Delimično je razumljivo da neko ima ovakav stav ako je imao takva lična iskustva. Odgovorno tvrdim da ovakva iskustva nisu univerzalna. Jedan moj blizak prijatelj se oženio svojom dotadašnjom devojkom, koleginicom, na završnoj godini. Sada već imaju tri klinca, jedan već ide u školu. Drugi kolega je praktično "šlepovao" koleginicu sa ETF, u koju je bio zaljubljen, sve do kraja studija, kada je otišao u vojsku, a ona, za to vreme, našla dobar posao. Sada ona ima mnogo više staža od njega. Drugi kolega je svojoj devojci isto pomagao, znatno manje doduše, jer je i ona bila prilično samostalna; posle je otišao u inostranstvo da radi i ona za njim, oko godinu dana kasnije; sada oboje tamo žive (doduše, i dalje nevenčano, ali koliko znam, prilično harmonično). Žao mi je što su Vaša iskustva tako negativna, ali ponavljam, nisu univerzalna. U moje vreme, na ETF su većinu činili studenti koje su izdržavali roditelji, pa su im oni bili "spoljni momak".

Što se tiče poređenja sa pravnicima, mislim da nije primereno, ne u smislu da je nepristojno, već da je nemoguće porediti "babe i žabe". Ako uzmem sebe za primer, ja jesam završio ETF, ali se nikada nisam identifikovao sa tim fakultetom. Naprotiv. O pravima imam stav da je to jedna od najstarijih sistematičnih oblasti, prisutna još u doba prvih civilizacija, za razliku od tehnike, koja je produkt novog doba. I da sada nastupi propast civilizacije, pravo bi opstalo, zbog neophodnosti da se društvo organizuje i uredi kako bi moglo da funkcioniše. Moguće je da postoje interindividualne psihološke specifičnosti između osoba koje se opredeljuju za te fakultete, koje onda uslovljavaju razlike na nivou grupa. Konkretnije, rekao bih da "pravnici", kako ih zovete, imaju razvijeniju socijalnu inteligenciju, dok "ETF-ovci" imaju razvijenije neke druge, apstraktnije vidove inteligencije. Jedno ne povlači drugo po automatizmu.

Na kraju, morate uvažiti činjenicu da se svi ljudi razlikuju i da ne postoji "kalup ETF-ovca". Ženske osobe sklone da kažu "svi su muškarci isti", baš kao i muške sklone stavu da su "sve žene iste", uglavnom su razočarane osobe koje nisu imale dovoljno sreće. Vi ste, u jednom trenutku, načinili lični izbor partnera, koji se kasnije pokazao pogrešnim. Umesto da u sebi gajite bes i projektujete ga na "ETF-ovce" kao grupu, prihvatite svoj deo odgovornosti za sopstveni loš izbor, a drugi deo dodelite tamo gde on pripada: lično toj osobi koja Vas je izneverila. Iskustvo sa konkretnom osobom (ili čak više njih) ne znači da niko nije imao sreće, a ne znači čak ni da Vi nećete, jednog dana, imati sreće ... možda baš sa nekim elektroinženjerom?   

Pa, ja sam rekla da postoji i drugacijih slucajeva... Moj slucaj se zavrsio pre nego sto je moj fakultet poceo da trpi zbog njegovog...
Ali.. ocigledno je da ETF-ovci imaju taj... hm.. kompleks boga... 

pa ko je zavrsavao fakultetet pre 20-30 god kad su na sceni bili prof Caja i Ranojevic i td i td, mogao je da nazove sebe bogom

al i nas danas dave njihovi puleni lol

Ako je ETF težak kao što kažete, da upišem onda Mašinski (čuo sam da je lakši)?

 

 


Mislish da se tamo "ne uchi"? 

Zasto bi isao linijom manjeg otpora ako si sposoban da zavrshish i ETF.

I ne! Pod sposobnoshcu ne mislim na inteligenciju vec na upornost i organizovanost.

To sto je nekom potrebno 5 min a nekom 30 da nauchi istu stvar ne igra nikakvu ulogu jer odavno je poznato da

"Fakultet zavrshava dupe a ne glava"  ( dodushe ima devojaka koje su ovo shvatile u bukvalnom smislu  )

Pa dobro, i ja sam polagao Elektroniku kod Caje, iz prve sam je položio, mada nas je namaltretirao na tom usmenom. Završio sam studije pre osam godina, dakle nije to baš bilo tako davno... U svakom slučaju, nisam sebe nikada smatrao više vrednim. Inženjerija je, pre svega, neka vrsta zanata, kao i medicina -- sa vremenom postaješ bolji, kako duže radiš u struci. Caja je bio tipičan zanatlija, slabo je stajao sa matematikom...

Ako čovek baš želi time da se bavi i to mu se sviđa, onda je šteta da ne pokuša. Nije ta jedna potencijalno izgubljena godina života baš toliko vredna, mnogo je gore kasnije u životu, kad se mnogo uzaludnije traći vreme, o vremenu u vojsci da i ne pričam. Dakle, treba pokušati ako te zanima, uz punu svest da je teško, zahtevno i naporno. Potpuno je tačno da je glavno uporno raditi, ali ako vidiš da ti nikako ne ide, bolje je odustati na vreme i naći sebe u nečemu drugom. Ni to ne treba doživeti kao neku katastrofu. Dakle, probaš, pa posle prve godine vidiš gde si. Ako si dao sve od sebe a vrlo malo postigao, treba razmotriti alternative. Ako ti ipak ide i imaš utisak da, uz dovoljno napora, možeš da izguraš, onda samo treba da se utreniraš da vučeš kao magarac i budeš tvrdoglav kao magarac i izguraćeš. E sad, da ne bi psihički i generalno zdravstveno "pukao" u toku tog procesa, moraš da upražnjavaš neki vid rekreacije, bar sporadično, kao i da nađeš vremena za društveni život.

Sad će se mnogi smejati i, po cenu da opet budem stigmatizovan, ja ću ipak i ovo da ispričam. U vreme kada sam se počeo interesovati za računare, '80-tih, aktuelni su bili Commodore 64 i Sinclair ZX Spectrum, a ubrzo i Amiga, najbolji računar svih vremena. Na 64-ci je postojala jedna igrica, koja se zvala "The Lost Game". U pitanju je nešto kao kasnije Arkanoid, dakle, džojstikom se kontroliše neka daska koja odbija lopticu, a loptica ruši zid. The Lost Game je varijanta u kojoj ima dva igrača, jedan levo i jedan desno, svaki sa svojom daskom. Ali, drugi igrač je kompjuter, a njegova daska je uvek nabaždarena tako da bude na istoj liniji kao loptica, pa on ne može da izgubi, jer njegova daska uvek odbije lopticu. Tako je isprogramirano i to je konstanta. Igrač, dakle, pre ili kasnije gubi, jer, pre ili kasnije, promašuje lopticu. Jednom prilikom sam se opkladio sa drugarom da ću izdržati duže od njega. Bili smo blesavi klinci, niži razredi osnovne, ne znam tačno koji. Maksimalno sam se koncentrisao i besomučno odbijao lopticu. Prošlo je, mislim, skoro 8 sati i, nakon neverovatno duge igre, kompjuter se zablokirao. Oči pune suza, crvene, jedva sam gledao, ruka me je nekoliko dana bolela, sećam se da nisam mogao da pišem u školi... Tokom studija, kao i u mnogim drugim situacijama, prisećao sam se ove, po mom mišljenju vrlo važne lekcije: sa dovoljno upornosti može se pobediti čak i u "izgubljenoj igri". Zanimljivo je to što je ta pouka i kasnije obeležila moj način razmišljanja i rada, a da je nisam stekao od nekog "starijeg i pametnijeg" već od gomile plastike, silicijuma i bakra, bez mozga i svesti, po imenu "Commodore 64"...

Možda oni koji su zapostavili svoj duhovni razvoj. Na smeru za Fizičku Elektroniku (FE) je karakteristično to da takvih ima najmanje. Ovi sa smera ETA (elektronika-telekom.-automatika) su se tako ponašali i prema nama sa FE. Istovremeno, međutim, baš u to vreme je najjače (i međunarodno najviše priznate) nastavne kadrove imao upravo smer FE. Mnogi su, nažalost, otišli...

pa ako ces birati sta ti je lakse najbolje upisi privatni fakultet i ne mora da brines ni o cemu, sem o parama naravno...
masinski je puko skroz u zadnje vreme, jer sve manje i manje ljudi ga upisuje pa su i spustili kriterijume i ova bolonja sto imaju po tipa 6-7 kolokvijuma za predmet to sve olaksava, par drugara iz srednje koji su jedva prolazili gimnaziju sad su cistili godinu u junu, pojedinci od njih sa prosecima 9+
vidi sta ces da radis u zivotu sta te zanima a ne sta je lakse-teze, ja 2-3 dana pred prijemni nisam znao sta da upisem, razmisljao sam se izmedju 3-4 fakulteta i odlucio sam se za etf nekako kao izazov , posto svi imaju velike predrasude oko istog...

pa ako ces birati sta ti je lakse najbolje upisi privatni fakultet i ne mora da brines ni o cemu, sem o parama naravno...
masinski je puko skroz u zadnje vreme, jer sve manje i manje ljudi ga upisuje pa su i spustili kriterijume i ova bolonja sto imaju po tipa 6-7 kolokvijuma za predmet to sve olaksava, par drugara iz srednje koji su jedva prolazili gimnaziju sad su cistili godinu u junu, pojedinci od njih sa prosecima 9+
vidi sta ces da radis u zivotu sta te zanima a ne sta je lakse-teze, ja 2-3 dana pred prijemni nisam znao sta da upisem, razmisljao sam se izmedju 3-4 fakulteta i odlucio sam se za etf nekako kao izazov , posto svi imaju velike predrasude oko istog...


Jesi li se pokajao sto si upisao ETF?

]Jesi li se pokajao sto si upisao ETF?

ne, sto bih, na fax ne moram da idem ni na predavanj ni na vezbe, sa par meseci ucenja ukupno mozes da ocistis godinu...........