Ako je neko upravo zavrsio lecenje od alkoholizma pa mu je potrebna pomoc i neko vreme odvojenosti od veceg drustva i iskusenja da se vreti starim rdjavim navikama - neka se javi, mozda mogu da pomognem.

ne znam, za razliku od svih mojih drugova ja sam poceo da pijem pre 2 godine poceo sam kasnije, sada imam 17 znaci pio sam u prvom razredu srednje skole. Meni je zanimljivo sto moj razred od 15 decaka, u ponedeljak kad se pricaju dozivljaju uvek je bar 13 bilo pijano. E sad posle vremena to sve prodje, napr. meni je bio fazon da odem i napijem se za 200 din i da zajebem kevu i da dodjem u pola 2 kuci. Sada sam stari, preziveo sam sve tuce, privodjenja, prijave, sudjenja itd......
Sada mi to nije uopste problem mislim mogu da odem kad ocu da dodjem kad ocu, imam neko razumevanje prema roditeljima i u zadnje vreme i nemam neki preteran motiv ni da izadjem, preziveo sam ja to.
Sta sada malo devojka,puno zvezda, jako malo skola, nekad se mora na NG zurkama , na tekmi malo.. Nemam pojma presao sam sve i mislim da sam izaso iz svega jako normalan.

pijem umereno
nisam vise mlad

mladi definitivno preteruju sa alkoholom, prosla sam i ja kroz to, samo sto sam ja s tim periodom zavrsila a moje drustvo se jos ubija do iznemoglosti. posebno mi je grozno kad vidim koliko je neko fizicki i psihicki propao

kao ja .. rodjena majka me nemoze prepoznat .. a 5 godina ranije .. perspektivan vukovic

Prosao sam lecenje od alkohola. Ne znam koliko ste upoznati sa drustvom 'anonymous alcoholic' koje pruza pomoc u izlecenju. Usvetu je to bolest izjednacena sa npr secernom bolescu ili sl. Istrazivanja pokazuju da je to bolest vezana za gene. Samo kod nas je uzasno los odnos prema tim ljudima.Ako nekome mogu pomoci savetima ili, kao sto je najbolje, svojim primerima, tu sam. Osnovno je da treba pomoci jer je i nama (tj. meni) neko pomogao. Bez stida.

eh,da samo piju....

popicu ajde popicu

Podaci Svetske zdravstvene organizacije o korišćenju alkohola kod nas - frapantni
Naša deca piju kao Irci i Rusi zajedno
Rezultati istraživanja Instituta "Milan Jovanović Batut" pokazuju da se više od 20 odsto mladih povremeno opija

BEOGRAD - Našu javnost je ovih dana šokirala vest da su dvojica devetogodišnjaka primljena u pedijatrijsku kliniku u Kragujevcu zbog trovanja alkoholom. Lekari u ovoj bolnici kažu da su u ovom kraju i ranije dešavalo da se deca napiju, pogotovu u vreme kada se rakija peče.Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da naša deca od 11 do 13 godina piju pivo dvostruko više od vršnjaka iz Irske, Izraela, Litvanije ili Rusije, a čak 10 puta više nego mladi u Finskoj. Rezultati istraživanja upozoravaju da nekontrolisano uzimanje alkohola kod dece ispod 15 godina ima negativne posledice na zdravlje i mladi postaju zavisni od alkohola.

ČEKAJU MIŠLJENJE NEUROLOGA

KRAGUJEVAC - Devetogodišnjaci koji su pre dva dana posle konzumiranja rakije primljeni na Dečju kliniku kragujevačkog Kliničkog centra osećaju se dobro. - Jedan od njih je juče otpušten sa odeljenja, a ukoliko ne bude posebnih zahteva neurologa, i drugi će danas da ide kući, izjavio je za Glas dr Zoran Igrutinović, dežurni lekar Pedijatrijske klinike. U kragujevačkom Centru za socijalni rad naglašavaju da je u sada najvažnije da su deca zbrinuta i da su dobila odgovarajuću lekarsku negu. "Stručni tim Centra je već zasedao i utvrdio aktivnosti koje će biti preduzete kako bi se pomoglo i deci i njihovim porodicama", izjavio je za Glas Momir Borić, v. d. direktora Centra za socijalni rad.
B. K.

Ovo možda i ne čudi jer se naša zemlja, prema potrošnji alkohola u litrima, nalazi na osmom mestu od ukupno 153 zemlje koje su učestvovale u istraživanju Svetske zdravstvene organizacije. Okruženi pivom, vinom, rakijom i drugim alkoholnim pićima, mališani iz radoznalosti, ali i po nagovoru starijih, kojima je zanimljivo dok se dete mršti na prvi gutljaj gorkog piva, vrlo rano počinju da piju. Nekada se to završava na jednoj čašici, a nekada mališani, kao ova dva devetogodišnjaka, završe u bolnici.

- Rezultati istraživanja Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Milan Jovanović Batut" pokazuju da više od 50 odsto mladih povremeno piju alkoholna pića, da se 20 odsto povremeno opija, a da sedam odsto redovno konzumira neko od alkoholnih pića. Kritične godine za početak uzimanja alkohola su od 10 do 13 godina, ali se ta granica smanjuje - upozorava dr Milica Šćekić iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije. Ona podseća da je u suzbijanju i prevenciji alkoholizma veoma važno sprovoditi zakone, promovisati zdravlje kroz kontrolu pristupačnosti alkoholnih pića. Važno zabraniti direktno ili indirektno reklamiranje alkoholnih proizvoda i osigurati da se nijedna forma reklamiranja ne usmeri na mlade.

U istraživanju koje je prošle godine radila Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, a finansirala Evropska unija, na uzrastu od 16 godina, pokazala su da je prosečna starost za prvo pijanstvo kod nas oko 14 godina. U anonimnoj anketi, čak devet odsto dečaka je navelo da su se prvi put napili u 11 godini, dok je četiri odsto devojčica navelo da su u istom uzrastu popile "čašicu više". Četvrtina dečaka i devojčica je kao godinu prvog pijanstva navela 14 godina, dok je 12 odsto dečaka i 20 odsto devojčica reklo da se prvi put napilo sa 16 godina.

Najmlađi pacijent Centra za porodičnu terapiju alkoholizma Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu bio je osmogodišnji mališan, koji je upućen u ovu ustanovu sa odeljenja za dečju psihijatriju.

- Dečak je imao sve znake zavisnosti od alkoholizma. U našu ustanovu došao je u pratnji majke i brata. Imao je i duge znake poremećaja ponašanja. Izbegavao je školu, boravio sa uličnim prodavcima i bio njihov "potrčko". Za uzvrat je od njih dobijao alkohol. Pio je dnevno po pet piva. Nažalost, samo dva puta je došao kod nas, a zatim je prestao sa terapijom - kazala je dr Vera Trbić iz Centra za porodičnu terapiju alkoholizma Instituta za mentalno zdravlje.

Ona podseća da u uspešno lečenje alkoholizma kod mladih moraju biti uključena oba roditelja i da je najvažnije da deca nastave sa redovnim školovanjem. Program odvikavanja traje šest nedelja u dnevnoj bolnici sa saradnicima, a zatim se nastavlja godinu do dve godine, jednom nedeljno.

Izvor: Glas Javnosti

Dr sc. Vesna Jovanović-Čupić govori o zloupotrebi alkohola
Ni pivo, ni droga!

Mnoge alkoholičare je nemoguće detektovati - odlično prikrivaju svoje stanje sve dok se odjednom ne uruše Sintagma kojoj se ruga naš naslov ("pivo da, droga ne"), "mudro" smišljena za vreme nekakve medijske kampanje protiv narkotika, govori sama za sebe koliko smo kao nacija svesni opasnosti koja se zove alkohol. Ništa čudno, s obzirom na to da je stari srbijanski običaj da "dete proba". Alkohol (od arapske reči al-gaul, što znači podeljeni, podvojeni duh), tako opravdava svoje ime i u svojoj srbijanskoj epizodi: dok ga mi obožavamo, konzumiramo, pevamo o njemu, reklamiramo ga, on nam namiče svilenu omču oko vrata... O ovome za Glas govori načelnik Dispanzera sa Dnevnom bolnicom za lečenje alkoholizma pri Zavodu za bolesti zavisnosti, dr sc. Vesna Jovanović-Čupić.

Da li je broj alkoholičara na ovim prostorima u porastu?
Pretpostavljamo da jeste, s obzirom na to da na sve strane niču privatne zdravstvene institucije koje se bave bolestima zavisnosti. Nažalost, o ovome možemo samo spekulisati, pošto nemamo validne i zvanične podatke. Kad je reč, konkretno, o našoj instituciji, nemamo povećanu incidenciju (broj novoprimljenih za godinu dana), no morate razumeti da je jedan od razloga ovakve statistike i činjenica da se ljudi plaše da ne izgube posao ukoliko dođu kod nas. Privatnici nemaju razumevanja za alkoholičare.

Lično mislim da je alkohol na prvom mestu, kad je reč o opasnosti po zdravlje nacije. Delite li moje mišljenje?
Alkohol je najprisutnija psihoaktivna supstanca, a sigurno je da je i najpodmuklija od svih. Veliki broj alkoholičara je nemoguće detektovati - odlično prikrivaju svoje stanje sve dok se odjednom ne uruše. Alkohol je supstanca koja ostavlja vrlo teške posledice - kako zdravstvene, tako i porodične i socijalne; da ne pominjemo posledice akutnog napitog stanja - saobraćajne udese, povrede na radu, nasilničko ponašanje...

Koliko je teško raditi sa ljudima koji se leče od zavisnosti i koliko je izvesno njihovo izlečenje?
Bolesti zavisnosti su hronične bolesti, ali, za razliku od drugih hroničnih bolesti, u njihovom izlečenju mora učestvovati cela porodica pacijenta, u stvari neophodno je da se cela porodica leči. Kakav će ishod lečenja biti zavisi od rehabilitacionih potencijala osobe, faze u kojoj je došla na lečenje i podrške .

Koji su "faktori rizika"?
Faktori rizika su individualni, interpersonalni i institucionalni. U individualne (odnose se na čoveka) spada struktura ličnosti: pasivne, impulsivne i depresivne ličnosti su skloni zavisnostima. Zatim, tu su još rani neuropsihološki deficiti, pa poteškoće u učenju, uplitanje u problematična ponašanja... Takođe, u literaturi se spominje i nasledni faktor; postoje studije o nasleđenoj povećanoj toleranciji prema alkoholu i bržem metabolizmu u porodicama sa pozitivnom istorijom alkoholizma.

Kad je reč o interpersonalnim faktorima (odnosi se na blisko okruženje čoveka), veoma je bitan porodični obrazac pijenja alkoholnih pića, koji se prenosi sa kolena na koleno; zatim su tu neadekvatna uloga roditelja, raskidi, razdori i bračni konflikti, gubitak roditelja, loši odnosi sa roditeljima kao i društvene grupe u kojima se individua kreće i koje podstiču uzimanje psihoaktivnih supstanci. Na kraju, u institucionalne faktore (šire okruženje) spadaju promena škole ili mesta boravka, ratna razaranja, ekonomske krize, visok stepen nezaposlenosti i gubitak podrške institucija.

Kako se efikasno boriti sa alkoholizmom i narkomanijom?
Planski i sinhronizovanim angažovanjem svih društvenih faktora. Na primer, kako će nam pacijenti dolaziti na lečenje kada se predlaže zakon da i prvo lečenje od bolesti zavisnosti bude na teret pacijenta (neplaćeno bolovanje). Ako nam na vreme ne dolaze na lečenje, postaju radno nesposobni, traže penziju ili dobijaju otkaz. Osim što postaju socijalni slučajevi, sa brojnim zdravstvenim posledicama, preplavljuju urgentna odeljenja, te opet opterećuju zdravstveni fond. Sve se vrti u krug.

Iskreno: da li je Srbija bolesna država, kad je reč o bolestima zavisnosti?
Kada se granica eksperimentisanja sa drogama pomera nadole, sigurno se treba upitati koliko smo zdravi i koliko pažnje posvećujemo ovom problemu, s obzirom na to da su bolesti zavisnosti, bolesti najvitalnijeg dela naše populacije, populacije koja će činiti budućnost jedne zemlje. Ne treba dozvoliti da naši mladi debelo obole, pa da se jave mesije koje će komercijalnim programima smanjivati štetu, već celo društvo treba da se angažuje u negovanju zdravih stilova života, edukaciji i prevenciji.

A proizvođači alkoholnih pića se baš "ovajdiše" u Srbiji?
Mi smo, izgleda, nacija koja gasi žeđ pivom umesto vodom. U letnjim danima ovo može biti pogubno po zdravlje, odnosno po kardiovaskularni sistem (srce i krvni sudovi); recimo, kada čovek koji radi naporan fizički posao popije pivo i onako zagrejan i alkoholisan naglo uđe u hladnu vodu. O tome su, mislim, i upozoravali već u medijima, jer je bilo zadesnih smrti na Adi i po bazenima. Najgori od svega mi je onaj čuveni izgovor da je pivo nezamenjiv izvor vitamina B. Strašno.
      
PROCENTI

Podaci ukazuju da je preko 90 odsto šesnaestogodišnjih srednjoškolaca probalo alkoholna pića, i to jedna četvrtina pre dvanaeste godine, a da je više od 28 odsto bar jednom bilo u akutno napitom stanju.

ZABLUDE

Jedna od njih je da je alkoholičar osoba koja se tetura, pije i bije. Veći deo alkoholičara je zapravo nevidljiv i nikad ne dođe na lečenje; tolerišu ih porodica, radna sredina i šire okruženje. Niko i ne primećuje da oni piju, pošto vešto neguju svoj alkoholizam. Dobro sakrivena flaša u radnom stolu ili pored alata prisutna je od jutra; s vremena na vreme oni pijuckaju i održavaju konstantnu koncentraciju alkohola u krvi. U porodici su pravi miševi, na poslu se trude da maksimalno sarađuju, svima da se podvuku pod kožu i da se "umile".

Ova kategorija alkoholičara, ako uopšte dođe na lečenje, dođe s brojnim zdravstvenim posledicama. Druga, dijametralno suprotna zabluda je da alkoholičar mora da pije svaki dan. Tako pacijent koji ne pije svaki dan kaže da može mesecima da ne pije i da zato nije alkoholičar. Tu on previđa činjenicu gubitka kontrole (ili fenomena prve čaše) - ranog i trajnog toksikomanskog znaka - kada počne da pije, pacijent ne može da stane. Jedna čašica alkoholnog pića traži drugu, i on pije i ne trezni se jedno izvesno vreme. Zbog periodičnog obrasca pijenja ovi pacijenti nazivaju se periodični alkoholičari. Najčešće imaju i promenu ponašanja u napitom stanju, konfliktni su, te ih okruženje brže identifikuje.
Treća zabluda je da će lečeni alkoholičar moći da pije umereno, i na društveno prihvatljiv način. U stvarnosti, međutim, kada se lečeni alkoholičar propije, uvek će piti s gubitkom kontrole.      


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto I. Ć.