Planiram da upisem ETF (smer za fizičku elektroniku), ali me zanimaju iskustva studenata, koliko je težak, koliko rada je potrebno? U Gimnaziji sam bio odličan (ako nesto znači)...

Slobodno baci telefon ili barem obrishi imenik.
Necesh vishe vidjati ortake... 




Choveche kol'ko glupa tema.
Svaki fax je tezak. Posebno ako ge ne uchish...
I sad neki ce reci da je tezak neki ce reci onako ( niko nece reci nije  ) i necesh nista dobiti time, svejedno cesh ga upisati i uchiti...

Posto je ovaj forum posvecen obrazovanju, a verovatno ima i studenata ETF, tema je na mestu...
Ne treba odbijati korisnike ako ne znas odgovor...

pravi odgovor ces dobiti od nekog ko ide tamo.
Ali evo npr.
Drugarica mi ide tamo i slika je sledeca.
Pored toga sto je tezak fax, tesko je i izvuci znanje na njemu.
Vidjao sam slike gde ljudi dolaze po sat-dva na predavanje samo da bi imali mesto da slusaju.
Profesori i asistenti traze dosta vise od onog sto je dato na predavanjima.
Ali ajde, sve nekako. Ono sto je najveca zajebancija je ta sto i ako upises fax nemas garanciju da ces uspeti da upises zeljeni smer.
Nisam siguran ali koliko sam cuo da bi sigurno upao na zeljeni smer prosek treba da ti bude iznad 8.00, naravno ne dolazi u obzir da prenosis ispit.

Uglavnom, dobro se raspitaj od nekog ko ide tamo, i dobro preispitaj sebe koliko si spreman i sposoban da ucis.

Idi na njihov forum. Zovi neku devojku/decka  na pice pa da ti oni objasne 

 fizichka elektronika je onako ... najmanje trazeni smer ... tako da ga je relativno lako dobiti ako se upishesh . inache ,da je teshko - jeste .

Fizicka elektronika je najtezi smer, tj. gradivo je najteze - bez ikakve sumnje. Cuo sam od kolega da profesori ne maltretiraju jer je malo studenata na grupi (ne mogu da garantujem za ovo, ja sam na drugom smeru).

Sto se tice srednje skole... ako si savladao matematiku (pogotovo onu iz 4. godine), to moze da ti koristi, a ako nisi bice jebeno. Znanje fizike takodje bi moglo da ti koristi.

Sve u svemu fax je dosta tezak i moraces dobro da zagrejes stolicu.

Jedan asistent na ETF-u rece brucosima:

"Sta god vam drugi pricali ovde su vam obecani samo krv, suze i znoj... dobro, krvi obicno ne bude"

Mislim da je bio najblizi istini. Jednu stvar zapamti, koliko god bio tezak ili lak, faks je za uporne ljude, spremne da mnogo toga zrtvuju. Placa se visoka cena, ali potencijalan rezultat nije zanemarljiv.

...završavam etf...ostao mi je diplomski samo...pa ću ti preneti neka iskustva sa moje tačke gledišta...

ETF je generalno težak fakultet jer su u pitanju prirodne nauke, tj. ne možeš baš da sedneš i da ih nabubaš napamet (...da budem iskren, možeš: ali će ti trebati puno vremena i puno živaca i puno rokova da položiš ispit...). Molim ljude da ne shvate ovu rečenicu pogrešno, tj. da sam rekao da je neko glup, a neko pametan : već je u pitanju da li ti "leže" takve stvari!
Stvarno treba uložiš puno vremena i napora u taj fakultet i to naročito u prve dve godine jer su tada svima predmeti maje više isti...
Ja sam ETF upisao po starom načinu studiranja i sada su se stvari izmenjale, naročito uvođenjem "Bolonje", tj. nema više dvosemestralnih predmeta; podeljeni su na dva jednosemestralna : što može biti mač sa dve oštrice - jer mora redovnije da se uči i kao "kampanjac" teže prolaziš...

...da ne dužim i ne tupim...

Što se tiče smera Fizička elektronika;znam dosta ljudi koji su završili dati smer i situacija je sledeća : drugari koji su otišli u inostranstvo su dobro prošli, ali to su stvarno bili jako dobri studenti; drugari koji nisu bili te sreće i ostali su ovde - veoma teško nalaze posao , jer taj smer ne pruža baš velike mogućnosti za zapošljavanje u našoj zemlji(...za sada, ali ko zna šta će biti u budućnosti...)
Što se težine datog smera tiče : ako voliš tu oblast i ako ti dobro leži - nećeš imati problema, a naročito će ti biti zgodno što, generalno, malo ljudi upiše taj smer, pa ćeš imati veoma blizak kontakt sa profesorima....

Ovo je neko moje mišljenje, ali verujem ostali ljudi imaju drugačija iskustva...

Nadam se da nisam bio preopširan i da sam ti iole pomogao oko izbora....

...i da, ako budeš upisao ETF ne moraš da zaboraviš sve ortake...možda samo polovinu...

Poz i sve najbolje

      od predznanja za prvu godinu gotovo neophodni su ti integrali i diferencijalne nizeg reda, da bi mogao od prvog dana da pratis nastavu, pozeljno je predznanje programiranja..
sto se tice smera, zeljeni smer upisuje onaj koji je ocistio prvu godinu ili onaj koji je imao prosek 8 ili vise, ostali se rangiraju na liste zelja  pa ko gde upadne....
      sto se tice ovoga sto je napisao neko gore da asistenti i profesori traze vise nego sto predaju, to moze biti slucaj samo sa 2 predmeta na prvoj godini, naravno zavisi i od pojedinih profesora...
fax jeste tezak, ali ni blizu kakav je bio u vreme svoje slave i profesora za koje su svi culi...
redovnim radom se moze zavrsiti bez problema, zavisi naravno i od potencijala i sl..., ali redovan rad je tu kljucni, ako se ne radi tako onda se na leto juri uslov, mozes da ucis svaki dan po sat vremena i da ti je leto slobodno, a mozes da se zajebavas cele godine kao ja pa da ucis na leto..

    ma koliki genije bili morate sesti i uciti, ne mogu se spremati predmeti kampanjski kao u srednjoj skoli, tipa za 2 dana, eventualno ako imas nevidjeno srece pa ti samo to dodje na ispit-ali to je retko....

  i razmisli dobro da li stvarno to zelis, mnogo ljudi promasi fax pa posle prve godine chistka ili vec posle prvog semestra

Ja sam završio taj smer, ali dosta davno, sada već pripremam doktorat. Tako da ne mogu da kažem tačno kako je sada, osim na osnovu onoga što čujem, a to je da je mnogo lakše nego u moje vreme, ali se ne dobija onaj kvalitet znanja. Ostao sam u kontaktu sa pojedincima u okviru nastavnog osoblja, pa mogu da kažem da ima dosta korektnih ljudi, ali i dosta problematičnih. Ali tako je na svakom fakultetu, pretpostvljam. Pošto se neke stvari nisu promenile, otprilike to izgleda ovako...

Prve dve godine su najteže. To je veoma snažan udarac za novog studenta i ima jako puno da se guli. Potpuno je tačno da se traži mnogo više nego što se ispredaje i da se teško nalazi mesto na predavanjima i vežbama, bar na prve dve godine. Kasnije se situacija popravlja. Na prve dve godine ima jako puno matematike, sve je matematizirano, što je delimično opravdano (ali samo delimično). Najveća umetnost je ovde provaliti šta treba učiti a šta ne; uglavnom se treba orijentisati na vežbanje onoga što dolazi na ispitu. Raniji rokovi, dakle zadaci sa starih ispita, dobra su slika šta sam profesor i asistent znaju a šta ne znaju i šta smatraju važnim. Zato to što je bilo, treba dobro nakrumbačiti. Minimizovati stres, naći vremena za sebe i svoje drugove, da bi se očuvalo psihičko zdravlje i ravnoteža, što je, inače, dosta teško. Korisno je i imati devojku, zbog podrške koju jedno drugom dajete. Poželjno je da bude studentkinja, jer će onda imati dovoljno razumevanja za tvoj nedostatak vremena. I poželjno je da ne bude sa etf-a već sa nekog drugog zahtevnog fakulteta (preporučujem medicinu ili arhitekturu).

Na kasnijim godinama, dolaze uže stručne stvari. Već početkom treće, moraš da počneš da učiš i ono što ti ne treba za ispit, posebno na smeru za fizičku elektroniku. U zavisnosti od toga čime nameravaš da se baviš, moraš se usmeravati, tražiti sam literaturu, čitati, pripremati se. Dosta fundamentalnih stvari ćeš razumeti tek kasnije, kada budeš o njima ponovo pročitao iz vanfakultetske literature. Fakultet završava samo deo posla. Na završnim godinama je pametno usvojiti strategiju najmanjeg otpora, dakle da položiš sve što treba sa najmanje muke. Polaži prvo najlakše ispite, jer mnogi greše polažući teže, misleći da će posle lako izaći na kraj sa lakšim; moje iskustvo je da su takvi mnogo gore prošli od mene, jer se dešava da se promeni profesor/asistent pa onda od lakog postane težak ispit. A težak je težak, ko god da dođe. Ovo, naravno, važi samo za kasnije godine.

U moje vreme nije bilo ovako velike mogućnosti izbora kao sada, od kada su osakatili školstvo Bolonjom. Kako čujem, mnogi studenti, u želji da lakše izađu na kraj sa teškom I i II godinom, biraju lakše i beskorisnije predmete. Nikako ne treba izbegavati fiziku, mora se proći ceo kurs jer je jako važan za smer fiz. elektronike. Ako si jako odgovorna osoba, možda možeš da to izbegneš zvanično ali sam da prođeš gradivo, ali ne savetujem da to radiš jer ako odeš u inostranstvo, gledaće se koje si predmete polagao. Što se tiče matematike, leme i teoreme, njihovo dokazivanje i slične gluposti, uglavnom su beskorisni sideshow koji moraš da prođeš (čitaj: da nabubaš). Ali, dobar deo matematike je jako važan za inženjera. Ako si u nedoumici koji deo, pogledaj odgovarajuću stranu referentnu literaturu do koje se sada, zahvaljujući internetu, relativno lako dolazi. Najznačajnije je što brže razviti logiku postavljanja diferencijalnih jednačina kao modela dinamičkih sistema, bilo da su to električna kola ili mehanički sistemi; sledeće što je bitno je razumeti logiku dizajniranja i funkcionisanja elektronskih sklopova baziranih na standardnim pojačavačkim topologijama (zajednički emiter, emiter-folover, zatim kola sa operacionim pojačavačima itd.) i prateću matematiku izračunavanja prenosnih funkcija i njihove upotrebe u filtrima, nalaženju frekvencijskih i drugih karakteristika itd. Kasnije, još je potrebno razumevanje fundamenata elmagnetike (Maxwell-ove jednačine i ono što iz njih sledi) i matematičkog aparata koji se koristi u analizi u frekvencijskom domenu (spektri) i onda polako postaješ elinženjer. Za razumevanje fizike, apsolutno preporučujem jednu dosta staru i poznatu knjigu (bolje rečeno, tri knjige): Feynman's Lectures on Physics. To je zbirka predavanja Richarda Feynmana svojim studentima, negde '60-tih godina. Bolje nema.

Na kraju, ono najvažnije. Na smer FE su, u moje vreme, išli ili najbolji ili najslabiji studenti. Ja sam bio nekakav izuzetak, nisam bio ni bubator, ali nisam bio ni loš. Zašto je to važno? Zbog zaposlenja. Ako si dovoljno dobar, FE je dosta perspektivan u inostranstvu, jer se danas dosta ulaže u razvoj fotonike, materijalala, nanotehnologija, medicinske tehnike, a kako vidim, ponovo je perspektivna i nuklearna energetika. O ovome na vreme mora da se misli, jer za elektroinženjere uglavnom ima malo posla u struci (uvek možeš da budeš sajamski inženjer ili prodavac, ali to ... bah). Sa dobrim uspehom na FE možeš da odeš na neki strani univerzitet da nastaviš rad. A možeš i ovde da se zaposliš, što je relativno teško, ali nije neizvodljivo. Uglavnom nije mnogo bitno koji si smer završio; većina kolega sa smera, koji su ostali ovde, rade neki drugi elektroinženjerski posao, koji nema mnogo veze sa FE...

Sve u svemu, mislim da ETF previše traži u odnosu na ono što daje. Postoje bolje mogućosti zaposlenja ako se završe neki drugi fakulteti, ali opet, koga interesuje ta materija, dobrim delom se opredeljuje i prema interesovanjima. Važno je primetiti da se trendovi u svetu brzo menjaju. Čas su inženjeri "in" jer "imaju siguran posao", pa su onda "out" pa izgleda kako je pametnije biti biolog jer se sva elektronika štanca, onda poskupe struja i nafta pa inženjeri ponovo postanu potrebni da prave nova rešenja itd. Telekomunikacije su jedno vreme bile jako popularne zbog eksplozivne ekspanzije interneta i mobilne telefonije, ali sad je ta infastruktura manje-više urađena pa posla opet nema itd. To je nemoguće predvideti, posebno na duži rok (dok ti završiš studije) i zato tržišna kretanja treba gledati kao relativnu kategoriju prilikom ovog opredeljivanja.

Šta još reći ... treba imati čelične nerve za ETF. Srećno!