Koliko je bezbedna vožnja prugom Beograd - Bar
Remonti zaboravljeni, vozovi sve sporiji
Na pruzi Beograd - Bar postoji dvadesetak ograničenja brzina na 100-200 metara dužine. Na šest deonica vozovi smeju da se kreću 10 kilometara na sat, na tri 20, na četiri poteza 30, a na deset - 50 kilometara na sat

BEOGRAD - Barskom prugom se u letnjoj sezoni preveze na stotinu hiljada ljudi, a sve više se može čuti i koliko je ova relacija nije bezbedna.

Odgovorni u obe železnice uveravaju da je situacija pod kontrolom i da do incidenta jedino može doći zbog ljudskog faktora. Međutim, kod "laika" ta priča ne prolazi, jer je opšte poznata činjenica da je železnička infrastruktura u katastrofalnom stanju i da su česta iskakanja vozova iz šina.Posle nesrećnog slučaja kod Bioča u Crnoj Gori, gde je živote izgubilo 44 osobe, zabrinjava izveštaj o stanju na prugama u ovo republici koji opominje da bi, blago rečeno, trebalo izbegavati vožnju ovim prevoznim sredstvom.

MARKOVIĆ: BEZBEDNOST NIJE DIREKTNO UGROŽENA

Jedan od naših najboljih stručnjaka za železnicu profesor Milan Marković smatra da bezbednost na prugama ne može direktno da bude ugrožena bez obzira na njihovo stanje. On objašnjava da se lošim prugama povećava opasnost da mašinovođa pogreši i ne smanji brzinu onoliko koliko je planirano, pogotovu ako nema saobraćajnih znakova. Prema njegovim rečima, drugi problem je što se laganim vožnjama smanjuje kvalitet prevoza, jer putovanje traje mnogo duže.

OŠTEĆENI TUNELI

Merenja na mostovima Tara 3 i Skadarsko jezero nisu vršena od 1990. godine, a na mostu Trebaljevo od 1996. godine. Kada su u pitanju tuneli, navodi se da od 1998. godine nije ugovorena nijedna popravka, kao i da tuneli na dužini od pet kilometara imaju "velika oštećenja, opasne pukotine, veći priliv vode, a zimi veću količinu leda". Sanacije kosina nisu rađene od 1990. godine, a od 2000. do 2006. godine evidentirano je 26 novih nestabilnih kosina, na kojima je usled odrona dolazilo do prekida odvijanja saobraćaja. Osam novih nestabilnih kosina je na deonici Bijelo Polje - Kruševo, tri na deonici Mojkovac-Trebaljevo, a 15 na delu Trebešnica - Lutovo - Bratonožići, stoji u izveštaju.

Na čeličnom mostu Mala Rijeka, gde je od 1996. godine planirana neophodna antikorozivna zaštita od rđe, vidne su "deformacije čeličnih elemenata, slabljenje preseka usled dejstva rđe, veliki broj labavih zakivaka, zavrtnjeva i pukotina na varovima - stoji u izveštaju o stanju na crnogorskom delu barske pruge, sa kojim je aktuelno rukovodstvo upoznato još krajem februara ove godine.

Prema tom izveštaju, deonica od Vrbnice, na srpsko-crnogorskoj granici, do Podgorice, trebalo je da bude remontovana 1996. godine, a to nije urađeno ni do 2005, što za posledicu ima smanjenje prosečne brzine vozova za skoro 30 kilometara na sat. Od 167 kilometara, 41 kilometar je u zadovoljavajućem stanju, 115 na donjoj granici dozvoljenih tolerancija za brzine predviđene redom vožnje 1994. godine, a na 11 kilometara pruge pojedini parametri stabilnosti su van dozvoljenih granica.

Još pre dve godine Bord direktora zaključio je kako Železnica Crne Gore ne može garantovati bezbednost saobraćaja, jer je njena infrastruktura u lošem stanju i nezadovoljavajuća. Prenoseći delove izveštaja, podgoričke Vijesti navode da su na svim betonskim mostovima utvrđena "veća ili manja oštećenja betona, a na četiri betonska lučna mosta znatna oštećenja i pukotine na lukovima".

Vršilac dužnosti predsednika Borda direktora Mersad Mujević izjavio je da čine sve kako bi stvorili uslove za što bezbedniji saobraćaj i u tu svrhu je u poslednje dve godine iz državnog budžeta i stranih kredita uloženo 32 miliona evra. Navode da pruga kroz Crnu Goru nije bezbedna Mujević ocenjuje paušalnim, uz tvrdnju da "apsolutne bezbednosti nema, što se potvrđuje i dešavanjima na mnogo uređenijim železnicama u svetu".

S druge strane, srpske pruge izgledaju za nijansu bolje iako je više od tri hiljade kilometara u veoma lošem stanju. Kako Glas saznaje u ovom preduzeću, najmanje oko 80 odsto pruga zrelo je za otpis, tačnije nisu remontovane više od 30 godina. Primera radi, tehnički vek koloseka po evropskim normama je oko 20 godina, a kod nas ima i dvaput starijih. Takođe, planirano je da se godišnje uradi remont oko 200 kilometara pruga, ali to je kod nas neizvodljivo zbog nedostataka novca. Zato se godišnje uradi nešto više od 20 kilometara, mada je sada taj broj nešto veći, pre svega zahvaljujući stranim kreditima.

Direktor Saobraćajnog sektora u "Železnicama Srbije" Vladimir Radović objašnjava da se bezbednost na prugama čuva tako što se popravljaju ili ograničavaju brzine. On nam je dao podatke da na pruzi Beograd - Bar postoji dvadesetak ograničenja brzina na 100-200 metara dužine. Tačnije, na šest deonica vozovi smeju da se kreću 10 kilometara na sat, na tri deonice 20, na četiri poteza 30, a na deset - 50 kilometara na sat. Slična situacija je i na pruzi Beograd - Niš gde na 16 deonica ne sme da se "juri" brže od 30 na sat. Inače, kako je nedavno rečeno, komercijalna brzina je povećana za 3,5 kilometara na sat i sada iznosi 43,5 km/h.

Međutim, tvrdi on, sada je taj broj ograničenja ili laganih vožnji nešto veći zbog klizišta i poplava. Kad su u pitanju sudari (železnički termin - vanredni događaji), sa drumskim prevoznim sredstvima u proseku ih bude od sedam do 15, dok se iskliznuća, kako kaže Radović, dešavaju u stanicama gde se izvodi manevar teretnim kolima (prebacivanje sa jednog na drugi kolosek). Pored toga, kaže on, stroga je i kontrola vozova pre nego što krenu u saobraćaj.

- Niko neće da potpiše papir da je voz ispravan ukoliko nije. Pred sam polazak, pregled izvrše mašinovođa, otpravnik i pregledač kola - ističe Radović.
Zvonko Prijović - Milan Lađević

Izvor: Glas Javnosti

kakvi su putevi, ni zeleznica nije losa