Umjesto ovogodišnjeg laureata najpoznatije nagrade na svijetu, Nobela za književnost će preuzeti njegov britanski izdavač. Slavni dramatičar liječi se od raka jednjaka.

STOCKHOLM - Britanski dramatičar Harold Pinter, dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, neće zbog zdravstvenih razloga 10. prosinca doći u Stockholm na dodjelu nagrade, objavio je Nobelov odbor.

Pisac će ipak doći u švedsku prijestolnicu na tradicionalnu konferenciju dobitnika 7. prosinca, ali neće ostati na svečanostima, dodaje odbor u priopćenju.

Pinterov izdavač Stephen Page u njegovo će ime primiti diplomu, medalju i ček na 10 milijuna švedskih kruna na svečanosti nakon koje će biti priređena gala večera u prisutnosti kraljevske obitelji i članova švedske vlade.

Harold Pinter se liječi od raka jednjaka koji mu je dijagnosticiran u prosincu 2002.

Pintera smatraju najeminentnijim predstavnikom engleskog dramskog kazališta druge polovice 20. stoljeća, navela je švedska akademija u listopadu pri objašnjavanju svog izbora.

Izvor: Iskon


Vezano za temu

U govoru povodom uručenja Nobelove nagrade Harold Pinter žestoko optužio američku "demokratiju"

Bušu i Bleru treba da se sudi u Hagu

Pinter je optužio SAD da su podržavale svaku desničarsku diktaturu na svetu posle Drugog svetskog rata, od Čilea do Filipina. "Doneli smo mučenje, kasetne bombe, osiromašeni uranijum, nebrojena nasumična ubistva, bedu, poniženje i smrt iračkom narodu, i to nazivamo 'donošenjem mira i demokratije na Bliski istok"
STOKHOLM - Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost britanski dramski pisac Harold Pinter ocenio je da bi američkom predsedniku Džordžu Bušu i britanskom premijeru Toniju Bleru trebalo suditi pred Međunarodnim krivičnim sudom zbog invazije na Irak, prenosi Beta.

Ovogodišnji nobelovac je, u govoru povodom uručenja prestižne nagrade, žestoko kritikovao Buša i Blera zbog njihove politike prema Iraku, ocenivši da je invazija na tu zemlju bila "banditski čin, čin nespornog državnog terorizma, koji pokazuje apsolutan prezir prema konceptu međunarodnog prava".

 
  Ogromna tapiserija laži

Obučen u crno, nakostrešen od suzdržanog besa, Pinter je počeo sa objašnjenjem skoro nesvesnog procesa pomoću kog piše svoje romane. Počinju slikom, rečju, frazom, kaže on, a likovi ubrzo postaju "ljudi sa sopstvenom voljom i individualnim senzibilitetom, sačinjeni od sastavnih delova koje vi ne možete da zamenite, da njima manipulišete ili da ih izvitoperite".
"Tako jezik u umetnosti ostaje veoma višesmislena transakcija, živi pesak, trambolina, zaleđeni bazen koji možda popusti pod težinom vas, autora, u svakom trenutku".
Ali dok drama predstavlja "potragu za istinom", kaže Pinter, politika radi protiv istine, obmotavajući građane u "ogromnu tapiseriju laži", istkanu od strane političara koji se grčevito drže vlasti.
Vratio se na pitanje jezika kao sredstva za prikrivanje stvarnosti, rekavši da ga američki lideri koriste da bi omamili javnost. "Fascinantna je to strategija", rekao je Pinter. "Jezik se, u stvari, koristi da bi misao držao u bezizlaznom položaju. Sintagma 'američki narod' pruža izuzetno velik jastuk umirenja. Nema potrebe da razmišljate. Samo se zavalite na jastuk. Taj jastuk možda guši vašu inteligenciju i vaše kritičke sposobnosti, ali je veoma udoban".
   
 
 
 
Pinter je zbog bolesti snimio govor koji je emitovan u sredu uveče u Švedskoj akademiji u Stokholmu. Britanski pisac, koji se poslednjih godina lečio od raka, trebalo je održi govor, ali je morao da otkaže put u švedsku prestonicu zbog lošeg zdravstvenog stanja. Prestižno priznanje će biti uručeno njegovom izdavaču Stivenu Pejdžu na svečanosti u subotu.

U govoru koji se više bavio politikom nego književnošću, 9Pinter je oštro kritikovao Buša i Blera, optuživši ih da su odgovorni za smrt desetina hiljada ljudi u Iraku. "Koliko ljudi ćete ubiti pre nego što se kvalifikujete da budete opisani kao masovne ubice i ratni zločinci? Stotinu hiljada?", upitao je pisac promuklim glasom.

"Doneli smo mučenje, kasetne bombe, osiromašeni uranijum, nebrojena nasumična ubistva, bedu, poniženje i smrt iračkom narodu, i to nazivamo 'donošenjem mira i demokratije na Bliski istok", kazao je Pinter.

Komitet za dodelu Nobelove nagrade je i ranije dodeljivao priznanje piscima koji se sukobljavaju sa vlastima, kao što je bio sovjetski disident Aleksandar Solženjicin, nagrađen 1970. Slično je učinjeno i prošle godine kada je Nobelova nagrada pripala Elfiridi Jelinek. Ona je u svojim delima oštro kritikovala svoju domovinu, Austriju, "opisujući je kao oblast smrti u fantazmagoričnom romanu 'Die Kinder der Toten'", naveo je Komitet u obrazloženju svoje odluke.

Stalni sekretar Švedske akademije Horas Engdal najavio je Pinterov govor kao "slobodne reči koje pisac ima pravo da izgovori".
Pinter je optužio SAD da su podržavale "svaku desničarsku diktaturu na svetu" posle Drugog svetskog rata, od Čilea do Filipina. "Zločini koje su SAD počinile bili su sistematski, konstantni, surovi, bezosećajni, ali malo ljudi je zapravo govorilo o njima", kazao je pisac.

"One su sprovodile prilično kliničke manipulacije vlastima širom sveta pretvarajući se da su snaga univerzalnog dobra. To je briljantan, čak i domišljat i izuzetno uspešan čin hipnoze", ocenio je Pinter".
I Buš i Bler, prema njegovim rečima, treba da odu u Hag da bi im se sudilo pred Međunarodnim krivičnim sudom, koji, podsetio je Pinter, SAD nisu ratifikovale, ali Britanija jeste, pa bi sud, kako je predložio, mogao da potraži Blera kod njegove kuće. "Možemo dostaviti sudu njegovu adresu, ako je zainteresovan. Ulica Dauning broj 10, London", rekao je sedamdesetpetogodišnji Pinter.

 
  O "univerzalnom dobru" (izvod iz Pinterovog govora)

Svako zna šta se desilo u Sovjetskom savezu i širom istočne Evrope u posleratnom periodu: brutalnost sistema, mnogobrojne strahote, bezobzirno suzbijanje nezavisne misli. Sve to je potpuno dokumentovano i verifikovano.
Međutim, moj argument je da su zločini Amerike u istom tom periodu bili samo površno zabeleženi, a kamoli dokumentovani ili priznati, a još manje se prihvata činjenica da je uopšte u pitanju zločin. Verujem da se ovde mora nešto preduzeti i da istina ima značajnog uticaja na celokupnu poziciju u svetu danas. Mada donekle ograničene samim postojanjem Sovjetskog Saveza, akcije koje Amerika sprovodi širom sveta jasno govore da je Amerika zaključila da ima odrešene ruke da radi šta hoće.
Direktna invazija suverene države u stvari nikad i nije bila omiljena metoda Amerike. U suštini, ona više voli ono što opisuje kao "konflikt niskog intenziteta". Konflikt niskog intenziteta znači da hiljade ljudi umiru, ali sporije nego da ste na njih odjednom sručili bombu. To znači da zatrujete srce neke zemlje, da u nju usadite maligno tkivo i čekate da gangrena procveta. A kad je narod pokoren, ili prebijen na mrtvo (isto vam je), a vaši sopstveni prijatelji, vojska i velike korporacije udobno sede na vlasti, vi stanete pred kamere i kažete da je demokratija pobedila. To je bilo opšte mesto američke spoljne politike u ovim godinama o kojim govorim. (...)
SAD su podržale a mnogo puta i izrodile svaku desničarsku vojnu diktaturu u svetu posle kraja Drugog svetskog rata. Kad to kažem, mislim na Indoneziju, Grčku, Urugvaj, Brazil, Paragvaj, Haiti, Tursku, Filipine, Gvatemalu, El Salvador i naravno Čile. Užas koji su SAD nametnule Čileu 1973. godine nikad ne može biti očišćen i ne može nikad biti oprošten.
Stotine hiljada smrti dogodilo se u svim ovim zemljama. Da li su se dogodile? I da li se sve te smrti mogu pripisati američkoj spoljnoj politici? Odgovor je da, dogodile su se i mogu se pripisati spoljnoj politici Amerike. Ali vi to ne možete znati.
Nikad se to nije dogodilo. Nikad se ništa nije dogodilo. Čak i dok se to dešavalo, nije se dešavalo. Nikoga nije zanimalo. Zločini SAD bili su sistematični, besprekidni, izopačeni, nemilosrdni, ali malo ljudi je u stvari govorilo o njima. To morate da prepustite Americi. Ona je sprovela besprekornu zloupotrebu moći širom sveta, maskirajući se kao sila univerzalnog dobra.



Izvor: Glas Javnosti \ S. I.