Чекај мало ви побили и протерали Србе са њихових вековних територија и сад се усуђујете да проповедате љубав?? Како те није срамота бре!

Овој породици треба урадитии кућу и обезбедити услове  како би се вратила на своје огњиште.Тренутно смо у контакту са овом породицимо тако да ћу вас обавештавати како теку ствари



Десеточлана породица Данијеле и Љубомира Милошевић, расељена са Косова, живи у селу Доњи Адровац код Алексинца, у кући од двадесетак квадрата без воде, кућних апарата и сталних прихода. За Божић деца пожелела школски еприбор, а родитељи да се врате у родно Видање, код Клине на Космету, где им је остала кућа са имањем које их је прехрањивало.
Никола, Ненад, Јасмина, Алекса, Александар, Тамара и Александра знају шта су слаткиши, али их не једу често. Обично у време празника када их се добри људи сете и дођу им у госте. За најмлађу, петомесечну Анастасију, мало млека се нађе. Најстарији Никола, коме је 13 година , пре но што крене у школу мајци мора да донесе воду за прање и кување. Ручна пумпа укопана је два метра испод земље. То му, каже и није проблем јер је као најстарији навикао да помаже у кући.

Школа је од села удаљена четири километра, па Никола дневно, по сунцу, киши или снегу препешачи осам километара. Одличан је ђак, баш као и тројица млађе браће и једна сестра, који су прошлог септембра почли у четврти, односно први разред. " Имамо кућу која прокишњава, али су нам деца здрава и сита", каже мајка Данијела и додаје да јој је најтеже када се деца врате из школе и питају шта има за ручак, или када кажу како су их у школи задиркивали што стално носе исте ципеле.

Отац Љубомир не бира посао. Помаже у селу за које кило брашна, шећера или масти. Сакупља и секундарне сировине како би прехранио децу. Никако да уштеди који динар, да би, како рече, купио цреп да покрије кућу. Од скромне материјалне помоћи и дечјег додатка Милошевићи купују храну. Дневно утроше килограм шећера, тридесетак јаја, поле киле масти. Два џака брашна довољна су за месец дана.

Уочи Нове године, Милошевиће су изненадили ученици нишке Основне школе "Свети Сава" који су се први и једини сетили да им улепшају празнике. Поклонили су им нешто козметике, хране и школског прибора.Осим ранца са новим књигама, седмогодишњи Александар пожелео је нешто што се у овом тренутку чини као тешко достижно - нову кућу, и собу, само његову.[b]

Ako zaista neko misli učiniti nešto za Kosmet, treba pomagati ovakvim porodicama.

nekoliko odgovora,naravno ja kao kršćanin bi trebao dati život za bilo kojeg čovjeka pa i za Srbina,o Papinoj nepogrešivosti  ne znaš puno pa mi je teško objasnit,Ti misliš akio papa rješava test ne može pogriješit.Nije to ta nepogrešivost već nešto drugo ali o tome neću sada.Ja kao vjernik nisam odgovoran za grijehe svog naroda pa tako sve loše što se dogodilo u zadnjem ratu neka svatko osobno odgovara.Jesi li ti odgovoran za Srebrenicu

joj nemoj molim te o papi pričati,dobro znamo šta su pape i katolička vera uradile ljudima tokom istorije

Ниси одговоран за грехе свог народа, ал си припадник тог народа који је много зла нанео мом а интересантно је да те то нимало не дотиче, немаш ни мало стида и после свега постављаш дрске коментаре. Са позиције Хрвата и католика је смешно да хришћанство употребљаваш као аргумент против рата, и то поготово у расправи против Србина!

a ti BoraBorasS si hrvat i katolik jel tako

empti...
kako te nije sramota da kao bjelac uopće govoriš o zločinima,pa pobili ste sve indijance,crnce pretvorili u robove a nestalo je i Aboridžina zahvaljujući bjelcima.Kao bjelca to te ni malo dira,"prosto ne mogu da verujem".Još imaš obraza da raspravljaš o tome.

za sve to su krivi Amerikanci,nisi mi odgovorio na moje pitanje jesi li ti hrvat

Легендо отвори тему о црнцима па ћемо да расправљамо о томе, да ти кажем шта стварно мислим поводом Индијанаца у Абориџина. А не да ми ти овде стављаш речи у уста!