam jako mnogo prijatelja i poznanika i raznoraznih ljudi sa kojim aprovodim vreme,ali u sustini imam samo tri osobe koje su mi najbolji prijatelji,osobe iz detinjstva,ljudi koji me znaju chitavog zhivota i proshli su samnom kroz sve moje uspone i padove.

Pravih prijatelja (za ispomoc kad treba,bas takva druzenja i proslave za najuze drustvo,za ribolov...) svega nekoliko,ali biranih,a onih"obicnih"prijatelja pa i onih koji se samnom druze samo iz koristi ima ihahaaaa! 
Pozdrav 

kako mozes da uopshte provodish vreme sa nekim za koga mislish da se vidja sa tobom samo iz koristi ? Sta si ti,mazohista ?

Ha,ha!  Zar ti stvarno mislis da ja to radim zato sto hocu!?Imam drugova koji na primer nemaju auto,ili imaju neke krseve koji su cesce u kvaru nego u voznom stanju,pa kad krecem negde u grad ja moram,posto mi je kuca u centru sela,da prodjem kroz centar,a tu oni cekaju i maltene iskacu pred auto!A kad odemo u grad onda svako na svoju stranu... dok ne pocnu oko ponoci da zivkaju da ih cekam i ne odem bez njih ako sam drug... od takvih se tesko odbraniti a ja sam ipak mekog srca i ne mogu da se zainatim i kazem:"Neci vise,ko vas šiša...",jel razumes sad!?To je samo jedan primer ali mislim da je dovoljno!
Pozdrav 

Sve manje i manje... Iz dana u dan... 

3

Sve ostalo može da bude,a ne mora da znači. U gomili poznanstava iz vremena bahatih žurki,letovanja,kampovanja,škole,izdvojilo se svega nekoliko njih koji nisu prsli ili na gudri ili nešto treće.

Pomalo sam zatvoren prema novim poznanicima. Uvek sam bio i uvek cu i biti. Jednostavno, smatram drugarstvo svetinjom, i nisam spreman da pijem kafu sa ljudima koje ne poznajem, ili smatram samo poznanicima, pritom se upustajuci u neke bezveze razgovore, samo da bi im sutra govorio iza ledja ili sta ja znam.....Ne mogu i necu. Zato sam i povucen pri prvim susretima, jer zelim prijatelja u tim osobama, ali one moraju proci rigoroznu kontrolu  i dokazati se vrednim prijateljstva, da bi ih takvim i smatrao. Pored sebe ne podnosim ljude koji meni zele lose (sto je logicno, zar ne?  :[115], pa zato i nemam puno 'prijatelja'.

Ali sam za one koji mi jesu prijatelji spreman na sve, a, verujem, i oni su za mene.