kojom rukom pisete? :: Burek Blablaonica ~ Offtopic carstvo

da ne bih otvarala novu temu,rekoh da se nadovežem na ovu

evo nekih zanimljivosti o ljudima koji su ljevaci

KO SU LEVACI

Da li je uistinu pogrešno biti levak? Mišljenja su podeljena, ali krenimo redom. Ko su levaci i da li se oni razlikuju od desnorukih osoba?
To su uglavnom muškarci - dve trećine ih je pripadnika muškog pola. Levorukost se često nasleđuje od roditelja. Ustanovljeno je da u 50 odsto slučajeva roditelji levaci - imaju levoruku decu. Škorsko-irska porodica Ker (od gelske reči 'levi') imala je toliko levorukih potomaka da su 1470. godine u svom zamku 'Fernihirst' izgradili specijalne stepenice da bi udovoljili muškim članovima obitelji koji su se bavili mačevanjem.
Ipak, levorukost se ne pripisuje isključivo genima. Oko 84 procenata levaka rođeni su u porodicama gde se 'stvari pridržavaju i menjaju desnom rukom'. Osim toga, u 12 odsto slučajeva genetski identičnih blizanaca, jedan je levoruk, a drugi desnoruk.
Mnogi danas smatraju da čuđenje ne treba da izaziva pitanje: Zašto su neki ljudi levoruki, već - zašto je levaka tako malo? Levaci sačinjavaju samo 10
procenata stanovništva.Tako je, doduše, kod ljudi. Sve druge vrste, od čimpanze
do činčile, se u podjednakom broju služe ili levom ili desnom rukom.
U potrazi za objašnjenjem - kako funkcioniše mozak kod levorukih, naučnici su došli do zapažanja da je desna ruka povezana sa levom stranom mozga i - obratno. Dešnjaci u 95 odsto slučajeva imaju centar za govor i sporazumevanje putem jezika smešten u levoj hemisferi mozga, dok je sa levacima opet drugačije. Samo u 15 odsto slučajeva njihov govor kontroliše suprotna, to jest, desna strana mozga. Stručnjaci objašnjavaju da kod levorukih osoba, govor u 70 odsto slučajeva kontroliše leva strana mozga, a 15 odsto preostalih imaju centar za govor i jezik u obe moždane hemisfere.

SAMOUBISTVA MEĐU NJIMA

Neki naučnici smatraju da leva polovina mozga proizvodi linearne, logičke informacije, dok desna odlučujuće deluje na čovekove emocije i raspoloženje. Time se i obrazlaže zašto levoruki više od drugih podležu riziku da obole od šizofrenije i pate od raznoraznih fobija i manijakalne depresije. Rezultati jedne studije pokazali su da levaci češće podižu ruku na sebe. Samoubistava je među njima oko tri puta više u odnosu na desnoruke.
Pokazalo se, zatim, da su levaci znatno osetljiviji na delovanje pojedinih lekova. Američki istraživač Piter Irvin došao je do zanimljivog otkrića: mMedikamenti sa antidepresivnim delovanjem, sedativi, pa čak aspirin, izazivaju u moždanim ćelijama levaka znatno bržu reakciju. Uz to, čini se da su levoruki duplo više podložni šećernoj bolesti, reumatoidnom artritisu, čiru, slabosti mišića... Jedan naučnik iz Glazgova ustanovio je da se u levaka 12 puta češće javlja disleksija - nesposobnost čitanja i mucanje.
Sa tako nabrojanim predispozicijama postaje na prvi pogled neverovatno kako ti ljudi uopšte žive. Ali, nije sve tako crno, naprotiv. Levorukost ima i svojih prednosti. Kamila Benbou, univerzitetski profesor iz Ajove u Americi, usvome istraživanju došla je do zaključka da 20 odsto matematičkih genija pišu levom rukom. Mensa, udruženje čiji su članovi ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije, takođe izveštava da je petina njenog članstva - levoruka.
Sposobnost da u sebi integrišu osobine 'logične' leve strane mozga i 'intuitivne' ili umetničke desne strane, često levacima omogućava da se iskažu u mnogim poljima ljudske delatnosti. Slavni zabavljači poput, Harpa Marksa, Merilin Monro i Džudi Garland bili su levoruki, baš kao i Pol makartni i Rafael Nadal.

KLJUČNE ULOGE

Levaci su odigrali ključnu ulogu i u mnogim ratovima u ljudskoj istoriji. Legendarne vojskovođe kao što su; Aleksandar Makedonski, Julije Cezar, Napoleon - kao i njegova supruga Žozefina, bili su levoruki.
Mikelanđelo je čuvenu Davidovu skulpturu vajao tako da je u njegovu levu ruku stavio praćku kojom je David trebalo da pobedi Golijata. U Bibliji postoji zabeleška o oko 700 levorukih koji su nepogrešivo gađali kamenjem određeni cilj.
Levaci su oduvek imali pomalo poseban položaj. Za njih kažu da su osobenjaci, bundžije koje još od najranijeg detinjstva odbijaju da se ponašaju kao sav ostali svet. Ukratko, ljudi koji nisu sasvim normalni.
Danas, učitelji i roditelji popustljiviji su i dozvoljavaju levorukoj deci da se, bez ometanja, ponašaju u skladu sa svojom prirodnom sklonošću. Ali, uprkos tome, oni nisu brojniji nego ranije. I dalje su u manjini i ima ih najviše 10-13 procenata.
Mnogi ogledi sa pacovima, mačkama, i sličnijim nama, šimpanzama, pokazali su da jedva ako polovina od njih radije koriste jednu nego drugu šapu, pa i tada broj levaka i dešnjaka je skoro ujednačen. Kakvo je, dakle, poreklo opšte prevage dešnjaka kod čoveka? Odgovor na to, prividno bezazleno pitanje, zahteva najsavremenija znanja iz antropologije, neurologije i genetike.
Ta neravnoteža desno-levo nije od juče. Arheolozi su, na primer, zapazili znake upotrebe desne ruke na oruđima koja su pripadala prvim ljudima, pre više od 30.000 godina. Čini se da je samo neznatan deo predmeta pripadao levacima. Neki paleontolozi su, čak, primetili predominaciju dešnjaka kod primata od pre 1.9 miliona godina.
Uticaj kulture ne izgleda dovoljan da se objasni ta premoć. Svakak, ni jedno društvo ne nameće upotrebu leve ruke, dok mnoga to osuđuju. Priklanjanje desnoj ruci ponekad se protivi svakoj logici, jer arapske zemlje, na primer, imale bi velikog interesa da favorizuju upotrebu leve ruke, barem kad je reč o pisanju, budići da se ono obavlja sa desna na levo. Međutim, arapski kaligrafi najčešće su dešnjaci. Ipak, uprkos problemima kod učenja i, ponekad, čak, pritiscima, levaci su još uvek tu. Pitanje je, dakle, dvostruko: zašto su dešnjaci tako brojni i zašto levaci, iako u manjini, još uvek postoje?

PREDNOST IZNENAĐENJA

Uprkos tom adaptivnom hendikepu, prirodna selekcija nije uspela da eliminiše levake. Taj paradoks zainteresovao je ekipu istraživača, koji kažu: 'Levaci treba da imaju adaptivnu prednost koja im omogućava da kompenziraju dejstvo svog nedostatka'. Prednost koja mora da postoji u svim kulturama i odvajkada, ukoliko se želi objasniti konstantnost odnosa dešnjaka i levaka u toku čitave znane istorije čovečanstva. Koja je to prednost?
'Iznenađenje', odgovaraju istraživači. Iznenađenje koje levak priređuje dešnjaku u međusobnoj borbi! To je hipoteza koju pomenuti naučnici predlažu - prednost levaka je, znači, u njihovoj malobrojnosti! Dešnjak je uvak spremniji da se suoči sa drugim dešnjakom i da prati desnu ruku svoga protivnika. Naprotiv, biće manje vešt u odbijanju udaraca nekog levaka koji, stoga, ima više izgleda da iz sukoba izađe kao pobednik. Ta pobeda će osetno poboljšati njegov društveni položaj i omogućiti mu da lakše priđe ženama, čime se povećavaju izgledi da produži svoju lozu ili da pouzdanije obezbedi podizanje svog poroda, ukoliko ga ima.
Istraživači navode poznati primer kod Indijanaca Janomamoa, kod kojih ratovi imaju za cilj otimanje žena od drugih plemena. Ta pojava je dolazila do izražaja tokom čitave istorije čovečanstva. Ima li ona još uvek kakvog značaja u našem savremenom životu? Nije isključeno da se prednost levorukih ispoljava u bliskoj borbi ili borbi pri hvatanju u koštac, o čemu svedoče brojne savremene ratne epizode. Bilo bi, takođe, zanimljivo, izučiti ponašanje levaka u raznim situacijama kada pobeda u fizičkom sučeljavanju donosi uvažavanje ravnopravnih.
Da bi proverili ovu hipotezu, istraživači su proučavali učešće levaka u situacijama gde je borbena veština odlučujuća. Opredelili su se za anketu među studentima sportistima, polazeći od shvatanja da neki sportovi uvode u igru uzajamnu akciju pojedinaca u bliskom susretu. To je, očigledno, slučaj u boksu, džudou ili mačevanju; ali i u tenisu, stonom tenisu, u ekipnim sportovima poput ragbija i košarke, gde vrsta ruke favorizuje neke igrače, zavisno od njihovog mesta na terenu. Kao kriterijum, istraživači su odabrali ruku kojom se baca, koja može da ima manji kulturni i edukativni uticaj nego ruka kojom se piše. To je logičan izbor, pošto je reč o funkcionalnoj preferenciji vezanoj za vitalne pokrete strelca ili borca.
Rezultati su nesumnjivi: među studentima sportistima, levaci su češći nego u opštoj populaciji. Ta tendencija još je očiglednija kada se posmatra sportska elita: kod igrača tenisa nalazimo 15% levaka, 23 kod badmintona i boksa, 32 kod stonog tenisa i do 50 procenata kod mačevanja. Istovremeno, nikakva razlika ne primećuje se između opšte populacije i osoba koje se bave sportom u kome nema neposrednog sučeljavanja sa protivnikom, recima, plivanjem ili kuglanjem.
Iako većina ljudi veruje da odluka o tome koja će mu ruka biti u svakodnevnom životu primarna, predstavlja stvar ličnog izbora, ipak to nije tako. Naprotiv, u pitanju je unutrašnje opredeljenje svake ličnosti. Ko zna, možda ste baš i vi potencijalno skloni da se više služite levom rukom, mada čitav život pišete desnom.
Možda je tome doprinelo da odmalena roditelji decu usmeravaju da se prilagode svetu dešnjaka...

ZANIMLJIVOSTI O LEVORUKIM

■ Levoruke osobe su brojnije među decom čiji je IQ veči od 131
■ Levoruki imaju tri puta veće šanse da postanu alkoholičari, jer koriste desnu stranu mozga, manje kolerantnu na alkohol
■ Dvaput je više levorukih muškaraca nego žena
■ Studija je pokazala da su levoruki muškarci 15 odsto bogatiji od dešnjaka koji su završili koledž, a 26 odsto od onih koji su završili fakultet

■ Ako su oba roditelja levoruka, šanse da i njihovo dete to bude su 50 odsto.Istovremeno, oba roditelja koji pišu desnom rukom imaju samo 2 odsto šansi da dobiju levoruko dete
■ Više od 2.500 levorukih umire svake godine zbog korišćenja predmeta prilagođenih dešnjacima
■ Dostižu seksualnu zrelost 4-5 meseci kasnije od dešnjaka
■ Levoruke osobe koje su se šlogirale brže se oporavljaju
■ U Pensilvaniji postoji koledž, jedini takav na svetu, gde mogu da se školuju levoruki
■ Desna ruka simbolizuje mušku energiju, a leva žensku
■ Dešnjaci žive oko 9 godina duže od levorukih
■ Četiri od pet dizajnera Mekintoš kompjutera bili su levoruki